Policajka Mara poginula kod Bajakova, njeno srce spasilo je drugi život: Želela je baš ovakav kraj, na motoru

"Marino srce kucati ne prestaje!", dirljiva je rečenica koju je na društvenim mrežama objavio Moto klub Vinkovci. Njihova počasna članica, Mara Koroljević (37), policajka je koja je smrtno stradala na dužnosti u saobraćajnoj nesreći u petak na auto-putu Zagreb-Lipovac u smeru graničnog prelaza Bajakovo.

Njeno srce je nakon nesreće nekome drugome spasilo život, donirala ga je. Kako 24sata.hr saznaju od lekara u bolnici u kojoj je transplantacija obavljena, osoba koja je srce ove mlade i humane policajke primila, dobro se, i brzo oporavlja, dobila je na poklon novi život.

Preporučujemo

"Znate kakva je moja Mara bila? Najviše od svega srčana, sve je radila s ljubavlju, i zato smo majka i ja presrećni što je to njeno veliko, dobro srce nekome sad spasilo život. Baš su tako rekli i njeni prijatelji iz Moto kluba Vinkovci, čiji je bila počasni član radi svog humanitarnog rada", kaže za 24sata Marin brat Mato Koroljević iz Otoka, gradića pored Vinkovaca u kojem je živela ova policajka.

Mesto je obavijeno tugom, jer Maru su svi u njenom kraju i voleli. Uvek je bila nasmejana, uvek srećna, kaže njen brat.

"Čak i kad je prolazila kroz teške životne trenutke, kad joj nije bilo lako, ona je bila ta koja je tešila i uveseljavala druge. A kad nam je lani nevreme odnelo krov s kuće, njeni su se iz policije čas organizovali i došli da nam pomognu da pokrijemo kuću, svi su nam mladi policajci došli pomagati, a stariji su ostali na poslu. Eto, takva je Marija, kako smo je zvali, bila", govori Mato u velikoj tuzi.

Maru će porodica i mnogobrojni prijatelji na poslednji počinak ispratiti u sredu na gradskom groblju u Otoku.

"Maro naša, počivaj u miru Božjem, čuvaj nas i prati s nebeskih ulica! Uvek ćeš biti u našim mislima i srcima", napisali su, puni tuge, članovi Moto kluba Vinkovci.

"Mara je bila predivna osoba. Uvek nasmejana, uvek spremna da pomogne. Bila je u našem klubu niz godina, zauvek ćemo je pamtiti", tužan je Andrija Stojanović iz Moto kluba Vinkovci. Potvrđuje kako je Marino srce otišlo nekome spasiti život.

Brat Mato priča kako je njegova sestra ceo radni vek provela u policiji, godinama je pritom, čitavu jednu deceniju, radila na graničnom prelazu Bajakovo.

Nesreća u kojoj je tragično poginula zbila se u petak u 15.45 sati upravo u smeru Bajakova, kad je, prema saopštenju policije, 57-godišnji pešak, hrvatski državljanin, na središnjoj saobraćajnoj traci kolovoza ispred kolone kamiona, počeo da prelazi sa središnje saobraćajne trake na krajnju južnu saobraćajnu traku auto-puta, iako je na kolovozu auto-puta zabranjeno kretanje pešaka. Tad je na njega službenim motociklom naletela policijska službenica, imala je upaljenu rotaciju i nosila je kacigu, opisala je policija.

Stradalu policajku prvo su prevezli u Opštu županijsku bolnicu Vinkovci, a potom u KBC Osijek. Lekari je, na žalost, nisu uspeli spasiti, kao ni pešaka koji je poginuo na licu mesta.

Porodica je pristala da, nakon srca, donirani budu i drugi Marini organi.

"Kad smo, nekad pre, nas dvoje razgovarali kako bi svoj život htela skončati, kad joj za to dođe vreme, opisala je baš ovakav svoj kraj. Na motoru. Bila je puna života, i nije želela da kraj dočeka nemoćna. Nije kriva za nesreću, imala je upaljenu rotaciju, pešak joj je iznenada izleteo pred motor, na centimetar, nije ga mogla videti nikako", neutešan je brat Mato.

Priča kako je njegova sestra obožavala svoj posao, i dobro ga radila.

"Pričali su mi njene kolege kako je, kad bi zaustavila porodicu nevezanu u automobilu, roditeljima rekla da im za njih same kaznu neće naplatiti, ali bi im onda naplatila najstrožu moguću kaznu zato što nisu zavezali svoju decu. To nije mogla podneti. Kao što nije mogla podneti ni one koji se voze u zaustavnoj traci. Kad je trebalo, vozačima koji su bili bezobrazni, itekako bi pokazala zube, a inače je bila jako meka, topla osoba", nastavlja tužni brat.

Prepričava kako je jednom zbog prekršaja zaustavila kamion iz Turske, a budući da vozač nije imao novca za plaćanje kazne, sama ga je odvezla do bankomata i natrag.

"Bila je sretna, ali i spretna, sama je na kući radila ogradu, stepenice, čak i fasadu, jako je bila vredna i sposobna", nastavlja Mato, i sam vozač kamiona.

Obožavala je, kaže, svoj posao, motore, vožnju, i to odmalena.

"Bili smo jako povezani, među nama nisu postojale tajne. Meni je poslala svoju poslednju poruku, tri minuta pre nego što je stradala, znala je da me samo sa svojim porukama može naterati da malo stanem u vožnji, i odmorim", govori Mato.

"Verujem da bi moja dobra Mara sad bila presrećna..."

"Uveren sam da bi moja dobra Mara i sad bila presrećna, kad bi znala da je svojim velikim srcem nekome spasila život. Nadam se da će i drugi njeni organi biti donirani, ako je moguće, mi kao porodica smo pristali na to. Voleli bismo da i tako Mara pomogne onima kojima pomoć treba", kaže brat Mato.

A momci iz moto kluba bi, dodaje na kraju, voleli da osobu koja je Marino srce dobila, prime u klub kao počasnog člana. Uz pozdrav njihovoj Mari.

(Telegraf.rs)