Na opasnom smo tlu, jedna zemlja je najugroženija: Seizmolog Kuk otkriva kome na Balkanu preti jak zemljotres

Poslednjih meseci, Balkan je u nekoliko navrata bio na meti zemljotresa srednje jačine. Među državama koje su se našle na udaru su Turska, Albanija, Grčka, Crna Gora, BiH, Hrvatska i Srbija.

Balkan je poznat po svojoj složenoj geološkoj strukturi i visokom seizmičkom riziku. Ova regija leži na raskrsnici nekoliko tektonskih ploča, uključujući Afro-Evropsku i Egejsku ploču, što je čini posebno ranjivom na seizmičke aktivnosti.

Preporučujemo

Tokom poslednjih nekoliko meseci, zabeležen je značajan porast broja i intenziteta zemljotresa.

Krešimir Kuk, seizmolog i profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu Sveučilišta u Zagredu, jedan je od stručnjaka koji pomno prati dešavanju regionu kada su zemljotresi u pitanju. On je u intervjuu za Telegraf ispričao kakva je situacija u regionu, kao i da li uskoro možemo očekivati neki jači potres.

• Poslednjih meseci na tlu Balkana registrovani su česti, manji zemljotresi. Da li su oni uvod u neke jače i kada bismo i gde mogli da ih očekujemo?

Ne bih stavio naglasak na poslednje mesece, usudio bi se reći duže vreme, posebno ako posmatramo šire balkansko područje. Vremenska razdoblja seizmičnosti, lokalne kao i globalne, nikada nije pravilna, uvek (i svugde) postoje periodi kada je ona izraženija i periodi kada potresa ima manje. To ipak ne znači da se potresi na nekom području pojavljuju potpuno nezavisno od seizmičnosti okolnih područja. Potresi su uzrokovani delovanjem seizmičkih sila, one deluju u definisanim (poznatim) smerovima. Delovanje sila rezultira promenom napetosti, menja se seizmički potencijal. Zemljinu koru fizički posmatramo kao zatvoren sistem.

Pojava većeg broja (slabijih) potresa pokazuje da se seizmička aktivnost povećala, ona može, ali ne mora upućivati da će nastavak biti još jači i rezultirati jačim potresom (potresima). Potkrepiću ću to nedavnim primerom zemljotresa u Zagrebu, odnosno seriji zagrebačkih potresa. Nekoliko godina ranije, u periodu od samo par meseci, registrovali smo seriju od 60-ak potresa na (užem) zagrebačkom području. Toliki broj potresa značajno je nadmašio uobičajenu aktivnost. Naravno da je izazvao pažnju nas seizmologa. Sledećih nekoliko godina seizmička aktivnost je opet bila puno slabija (bilo je naravno slabijih potresa koji nisu bili česti). Glavni, najjači potres, dogodio se nekoliko godina kasnije. Na drugim mestima (ovde navodim samo primere Hrvatske) imali smo slične serije koje (nikada) nisu rezultirale jačim potresom (potresima).

Takođe, ima primera gde je pojačana seizmička aktivnost započla jakim potresom, bez ranijih slabijih. Zemljotrese ne možemo da predvidimo, niti je ispravno sa stanovišta struke da govorimo da ih negde očekujemo u tom smislu. U svakoj zemlji su poznata, definisana područja najveće seizmičke opasnosti (ugroženosti). Ona su definisana na osnovu dosadašnje seizmičnosti, dakle zemljotresa koji su se već manifestovali, ali i seizmotektonskih karakteristika, geoloških karakteristika i dr.

• Da li su opasniji površinski ili zemljotresi na većim dubinama i zbog čega? Koji su karakterističniji za države na Balkanu?

Na našim područjima je seizmičnost uglavnom plitka, većina zemljotresa se događa na hipocentralnim dubinama do nekoliko desetina kilometara. Kada se zemljotres dogodi bliže površini (pliće) učinci su veći nego kada je hipocentar (mesto nastanka potresa u unutrašnjosti Zemlje) dublje jer se tada na površini manifestuje manje energije. (Pritom dakako ne govorimo o magnitudi, ako je ona veća potresom će se osloboditi puno više energije, pa će generalno učinci biti veći svugde).

• Nedavno je Crnu Goru pogodio jači zemljotres koji se osetio u BiH i Hrvatskoj, ali nije u Srbiji. Na kakvom je području Srbija u odnosu na druge države i da li utiče na to da li će se zemljotres osetiti?

Kada bi tlo (sredstvo kroz koje putuju talasi zemljotresa koji prenose energiju) bilo svugde jednakih karakteristika, linije (krivulje) jednakog intenziteta (učinaka) potresa bile bi koncentrične kružnice, dakle potres bi se jednako manifestovao na jednakim udaljenostima od mesta nastanka potresa. To se u praksi nikada ne događa zbog različitosti u karakteristikama tla i načinu, putevima kojima talasi potresa putuju do neke tačke ili područja. Time će se u nekim smerovima potrošiti više energije. Bitan faktor je i sam mehanizam nastanka zemljotresa koji opisuje do kakvog je pomaka došlo na rasedu koji je generisao potres.

• Seizmolozi predviđaju da bi Srbiju uskoro mogao da pogodi zemljotres jači od pet stepeni po Rihteru, to potvrđuju i učestale aktivnosti samo manje jačine. Kako to utiče na region, da li bi neka zemlja mogla da bude posebno ugrožena ukoliko do tog potresa dođe?

Talasi potresa ne poznaju državne granice. Jači će se zemljotres značajno manifestovati na većoj udaljenosti, izazvati štete i potencijalne ljudske žrtve. Što je veća epicentralna udaljenost, efekti su generalno slabiji, ali ponekad se, zbog specifičnih svojstava nekog lokalnog područja, dogodi i da su na udaljenijim mestima efekti potresa izraženiji nego na bližim.

Potresi koji se događaju na bliskim područjima mogu da utiču na mesta gde je seizmički potencijal već izrazito visok na način da "trigeruju" zemljotres na tom području (ne možemo dakle reći da ga uzrokuju, ali pomognu da se on manifestuje).

• Koja zemlja sa Balkana je najsigurnija kada su u pitanju zemljotresi i zbog čega?

Seizmička ugroženost balkanskog područja generalno raste prema jugoistoku balkanskog poluostrva, a opada prema severozapadu.

Austrija je primera radi dosta manje ugrožena od Bosne i Hercegovine, a Crna Gora ili Albanija generalno su ugroženije od BiH. Turska ili Grčka još više.

• Hrvatsku su više puta pogodili jači zemljotresi, svi se sećamo situacije u Petrinji od pre tri i po godine. Po čemu se ona razlikuje od ostalih zemalja u regionu?

Ne bih rekao da se po ičemu bitno razlikuje. Bliža je Jadranskoj mikroploči koja se podvlači pod Dinaride, bliža je Italiji gde se u poslednjih desetak godina dogodilo dosta jačih zemljotresa.

Istočni odnosno jugoistočni deo Balkanskog poluostrva bliži je pak Afričkoj ili Arabijskoj tektonskoj ploči koja celi Balkan pritiska iz tog smera. Seizmotektonika je složena i na nekim mestima izraženija, ali seizmičnost treba posmatrati u dužem vremenskom periodu da bismo donosili kvalitetnije zaključke.

• U poslednjih nekoliko godina registrovane su i seizmičke aktivnosti u jadranskom moru. Da li postoje šanse da dođe do nekog jačeg koji bi možda mogao da izazove cunami?

Dosadašnja su istraživanja pokazala da od njega ne preti značajnija opasnost, sruktura obale Jadranskog mora nije toliko pogodna za njihovo manifestovanje. Jaka bura će primera radi izazvati puno veće talase (većih amplituda), nego za cunamije je karakteristično (i japansko ime čijie bi značenje bilo "lučki talas" govori o tome) da se oni pojačavaju dolaskom prema lukama, obalama, zalivima (raste im amplituda -visina vala) ako su zadovoljeni fizički uslovi. Na našim prostorima to nije tako.

• Koji je najbolji način da se neka država zaštiti od zemljotresa u smislu izmena određenih zakona, poput Zakona o izgradnji? Da li se u Hrvatskoj nešto promenilo nakon Petrinje?

Jedini funkcionalni način da se zaštitimo od potresa je da kvalitetno gradimo, da gradimo objekte koji će izdržati delovanje seizmičkih sila, zemljotrese ne možemo da sprečimo. U Hrvatskoj se zakoni menjaju jer moramo da budemo usklađeni sa Eurocode-om (evropski protivpotresni zakoni).

Petrinjski zemljotres je pokazao da je veliki problem u činjenici da se zakoni ne primenjuju ili nedovoljno poštuju, neke zgrade koje su nedavno građene ili obnavljane pretrpele su velika oštećenja do kojih nije smelo da dođe. Isto se događalo i u bivšoj državi, nakon zemljotresa u Skoplju 1963. godine. Promenjen je zakon o gradnji u (smislu protivpotresne gradnje), a zemljotres u Crnoj Gori 1979. godine značajno je takođe oštetio dosta nove gradnje (građene po novim propisima).

(Telegraf.rs)