Za 23 godine državljanstva BiH se odreklo skoro 100.000 građana

Od 1. januara 2000. pa zaključno sa 31. majem ove godine 11.190 stranaca dobilo je državljanstvo BiH, dok se od 1. januara 1996. pa do 31. maja ove godine bh. državljanstva odreklo 99.933 građana, potvrđeno je banjalučkim "Nezavisnim novinama" iz Ministarstva civilnih poslova BiH.

U prevodu, pišu Nezavisne, na devet građana BiH koji su odlučili da mogu bez bh. papira došao je jedan stranac kome su ti dokumenti bili potrebni.

Razlozi odlaska iz BiH najčešće su bolji radni i životni uslovi, olakšana putovanja, studiranje u inostranstvu, ali i zahtevi države u koju se odlazi da se odreknete državljanstva, jer ona ne dozvoljava da njihovo bude izdato kao dvojno, kakvo je na primer državljanstvo BiH.

Samo u poslednje tri godine bh. državljanstva odreklo se 9.000 građana.

S druge strane, pojašnjavaju upućeni u ovu problematiku, razlozi stranaca da dođu u BiH i uzmu papire ove zemlje mogu biti stupanje u brak, posao i drugo.

"Mi smo emigraciono područje jer bi u suprotnom mnogo više ljudi zatražilo dokumente BiH", kaže demograf Aleksandar Čavić.

Ipak, prema njegovim rečima, broj onih koji su se odrekli državljanstva BiH daleko je manji od ukupnog broja onih koji su se zaista odselili iz BiH.

Podseća da građani koji se odreknu bh. državljanstva zbog papira države u koju odlaze mogu u svakom trenutku opet zatražiti državljanstvo BiH jer na to imaju pravo po rođenju, školovanju i slično.

"Ljudima je bolje da imaju veći broj državljanstava, ali su bile komplikovane procedure u obraćanju, pa ako se to pojednostavi sigurno je da će to pomoći u narednom periodu", kazao je Čavić.

Pojašnjava da niko od 11.190 osoba koje su u prethodnih 25 godina zatražile državljanstvo BiH nije neko ko je već imao bh. papire, jer su procedure za vraćanje u državljanstvo BiH drugačije od zahtjeva za sticanje državljanstva BiH.

Prema rečima Čavića, tek će se videti da BiH u demografskom smislu ne radi ništa na očuvanju svoje populacije.

"Problem je što smo izgubili reproduktivnu i radnu esenciju, nalazimo se u nepovoljnom položaju, a ništa ne radimo da upravljamo procesima. Mi prosto posmatramo te procese u smislu da ako se nešto namesti, dobro je", naveo je demograf.

I ekonomista Slaviša Raković ističe da brojke kojima barataju nadležni nisu konačne jer BiH sa određenim brojem država ima potpisane sporazume o međusobnom priznavanju dvojnog državljanstva.

"Brojevi su sigurno veći. Tu treba imati u vidu da veliki broj državljana BiH ostvaruje državljanstvo u Srbiji i Hrvatskoj, tako da mi ne znamo koliko tih ljudi trenutno boravi na prostoru BiH, a koliko njih u stvari živi u susednim zemljama", naglašava Raković i dodaje da bar četvorostruko više ljudi iz BiH od ovih zvaničnih brojki boravi što privremeno, što zastalno van zemlje.

Upravo zbog činjenice da je broj odlazaka iz BiH enorman, Raković smatra i da je brojka od 11.000 stranaca koji su dobili državljanstvo BiH zanemariva, da ne znači nikakav popravak, već da društvo i država u ovoj priči izvlače deblji kraj.

"Govori nam da društvo u demografskom smislu opada i mislim da se to vidi čak i na političkoj sceni, na snazi stanovništva da zahteva bilo kakve promene u tim političkim kretanjima, a kamoli na ekonomskom planu, gde imamo konstantan deficit stručne radne snage, a imamo i veliku nezaposlenost, koja potiče iz toga što je loša kvalifikaciona struktura nezaposlenih", jasan je Raković.

(Telegraf.rs/Tanjug)