Hrvatski poljoprivrednici traže protivgradnu odbranu, ministar odgovara: Ako vam to psihološki znači...

Foto: Telegraf

Hrvatski ministar poljoprivrede Josip Dabro rekao je da, iako struka kaže da rakete nemaju svrhu, treba koristiti sva dopuštena sredstva. Lokalni hidrometeorološki zavod (DHMZ) navodi da postoji i šansa da aerosol u raketama poveća zrna grada.

- Kontaktirao sam Državni hidrometeorološki zavod da vidim što se može učiniti kako bi ovakve stvari sprečili u budućnosti. Imao sam i brojne pozive jer poljoprivredni proizvođači insistiraju na vraćanju protivgradne odbrane s raketama kao nekada. Zatražio sam od DHMZ-a informaciju o stanju laserskih lampi i došao do zaključka da su u jako lošem stanju - rekao je ministar poljoprivrede Dabro tokom posete Bošnjacima, opšini nedaleko od Županje koja je u ponedeljak teško stradala u nevremenu praćenim jakim vetrom, kišom i velikim gradom.

Preporučujemo

"Nisu pomogle BiH i Srbiji"

- S druge strane, susedne zemlje Srbija i BiH koristile su rakete, a ishod je bio isti kao kod nas. Postavljam pitanje - vredi li čekati i plaćati štetu od elementarnih nepogoda, ili možemo uložiti u sprečavanje štete? - pitao je Dabro.

Stao je na stranu poljoprivrednika i raketara, koji su, kaže, imali pozitivna iskustva s tim sistemom odbrane. Za Novu TV izjavio je potom da bi Hrvatska to trebala opet da pokuša, četiri godine kasnije nakon što je Vlada Andreja Plenkovića sistem stavila van snage.

- Ono što je i meni zagolicalo maštu je to da nauka ne priznaje rakete, ali ako ljudi to traže, trebamo reparirati kompletan sistem. Ako to makar i psihološki znači ljudima - rekao je Dabro.

Naime, oštećeni ne mogu da se pomire s "Izveštajem i mišljenju o opravdanosti daljeg rada sustava obrane od grada u Republici Hrvatskoj", Državnog hidrometeorološkog zavoda iz 2018, gde piše da iskustvo pokazuje da nije učinkovita u onolikoj meri kao što se početno mislilo.

Rezultati su pokazali da stari sistem nema statistički značajne razlike u pojavnosti grada kod zasejavanih i kod nezasejavanih gradonosnih oblaka. Na temelju tih rezultata mnoge su zemlje ukinule ovakvu državno finansiranu obranu. Osim toga, sproveli su i istraživanja koja uključuju i modeliranje oblaka numeričkim modelima. Ona su pokazala da je mogućnost smanjivanja veličine zrna grada uz povećanu koncentraciju aerosola jednaka mogućnosti da se veličina zrna poveća. To zavisi samo o profilu temperature i vlage u oblaku.

Takva odbrana, piše DHMZ, problematična je i zbog očuvanja okoline jer se tokom eksplodiranja ispušta reagens sa srebrnim jodidom u slobodnu atmosferu pri tlu (generatorima) i po visini (rakete). Uz to postoji i sigurnosni rizik ispaljivanja raketa.

Amerikanci odustali od raketa

- Te rakete mogu štititi našu savest, da smo učinili sve, ali ishod ne mora biti pozitivan. Čak se može napraviti šteta na nekom drugom lokalitetu - rekao je za HRT klimatolog i profesor na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu Branko Grisogono.

Potvrdio je da je "naučno dokazano" da te rakete nemaju znatniji uticaj na te fenomene, zbog čega su Amerikanci prestali s istraživanjima početkom 70-ih godina prošlog veka. Zato se, kaže, treba okrenuti drugim modelima zaštite.

- Naši poljoprivredni fakulteti proučavaju sorte koje će se bolje ponašati nakon prolaza superćelijskih oblaka - rekao je Grisogono i predložio da se manje površine štite mrežama koje su se pokazale kao učinkovite.

(Telegraf.rs / 24sata.hr)