Jedne stvari se najviše plaše: Evo kad mladi u Hrvatskoj ulaze u intimne odnose

Prosečna starost stupanja mladih u intimne odnose u Hrvatskoj je 16 godina, pokazali su rezultati Istraživanja o intimnom i reproduktivnom zdravlju, koje je predstavljeno danas u Edukativnom centru HZJZ. Kako je preneo Index, istraživanje je sprovedeno 2022. godine, a učestvovala su 2.532 učenika trećih razreda u 100 srednjih škola širim Hrvatske.

Važnost ulaganja u zaštitu i unapređenje intimnog i reproduktivnog zdravlja proizlazi iz činjenice da se u svetu svakoga dana milijon ljudi zarazi nekom seksuelno prenosivom infekcijom, što je na godišnjem nivou oko 274 miliona novih infekcija. U Hrvatskoj u 2022. godini zabeleženo 57 infekcija sifilisom, 21 gonorejom i 101 hlamidijom, objasnila je voditeljka istraživanja Diana Jović Burić.

Preporučujemo

Rezultati istraživanja pokazuju da je gotovo trećina učenika stupila u neki oblik intimnog odnosa i da je prosečna starost stupanja u seksualne odnose 16 godina. Zabrinjavajući su podaci o upotrebi kondoma jer od skoro 90 odsto učenika koji su imali vaginalni odnos, 40 odsto njih nije koristilo zaštitu.

"Učenici koji su imali oralne odnose u najvećoj meri nisu nikada koristili zaštitu, i to čak njih 72,7 odsto. Zaštitu tokom analnog odnosa nikad nije koristilo 47,5 posto učenika", istakla je Jović Burić.

Istraživanje pokazuje da učenici zaštitu koriste u najvećoj meri zbog straha od neželjene trudnoće i zaštite od polno prenosivih infekcija. Poverenje u partnera ključni je razlog zbog kojeg mladi ne koriste kondome. Kao dodatne razloge navode činjenicu da ih nemaju trenutno pri ruci i da ih ne vole koristiti.

Kao još jedan problem ističe se odnos pod uticajem opijata. Polovina učenika koja je imala intimni odnos izjavila je da ga je imala pod uticajem alkohola, a gotovo petina njih imala ga je pod uticajem psihoaktivnih droga.

Više od polovine učenika razgovara sa svojim partnerima o prošlim seksualnim iskustvima, a dva primarna načina informisanja o intimnim odnosima i zaštiti su informisanje preko interneta i razgovorom s vršnjacima. Jović Burić ističe kako je zanimljivo da mladići navode razgovor s ocem kao način informisanja na četvrtom mestu, dok je za devojke razgovor s majkom na trećem mestu.

U delu istraživanja koje se tiče ocene vlastitog znanja o intimnim odnosima najveći deo učenika ocenio je svoje znanje vrlo dobrom ocenom, dok je provera znanja pokazala puno lošije rezultate. Najveći broj mladića i devojaka ima tek dovoljan nivo znanja o polnom i reproduktivnom zdravlju.

"Mislim da nam ovi podaci daju glavne smernice o važnosti rada na edukaciji i njihovom znanju o polnom i reproduktivnom zdravlju", zaključila je Jović Burić.

(Telegraf.rs)