Koje zmije žive na Balkanu, ima li otrovnih i šta raditi ako vas ujede?

I ove godine je dolazak toplih prolećnih dana doveo do buđenja zmija iz zimskog sna u potrazi za hranom ili parenjem. Kako je lepo vreme osim ovih gmizavaca u prirodu izmamilo i veliki broj ljudi, odatle ne iznenađuju učestali bliski susreti sa zmijama.

"Čudno ponašanje" zmija na Krku ili zavlačenje smuka pod haubu automobila jednog Splićanina o kojima je Telegraf.rs ranije pisao najbenigniji su primeri ovih susreta. Mnogo ozbiljniji su bili oni iz Mijača na granici Hrvatske i BiH gde je posok uzgizao jednu ženu, koja je hitno prebačena u splitski klinički centar, kao i slučaj iz Kraljeva gde je takođe poskok viđen kako gamiže po parkingu u ulici Tomislava Andrića Džigija.

Zbog toga nije na odmet podsetiti se koje vrste zmija žive na našim prostorima, kao i ponoviti savete stručnjaka o tome šta raditi u slučaju eventualnog ugriza ovih zmizavaca.

Prema navodima Srpskog Herpatološkog Društva "Milutin Radovanović" u Srbiji živi desetak vrsta zmija, od kojih su tri otrovnice. To su poskok, ujedno i najotrovnija zmija u Evropi, šarka i šargan.

Poskok može da naraste do metar dužine. Mužjaci su uglavnom svetlosivi do pepeljasti sa jasno izraženom tamnom cik-cak šarom duž tela, dok je obojenost ženki uglavnom braonkasto smeđa do narandžasta sa tamnom braon i ne tako kontrastno obojenom šarom duž tela. Jasna karakteristika koja izdvaja poskoka od drugih otrovnica i neotrovnica koje žive na teritoriji Srbije jeste jasno izražen rog na vrhu trouglaste glave.

Rog je izraslina kože i vezivnog tkiva. Poskoci izlaze iz hibernacije obično u martu. Pre parenja sa ženkom, između mužjaka je prisutna ritualna borba. U zavisnosti od godine i temperature poskoci ulaze u hibernaciju sa početkom jeseni, mada ima slučajeva i da su viđeni i tokom toplijih zimskih dana.

Uglavnom naseljavaju toplija i osunčanija staništa, poput kamenjara, osunčanih hrastovih šuma, kanjona i klisura, kao i mešano žbunasto-livadska staništa. Najčešće aktivan preko dana, tokom toplijih letnjih dana može biti aktivan u sumrak i tokom noći, ne tako retko može se popeti i na drveće do dva metra visine.

Prilikom susreta sa čovekom kada se oseti u opasnosti, nije retko da šišti. Nije agresivan i nikada ne napada prvi. Hrani se uglavnom sitnim sisarima, pticama, kao i drugim gmizavcima. Ženke rađaju od četori  do 20 formiranih mladunaca u avgustu ili septembru. Kod nas je rasprostranjen južno od Save i Dunava. Može se sresti na najnižim delovima, kao i na visinama do 2000 metara.

Šarke su uglavnom dugačke do 70 centimetara. Mužjaci su obično svetlosivi, a ženke smeđe ili riđe, sa jasno izraženom tamnom cik-cak šarom duž tela. Mogu biti i potpuno crne. Za njih je karakterističan red belih krljušti na gornjoj vilici, dok na potiljku postoji šara u obliku latiničnog slova V ili X. Glava im je izdužena i ovalna.

Šarke takđe provode hladni deo godine (od oktobra-novembra do marta-aprila) u mirovanju, tzv. zimskom snu (hibernacija). Šarka je, kao i druge ljutice, živorodna - ne polaže jaja, već rađa potpuno formirane mlade. Ženke se, u visokoplaninskim područjima, razmnožavaju svake druge godine. Na svet mogu doneti od tri do 18 mladih dužine od 13 do 15 centimetara.

Uglavnom naseljava hladna i vlažna staništa, u nizijskom delu obično mesta oko očuvanih hrastovih šuma i močvara, dok na planinama naseljava uglavnom delove oko šuma smrče i jele kao i otvorena staništa iznad šumske granice Prisutne su u blizini Obedske bare, na Fruškoj gori i Vršačkom bregu.

Južno od Save i Dunava balkanska šarka naseljava brdsko-planinska područja: nađena je između ostalog, na Kopaoniku, Staroj planini, Vlasinskoj visoravni, Šar planini i Prokletijama. Šarke se uglavnom hrane sitnim sisarima, vodozemcima, ostalim vrstama gmizavaca, a ponekad i pticama.

Šargan je najmanja evropska otrovnica, raste do 50 centimetara. Osnovna boja šargana je svetlo siva do svetlo braonkasta u zavisnosti od pola, i sa jasno izraženom cik-cak šarom koja je obično tamno braon ili sivkaste boje. Zimu takođe provodi u hibernaciji. Kao i druge otrovnice ne polaše jaja već rađa potpuno formirane mlade. Ženke na svet mogu doneti od dve do sedam mladih dužine do 15 ccentimetara.

Naseljava visokoplaniske pašnjake i livade iznad 1.500 metara nadmorske visine. Naseljava pomenuta staništa na Prokletijama i Šar planini. Šargani se uglavnom hrane zrikavcima i skakavcima, a ređe glodarima i gušterima. Otrov šargana je slabog inteziteta i nije opasan po čoveka, i reakcija mesta ujeda je slična ubodu pčele ili ose.

Otrovnice u Hrvatskoj

Kako prenosi Telegram u Hrvatskoj postoji 16 vrsta zmija od kojih kao u Srbiji tri otvornice. To su poskok, šargan (planinski žutokrug) i šarka (riđovka). Zbog blage klime u Hrvatskoj su zmije vrlo široko rasprostranjene. Većinu vrsta nalazimo u krškom području.

Otrovnice u Bosni i Hercegovini

U Bosni i Hercegovini živi 14 vrsta zmija među kojima su tri zmije otrovnice iz porodice - poskok, bosanska šarka i balkanski šargan. Postoje i dve poluotrovnice, to su - zmija mačka i zmajur. Tako se zovu jer su im otrovni zubi smešteni na zadnjem delu gornje čeljusti, iza redova "običnih“ zuba. Nastanjuju samo u mediteranski deo BiH, a njihov otrov je vrlo slab i najčešće stvara manju oteklinu.

Otrovnice u Crnoj Gori

U Crnoj Gori ima 15 vrsta zmija od kojih su 12 neotrovne, a tri otrovne. Otrovnice su su poskok, šarka i šargan. Kako je preneo portal Putokaz.me poskok je najzastupljeniji na području južne i centralne Crne Gore, dok šargan nastanjuje svega nekoliko lokaliteta (Lovćen, Durmitor, Bjelasica), a šarka je najviše zastupljena na visokoplaninskim predelima severnog dela Crne Gore.

Otrovnice u Sloveniji

U Sloveniji takođe ima tri zmije otrovnice, kao i dve poluotrovnice baš kao i u BiH, prema navodima sajta "birdwatchinghq". Otrovnice su poskok, šarka i šargan. Jedan od najpoznatijih incidenata u Sloveniji se dogodio pre nekoliko godina kada je jednu turistkinju iz inostranstva ujeo poskok na Doliču u Julijskim alpima. Kako je preneo Telegraf, ona je hitno prebačena u bolnicu u Ljubljanu, a rekla je da je mislila kako u Sloveniji nema zmija otrovnica.

Otrovnice u Albaniji

Slično kao i u ostalim balkanskim zemljama i u Albaniji ima 16 vrsta zmija od kojih su tri ostrovnice - poskok, šarka i šargan, a tu su i tri poluotrovnice. U junu prošle godine na društvenim mežama je objavljen snimak velikog broja zmija kako se sunčaju na stenama nedaleko od mora u luci Drač. Albanija je poslednjih godina sve omiljenija destinacija turista i sa ovih prostora zbog čega oprez nije na odmet.

Otrovnice u Grčkoj

U Grčkoj živi 23 vrste zmija od kojih je šest otrovnica. Među njima su takozvana kamena zmija (naseljava istočna ostrva u Egejskom moru), kikladska tuponosna zmija (naseljava istoimena ostrva), poskok (naseljava veći deo Grčke), šarka (naseljava severne delove zemlje), šargan (naseljava planinjska područja iznad 1.400 metara nadmorske visine), kao i poluotrovnice zmajur i zmija mačka.

Za zmije u Grčkoj vezan je jedan od najneobičnijih događaja koji se dešavaju svake godine u selu Markapulo na jugoistoku Kefalonije. Naime, na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, poznatiji kao Velika Gospojina veliki broj zmija dopuzi do zvonika u samoj crkvi. Iako mnogi tvrde da su otrovne, nikada nikoga nisu ujele, a turisti ali i meštani igraju se sa njima i maze ih.

Savet za bliski susret sa zmijama

Za očekivati je da se bojimo onoga što ne poznajemo, ali uz dozu opreza i međusobnog uvažavanja boravak u prirodi može biti ugodan i za ljude i za zmije, a razloga za uživanje u prirodi i njenim lepotama ima pregršt.

• Zmije ne napadaju ljude i neće pokušati da vas ugrizu ako se same ne osete ugroženo
• Za vreme boravka u prirodi potrebno koristiti odgovarajuću obuću, odeću i opremu
• Pri susretu sa zmijom važno je ostati smiren, pokušajde da je zaobiđete ili je uplašite udarcima nogom/štapom u zemlju
• Nemojte pokušavati da uhvatite zemiju ili da je povredite, imajte na umu da je većina zmija zakonom zaštićena

Šta uraditi u slučaju ujeda zmije

U slučaju ujeda zmije najvažnije je ne paničiti jer u suprotnom situacija može samo da se pogorša. Druga najvažnija stvar je potražiti pomoć stručnog lica, otići u bolnicu ili bilo koju drugu medicinsku ustanovu, bez čekanja da se pojave simptomi trovanja:

• Pokušajte da identifikujete zmiju koja vas je ujela, ako imate telefon pokušajte da je slikate, to umnogome može pomoći doktorima pri pružanju pomoći
• Sklonite se od zmije koja vas je ugrizla, vrlo je verovatno da ih ima još u blizini, a ako baš nemate sreće naišli ste na leglo
• Ne pokušavajte da isisate otrov i nemojte da podvezujete mesto ujeda, možete napraviti još veću štetu
• Trudite se da što manje pomerate deo tela gde vas je zmija ugrizla
• Ukoliko vas je zmija ugrizla za ruku uklonite sav nakit sa prstiju da ne bude problma usled otoka

Značaj zmija za ekosistem

Zmija se ne treba bojati, već ih treba poštovati kao i svake druge životinje jer su deo prirodnog bogatstva i važne su za očuvanje ekosistema. Izuzetnu ulogu imaju u kontroli glodara (miševi, voluharice itd.) i insekata, pa tako umanjuju rizik od prenošenja zaraznih bolesti.

Naime, preterano velike populacije glodara deluju kao idealna podloga za širenje raznih bolesti, ali i dovode do uništavanja prirodnih dobara (useva). Na Zemlji su zmije prisutne više od sto miliona godina. Danas ih ima preko 2.900 vrsta u svetu od kojih je oko 600 vrsta otrovno. Naseljavaju vrlo širok spektar staništa: od pustinja i tropskih šuma do hladnih tundri polarnog pojasa, ali i toplih tropskih mora.

(Telegraf.rs)