Krenuli peške od Romanije do Krfa: Žele da pomognu izgradnju kampa Svete Srbije

Da su godine samo broj na papiru najbolje dokazuje grupa hodačasnika iz Bosne i Hercegovine, koji su iako prešli prvih pola veka krenuli sa Romanije peške do ostrva Krf u Grčkoj. Igor Vukašinović, Novica Pejić i Ostoja Medić svakodnevno prelaze oko 40 kilometara, a njihovo putovanje ima i humanu misiju.

Preporučujemo

- Krenuli smo 14. maja od Crkve Svetog Đorđa koja je u narodu poznata kao Sokolica, a specifična je po tome što se u njoj upisana imena svih boraca sarajevko-romanijske regije. Naš cilj je ostrvo Krf kako bi se poklonili senama naših boraca iz Prvog svetskog rata. Takođe, želimo da pomognemo našoj braći iz Sportsko pravoslave organizacije “Sveta Srbija” čiji rad je pri osnivanju blagoslovio patrijarh Irinej. Oni prave kamp za decu na Krfu i želimo da im pomognemo koliko možemo, rekao je Igor.

Ovo hodočašće nije prvo na koje su se odvažili i već su peške išli do Hilandara, Ostroga i do groba patrijarha Pavla. Putanja do Krfa vodi ih preko Rogatice, Višegrada, Užica, Čačka, Kraljeva, Leskovac, Vranja.. Kod Bitolja ulaze Grčku, posjetiće Kajmakčalan i nastavljaju na Krf.

- Nismo se ništa posebno spremali, dogovorili smo se kad krećemo i krenuli. Put jeste zahtevan, ali ništa nije teško kad znamo svoj cilj. Naježe nam je možda pala deonica od Užica do Čačka jer je saobraćaj jako frekfentan. Za pola sata izbrojali smo da je pored nas prošlo čak preko 800 vozila. To malo usporova naše kretanje, ali nema stajanja, rekao je Novica.

Ovaj veoma dugačak put planiraju da predju za oko 30 dana, a na putu, kako kažu, sreću samo dobre ljude.

- Svako hodočašće je neponovljivo i neverovano iskustvo. Ljudi su svuda zaista divni, preko naših prijatelja snalazimo se za spavanje. Svi nas prihvataju kao da smo im rod najrođenije i to samo može da se doživi, ne i da se opiše. Najteže je bilo prvih nekoliko dana dok nismo ušli u kondiciju što se kaže, tada smo nabili žuljeva dosta, ali sada je sve lakše. Idemo sa verom u Boga, ka nešem cilju, zaključio je Ostoja.

(Telegraf.rs)