Vučević na obeležavanju Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina: "Donja Gradina je najveće srpsko polje smrti"

U spomen-području Donja Gradina u Republici Srpskoj danas je obeležen Dan sećanja na žrtve ustaških zločina u logoru Jasenovac i Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

U spomen području Donja Gradina, najvećem stratištu NDH, koje je bilo deo koncentracionog logora Jasenovac, održana je komemoracija i obeležen Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina.

Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH od 1941. do 1945. godine je obeležen i polaganjem venaca i cveća na grobno polje "Topole" i parastosom žrtvama na grobnom polju "Košute".

14.40 Dodik: Јasenovac najveći podzemni grad koji Srbi imaju

Јasenovac je najveći podzemni grad koji Srbi imaju, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

"Masovno su ovde ubijali i zato su govorili da je ovo logor u koji su mogli svi da stanu", rekao je Dodik.

Dodik je u Donjoj Gradini naveo da se svake godine okupljaju na poznatom mestu na livadama pored reke te da je to, kako kaže dovoljno da znamo zašto smo ovde na obeležavanju.

"Znamo da je ovo mesto sveto. I da je postalo sveto jer su ga učinili naši mučenici, njih 700.000 koji su ovde mučki ubijeni na 57 načina koji su sinonim za mučenje", naveo je Dodik.

Dodik kaže da je ovaj grad uzdignut na patnji i uzdasima 700.000 stradalih od čega je 500.000 Srba.

"Ponovo smo ovde da se molimo za njihove duše. I da im kažemo da nismo zaboravili zlo, i da znamo šta je Nezavisna država Hrvatska. Da znamo za planove koje su sprovodili ili hteli i sproveli ih. A to je da jednu trećinu pobiju, da jednu trećinu rasele i jednu trećinu pokatoliče. U tome su uspevali, nisu prekidali", istakao je Dodik.

Dodik navodi da su te četiri godine ustaškog režima koji je kako kaže bio pripremljen godinama pre toga.

14.20 Vučević: Donja Gradina - najveće srpsko polje smrti

Premijer Srbije Miloš Vučević, poručio je danas, na obeležavanju Dana sećanja na žrtve ustaških zločina u logoru Jasenovac i Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, da narod koji je to prošao ne može biti narod dželata, nego narod žrtva i da je na srpskom narodu da veruje u nebesku pravdu i božiju milost, "da će oni koji nas za genocid optužuju, doći u ovu Dolinu plača da se poklone i izvine".

Danas se nalazimo na najvećem srpskom polju smrti, rekao je Miloš Vučević, premijer Srbije, u Donjoj Gradini.

"Pod našim nogama nalaze se čitavi gradovi - naša deca i budućnost koju nismo trebali da dočekamo, a Božjom pomoću dočekasmo je", rekao je premijer Srbije.

"Nama mora biti jasno da je ovde Јerusalim naš, da je ovde sveta zemlja", istakao je on.

14.15 Mandić: Donja Gradina - važna kao kultura sećanja da se čuva i neguje

Donja Gradina je dugo godina skrivana od javnosti ali je danas postalo mesto gde se okupljamo. Donja Gradina je važna kao kultura sećanja da se čuva i neguje za srpski narod, rekao je predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić danas u Donjoj Gradini.

"U ime Crne Gore, u ime njenih građana u ime svih naroda i svakog čoveka poklonim se žrtvama ovog strašnog genocida i iskažem osećaj te države prema onome što se desilo od 1941. do0 1945. godine", naveo je Mandić.

Mandić je istakao da se u Donjoj Gradini desio genocid koji može da se meri sa Aušvicom.

"Bio je jedno od mesta koje je između ostalog uticalo na oblikovanje čitavog načina razmišljanja. Dugo vremena skrivano od javnosti ali evo već nekoliko godina postalo mesto gde se okupljamo svi mi koji mislimo da je to važno kao kultura sećanja da se čuva i neguje za srpski narod", naveo je Mandić.

14.10 Grajf: Donja Gradina - mesto obeleženo velikom tugom i neizbrisivom istorijom

Danas u Donjoj Gradini nismo okupljeni samo da se prisetimo života koji su tragično izgubljeni već da se suočimo i priznamo istinitosti naše sadašnjosti, rekao je Gideon Grajf, poznati svetski istoričar, stručnjak za istoriju Holokausta i predsednik Nezavisne međunarodne komisije za Srebrenicu.

Grajf je naveo da Donja Gradina koje je bila u sklopu zloglasnog logora Јasenovac, bila njegovo glavno gubilište te da je danas, kako kaže, tmuran podsednik na najmračnija poglavlja ljudske okrutnosti tokom Drugog svetskog rata.

"Ovde smo da odamo počast žrtvama genocida koji je počinjen nad srpskim stanovništvom, žrtvama užasnog jevrejskog Holokausta i ciljanog genocida nad Romima koji je počinjen pod režimima Nezavisne države Hrvatske. Јedinice koja je vođena i stvorena uz pomoć nacističke Nemačke i koju je podržavala fašistička Italija", istakao je Grajf.

14.00 Predsednik Izraela: Ne smemo zaboraviti zločine u Donjoj Gradini i Jasenovcu

Zločini u Donjoj Gradini i Jasenovcu moraju da se pamte zbog više stotina hiljada ubijenih žena, dece i muškaraca, poruka je izraelskog predsednika Isaka Hercoga koju je na obeležavanju Dana sećanja na žrtve genocida u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH) prenela ambasadorka Izraela u Bosni i Hercegovini (BiH) Galit Peleg.

Hercog je u poruci poručio da je Donja Gradina "modrica u istoriji koja se ne sme zaboraviti", kao i da se radi o okrutnosti koja nema granica.

Dodao je da je naša ljudska dužnost da insisitiramo na sećanju, kao i da su zločini u Jasenovcu izvršeni dehumanizacijom žrtava, bez ikakvog oklevanja ili kajanja.

"Sećamo se zato što nam je zgodno da zaboravimo, zbog toga je naša moralna dužnost da insistiramo na sećanju. Tu smo da onima koji su nestali ukažemo poštovanje koje zaslužuju, da povežemo neidentifikovani broj sa imenom, da povežemo ime sa licem i da povežemo lice sa dušom", poručio je Hercog.

Izraelski predsednik je istakao da je njegova svečana obaveza, kao predsednika Izraela, da posveti sećanje na ubijene u Drugom svetskom ratu i Holokaustu.

"Ovo svečano okupljanje učvršćuje vezu koju dele narodi Izraela i narodi BiH. Ne možemo da promenimo tragediju koju smo pretrpeli, ali možemo i moramo da se obavežemo na budućnost tolerancije i saosećanja. Za budućnost u kojoj neće biti mesta za mržnju", rekao je Hercog.

Hercog je u poruci koju je pročitala ambasadorka Izraela u BiH Galit Peleg zahvalio predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku za podršku koju je pružio Izraelu, naročito od događaja 7. oktobra.

"Iskreno vam hvala za Vaše prijateljstvo", zaključio je izraelski predsendik Isak Hercog u poruci.

13.50 Kukolj: Donja Gradina najveći grad mrtvih,naš zadatak da negujemo kulturu sećanja

Predsednica Udruženja logoraša Drugog svetskog rata iz Banjaluke Dobrila Kukolj rekla je danas da je Donja Gradina najveći grad mrtvih u kome su čitave porodice umirale od ruku ustaških zločinaca.

Ona je na obeležavanju Dana sećanja na žrtve ustaških zločina u logoru Jasenovac i NDH u spomen obeležju Donja Gradina rekla da je zadatak bivših logoraša i potomaka da čuvaju kulturu sećanja na događaje i nevine žrtve, i da se deci u školama priča o prošlosti koju ne smemo zaboraviti.

Ona je uputila zahvalnost predsedniku Vlade Srbije Milošu Vučeviću i predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i rekla da je dobro što će se graditi spomenik u Gradini, jer će to biti mesto koje ljudi treba da vide i da se sačuva od zaborava.

"Zadatak nas bivših logoraša i potomaka je da negujemo kulturu sećanja kao deo sveubuhatnog programa našeg ministarstva kulture Republike Srpske. Imamo svoj program koji smo počeli i radimo po njemu. Oni koji su ostali, našoj deci po školama moramo da pričamo naše priče, da dožive, da ne zaborave sve prošlost", rekla je ona.

13.15 U Donjoj Gradini održan parastos i pomen žrtvama ustaškog zločina u NDH

Na grobnom polju "Košute" u Spomen-području Donja Gradina danas su održani parastos i pomen srpskim, jevrejskim i romskim žrtvama ubijenim u ustaškom logoru "Jasenovac".

Parastos je služio vladika banjalučki Jefrem, posle kojeg je jevrejsku molitvu čitao vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asijel, a romsku predsednik Svetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković.

12.46 Preživeli logoraši o strahotama Jasenovca

Preživeli logoraš iz Jasenovca Slavko Milanović, koji je danas u Donjoj Gradini prisustvovao obeležavanju Dana sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH, izjavio je da je kao šestogodišnje dete dok je bio u Jasenovcu video ciglanu, a da je iz majčinih priča saznao da su u toj ciglani živi ljudi gurani u vrelu peć i na taj način ubijani.

Milanović je naveo da je bio u delu logora prema istoku, na poljani, pod vedrim nebom, da su logoraši ležali jedan do drugog, a da su ustaše izjutra odvajale decu od majki.

Prema rečima Milanovića, majka je njega i sestru pokrivala starim krpama i sakrivala ih dok ustaše prođu i tako su ostali sa majkom.

Dobrila Kukolj koja je takođe preživela Jasenovac, kaže da je Gradina za nju najveći grad mrtvih i navodi da su njen otac i tri strica, koji su sa Sajmišta vraćeni u Jasenovac, okončali život u Gradini.

Kukolj je rekla da je utvrdila da su oni poklani.

12.11 Položeni venci u spomen-području Donja Gradina, odata pošta žrtvama genocida

Polaganjem venaca na grobnom polju "Topole" u Spomen-području Donja Gradina, u Republici Srpskoj, danas je odata počast žrtvama koncentracionog logora Jasenovac i obeležen Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina u Drugom svetskom ratu.

Na tom najvećem stratištu logora Jasenovac, na gorbnom polju "Topole" u ime institucija Republike Srpske i Srbije i Crne Gore vence su položili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić.

Sa njima su srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine Srpske Nenad Stevandić i premijer Srpske Radovan Višković.

12.00 Počelo obeležavanje, prisustvuje premijer Vučević

Obeležavanju prisustvuju predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, predsednik privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić, predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, ministri u Vladi Srbije i drugi zvaničnici.

Prisutnima će se obratiti Milorad Dodik i Miloš Vučević, ali i ambasador Izaela Galit Peleg, istoričar Gideon Grajf i Dobrila Kukolj koja je preživela iz logora Jasenovac.

Pored zvaničnika Srpske i Srbije, potomaka logoraša, za učenika osnovnih i srednjih škola biće organizovan istorijski čas.

Dan sećanja obeležava se povodom oslobađanja ustaškog logora Jasenovac, jednog od najvećih i najstrašnijih logora smrti u Evropi.

Takozvana NDH formirana je pošto je okupirana i rasparčana Kraljevina Jugoslavija aprila 1941.

Bila je to odmazda nacističke Nemačke zbog činjenice da su se Srbi ogromnom većinom opredelili protiv pakta potpisanog 25. marta 1941 u Beču, što se videlo masovnom podrškom puču od 27. marta, čime je iskazana naklonost zapadnim saveznicima.

Formalno, NDH je proglasio Slavko Kvaternik, penzionisani austrougarski oficir, 10. aprila.

Iako su nastankom NDH iz njenog sastava izuzete teritorije nastanjene Hrvatima poput većeg dela Dalmacije, Međimurja, Gorskog Kotara, priključena joj je celokupna Bosna i Hercegovina, koja je tada imala relativnu srpsku većinu, kao i čitav Srem, u kom su Srbi bili većinsko stanovništvo.

Teritoriju takozvane NDH nastanjivalo je, prema nemačkim izvorima, 3,3 miliona Hrvata, 2 miliona Srba, 700.000 muslimana, koji su smatrani Hrvatima, i oko 150.000 Nemaca.

Vrlo brzo po ustrojavanju NDH započelo je ostvarenje prethodno osmišljenog programa sistematskog uništavanja Srba.

To je i bila glavna opsesivna namera Ante Pavelića i njegovih sledbenika.

Paralelno, događalo se sistematsko uništavanje Jevreja, po uzoru na nacističku Nemačku, a takođe i Roma.

U slučaju NDH, prevashodni cilj je bilo nepovratno uništenje svega što je bilo vezano za postojanje Jugoslavije, dakle osim Srba, aparata Kraljevine Jugoslavije i svih ubeđenih pristalica jugoslovenske države. Tako su stradale desetine hiljada Hrvata pristalica Jugoslavije, u prvoj fazi oni su bili glavna meta, tek kasnije i komunisti.

Sistematski progon i uništavanje Srba započeo je čim se tzv. NDH elementrano konsolidovala, mada su se napadi na Srbe događali odmah paralelno sa dolaskom okupatora, i to na lokalnom nivou, kao svojevrsni spontani pogrom.

Dve sedmice pošto je proglašena NDH, 25. aprila, zabranjena je upotreba ćirilice. Paralelno je trajalo uništavanje Srpske crkve, njenog osoblja, imovine svih vidova. I sam termin pravoslavlje je u prvo vreme odstranjen, i zamenjen kovanicom "grčko iztočnjaci". Za Srbe je naloženo i nošenje plave trake, poput žute koju su morali da nose Jevreji.

Formalno, NDH je rasne zakone usvojila 22. jula 1941. godine.

Poznata je izjava ustaškog intelektualca, pisca Mileta Budaka, da trećinu Srba treba oterati, trećinu preveriti na rimokatolicizam, a ostale pobiti, izrečena jula 1941. u Gospiću. Bila je to samo jedna u nizu sličnih izjava ustaških moćnika i zvaničnika u tom periodu.

Procene o broju ubijenih Srba od strane hrvatskih ustaša, razlikuju se.

Primera radi, Herman Nojbaher nemački zvaničnik na prostoru Jugoistoka, zabeležio je da se ustaše hvale da su pobili million Srba, ali se njemu činilo da je reč o "hvalisanju". Prema Nojbaheru, koji nije bio pristalica ustaških metoda, broj ubijenih Srba u NDH bio je oko 750.000.

Osim u logorima, kojih je u NDH bilo više desetina, masovna ubistva, pokolji Srba od strane hrvatskih ustaša događali su se posvuda, po selima, nad raznim vrtačama, u crkvama, kao u Glini, i drugde.

Siguran broj žrtava nikada neće biti utvrđen, pošto precizni popisi nisu, u tom delu, na vreme sprovedeni, a protok vremena je učinio da se mnogi zaborave. Na kraju, uništavane su sistematski celokupne porodice.

Najveće stratište bio je logor Jasenovac, ustrojen avgusta 1941. Ta monstruozna industrija zločina bila je aktivna do aprila 1945, kada se dogodilo proboj logoraša, 22. aprila.

Po nizu procena, bestijalnost zločina koji su se u njemu događali jedinstvena je.

Prema nalazima državne komisije Hrvatske, ubrzo po oslobođenju, zaključeno je da je u sistemu logora Jasenovac usmrćeno oko pola miliona lica, do 600.000. Izveštaj je bio objavljen, i takođe predstavljen Međunarodnom sudu u Nirnbergu.

Prema nalazima Gideona Grajfa, izraelskog stručnjaka za holokaust, u Jasenovcu, koji on naziva " Balkanski Aušvic", stradalo je oko 700.000 Srba, Jevreja, Roma, i drugih. Ogromnu većinu stradalnika činili su Srbi. Grajf je takođe opisao 57 metoda mučenja i ubijanja koje su primenjivale hrvatske ustaše.

Danom sećanja i komemoracijama, odlučno se naglašava da se stradalnici, žrtve monstruozne ustaške NDH, nikada ne smeju prepustiti zaboravu.

Na sednici Izvršnog odbora za obeležavanje ovog događaja ranije je rečeno, a prenosi RTRS, da se očekuje prisustvo oko 15.000 ljudi.

Sa 64.800 kvadratnih metara i 105 masovnih grobnica, Donja Gradina podseća i čuva od zaborava, da se nikada ne smeju zaboraviti žrtve.

Sistem logora smrti takozvane NDH obuhvatao je oko 80 logora, a Donja Gradina kao najveće stratište u sistemu koncentracionih logora Јasenovac.

Međunarodna komisija za istinu o jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora zaključila je da su Hrvati u Јasenovcu i Donjoj Gradini ubili više od 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Јevreja.

Spomen područje Donja Gradina, osnovano je 1968. godine, zauzima prostor od 116 hektara na desnoj obali reke Save, a u toku drugog svetskog rata spomen područje bilo je sastavni deo logora Jasenovac.

Spomen područje Donja Gradina u toku godine poseti oko 30.000 posetilaca.

U Kozarskoj Dubici, sinoć je, povodom Dana sećanja na nevino stradale žrtve ustaškog zločina genocida u koncentracionom logoru Jasenovac, održana memorijalna akademija "Tuga koaj treja ceo život", a jutros je u 8.30 časova služena liturgija u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla.

(Telegraf.rs/Tanjug)