"Bolje da sam trpela nego da sam ovde došla": Ispovesti žena o nasilju koje doživljavaju u sigirnoj kući

"Bolje da sam trpela, nego što sam ovde došla. Ovo je zatvor!" Reči su to jedne od četiri sagovornice u hrvatskoj emisiji "Provjereno". Sve redom su žrtve nasilja koje su spas potražile u sigurnoj kući. Ni tamo nisu pronašle mir.

Žene koje su progovorile za "Provjereno" novinarki Danki Derifaj, ispričale su da im daju hranu s istekom roka, na njihove prigovore prete oduzimanjem dece, govore im - da su same krive što su uopšte tu gde jesu. Reči su to koje niti jedna žrtva zlostavljanja, ne treba i ne sme čuti. Vođe skloništa, odnosno sigurne kuće o svemu ćute, a prema informacijama koje su dobijene - ministarstvo je poslalo inspekciju.

Preporučujemo

Ženama i deci daje se hrana s istekom roka, disciplina se održava pretnjama da će im oduzeti decu, kad ne bi dobro obavile kućne poslove kažu im da nije ni čudo da su dobijale batine. Sve su to doživele sagovornice u tzv. sigurnoj kući, skloništu za žrtve porodičnog nasilja u kojem je trebalo da budu zaštićene i dobiju podršku i utehu.

Umesto toga dočekalo ih je maltretiranje, kažu. Četiri žene za kamere ove emisije progovorile su o užasima koje su doživele na mestu na kojem su ih morali zaštiti.

Prva sagovornica "Provjerenog" izašla je iz kuće pre dva meseca, piše "Dnevnik.hr"

"Par puta sam pomislila da bi mi bilo bolje da sam ostala i da sam trpela sve te batine nego da sam otišla u tu kuću. Mislim da mi je čak bilo i gore nego trpeti sve to što sam proživljavala", ispričala je.

Sa suzama u očima i očajem u glasu priča o groznom iskustvu iz skloništa u koje je smeštena kao žrtva porodičnog nasilja.

"Čak je došlo i do toga da, razmišljala sam, čak i da predam starateljstvo mom partneru da moje dete ne mora da jede pokvarenu hranu, da ne mora da čeka tačno sedam sati da bude večera, da ne mora da bude u hladnom, da se kupa se u hladnom i to sve proživljava", ispričala je.

Horor o donacijama

Uspela je da izađe iz skloništa pre dva meseca. Druga sagovornica još je unutra.

"Nemati wc dasku u 21. veku smatram krajnje neprikladnim. Soba nema ni 15 kvadrata. U njoj spavaju tri žene i dvoje dece. Tu smo bili dete i ja, jedna žena s malim detetom, a treća je bila baka u peleni. Mi smo praktično delile krevet, baka i ja s malim detetom", rekla je.

Grozotama nema kraja, tvrde. Umesto da ih osnaže, daju im stručnu podršku i pomognu im naći posao, u kući se događa sve suprotno tome, tvrdi još jedna sagovornica koja je još u kući.

"Gledam da što pre nađem posao, da čim pre izađem napolje, jer u suštini svi tamo pričaju da se osećaju kao u zatvoru", rekla je.

Prva žena iz ove priče koja je iz kuće izašla pre dva meseca ispričala je: "Znači grejanje se gasilo tokom noći, mi smo spavale u jaknama, kuvale u jaknama, znači, non-stop smo provodile tako vreme, deca su nam non-stop bolesna".

Druga žena, koja je još u kući, otkrila je priču o donacijama: "Sad nedavno je došla donacija, sve je prepakovano, raspakovano, ambalaža je ostala, stvari su nestale i to nije prvi put. Sve što dođe novo s etiketama, to ne ostaje u kući". Dodala je da su pronalazile i kukce u hrani: "Znači, ja sam 2024. spremala meso iz 2022."

To je potvrdila i treća žena iz ove priče koja je rekla da su imali hrane s istekom roka.

Stručne podrške nema

Stručna podrška, žena psiholog koja im je bila dobra, kažu, otišla je jer više nije mogla izdržati.

"Sukob interesa imamo zato što je glavna zaposlila svoju sestričnu kao novu psihološkinju na dva sata, koja je tamo pro forme, mi smo tu ženu od Nove godine videli dva puta možda po deset, 15, 20 minuta. Meni je otvoreno rekla da ja nemam pravo na psihološku pomoć, da sam ja ovde iz gluposti. Iako je moj bivši partner osuđen dvaput, sad čekamo i odluku višeg nadležnog suda, i sad čekamo i treću presudu pravosnažnu", ispričala je jedna od žena.

Sva ova svedočanstva ekipa Provjerenog dala je na uvid psihologu koji često sarađuje sa ženskim udruženjima koje vode sigurne kuće.

"Ovo ne da nije normalno, to ima ime, a to ime je nasilje. Visoko problematično ponašanje, iz navoda žena, koje se apsolutno ne sme događati i koje je samo još jedan ciklus traumatizacije u koji su žene ušle", rekla je Senka Sekulić, psiholog.

Četvrta žena poreklom je iz Afrike. U Hrvatsku je došla radi posla i tu je upoznala partnera od kojeg je pobegla. Tvrdi da ju je šefica skloništa diskriminisala od prvog dana.

"Uvek mi se obraćala na hrvatskom iako je znala da ne znam taj jezik. Rekla bi mi nešto i očekivala da odgovorim na hrvatskom, nije je bilo briga razumem li ili ne. Problem je bio što joj nisam mogla odgovoriti. Postao je problem jer nije htela da druge žene koje razumeju pričaju sa mnom na engleskom", ispričala je.

"Prijateljica glavne je gradonačelnica tog grada koja ulazi u kuću kako želi, kad želi, dovodi ljude koje želi, znači ova tu kuća nije sigurna kuća nego svratište, pansion", ispričala je jedna od žena.

Radi se o skloništu koje je pre nekoliko meseci preseljeno u novi objekat.

Ko ovde završi želi što pre napolje, priča žena koja je uspela otići nakon mesec i po jer je imala posao.

"Znalo se govoriti kao da smo mi zapravo krive, da smo mi bile loše majke, žene i onda smo se mi normalno osećale još gore", priča jedna od njih.

Pravila u skloništu nisu za sve ista tvrde. Iako zakon predviđa boravak od godinu dana na takvom mestu, korisnica kojoj je šefica skloništa ovde je puno duže.

"Ta korisnica je štićenica od glavne i ona je u kući već tri godine iako se po zakonu sme biti samo godinu dana i onda se traži dozvola dalje, ali produženja idu obično dva, tri meseca, a ne toliko godina", ispričala je jedna od žena.

"Prvenstveno mislim da je važno da žene koje su pričale o ovom što proživljavaju dobiju zaštitu, to je prva i osnovna stvar zašto je važno raščistiti ovu situaciju i preuzeti odgovornost. Drugi razlog zašto je važno preuzeti odgovornost u ovoj situaciji je to što se ovde radi o izolovanom ponašanju koje je opasno, opasno po žene i opasno za čitavu priču. Tako da je izuzetno važno preuzeti odgovornost i videti šta je pošlo po zlu, osobe koje ne treba da budu na tim pozicijama jednostavno skloniti, i jednostavno se pobrinuti da sigurna kuća se vrati, koja sad više nije sigurna kuća ovako kako je opisano se vrati na mesto gde jeste sigurna kuća, rekla je Senka Sekulić, psihološkinja.

Jedna od žena rekla je da je pisala Ministarstvu, Vladi...

"Oni su tražili očitovanje Sigurne kuće, sigurna kuća je meni zapretila da ako ja to ne povučem da će se pisati Centru da sam loša majka, zbog toga sam ja prenamenila svoju prijavu, ublažila sam je samo", ispričala je.

Radi se o Centru za žene Adela u Sisku. Ekipa Provjerenog ih je kontaktirala, poslala im niz pitanja, ali niko iz skloništa nije dogovorio na ove otpužbe, piše Dnevnik.hr.

O svemu ovom obavešteni su tužioci, poslali su upit skloništu, ali i Ministarstvu i Gradu Sisku koji ih finansiraju. Zašto je nadzor najavljen i koji su rezultati - odgovor još čekaju.

(Telegraf.rs)