Zemljotresi na Jadranu su sve češći: Da li svi imamo razloga za strah?

Bosnu i Hercegovinu pogodio je zemljotres u subotu, 24. februara nešto pre 13 sati. Iako zasad nema informacija o jačini i epicentru, iz Sarajeva stižu poruke: "Osetilo se", "Kratko, ali jako, Sarajevo", "Prvo se čula buka, a onda je baš jako zaljuljalo".

Sarajevsko područje pre nekoliko dana potresla su dva zemljotresa, jači je bio magnitude 4,2 po Rihteru. Osim toga, šire dubrovačko područje su celu nedelju pogađali umereno jaki zemljotresi, piše radiosarajevo.ba.

Preporučujemo

Zadnji, u petak, 23. februara je pogodio područje pored Mljeta jačinom 4,9 stepeni po Ricteru. Pre toga, kažu podaci ESMC-a, tri su zatresla Pelješac i Neum – najjači je bio 3,8 stepeni - a potom je subotu, 24.februara jedan zatresao okolinu albanskog grada Elbasana 200 kilometara dalje.

Seizmolozima je dobro poznata građa i tektonika Jadranske mikroploče i njenih aktivnih rubova. Upravo Dubrovnik leži na granici nekadašnje tzv. Adria ploče koja je nekada bila puno veća, a danas je raznim procesima "pojedena" i spala na veličinu Jadranskog mora. Dubrovačko područje poznato je po snažnim potresima (najpoznatiji u 17. veku uzrokovao je katastrofu icsunami).

Šta se sada događa na tom području, da li je došlo do aktivacije, buđenja Jadranske mikroploče, otkrila je zagrebačka seizmološkinja Ines Ivančić. Ona kaže "nema nikakvog buđenja, sve je to uobičajeno".

"To područje u Jadranskom moru je jedno od seizmički najaktivnijih područja. Aktivnost tamo nije neobična, a kako su epicentri tipično duboko u moru, mogu se tek osetiti na obali. Dakle, nema nikakvog buđenja, potresi su tamo uobičajeni, a ono što neprestano naglašavamo i ponavljamo jeste da ih je ipak nemoguće predvideti", govori.

Seizmološkinja nerado govori o mogućnosti velikog, razornog zemljotresa koji bi sledio seriju manjih. Spominje dubrovački zemljotres iz 1667. godine, kao i stonski iz 1996. godine, oba više od pet stepeni po Rihteru, kao primere mogućih jakih zemljotresa.

"Imamo dosta podataka i dugu seizmološku tradiciju. Ono što sigurno znamo jeste da će potresa biti, ali kojim intenzitetom teško je predviđati. Očekivano, nakon petrinjskog zemljotresa svi su sada još uvek jako osetljivi na podrhtavanje pa i na potrese koji su dosta udaljeni od obale", zaključuje, prenosi Jutarnji.

(Telegraf.rs)