Potresna i divna priča o ljubavi i žrtvi: Miodrag sam brine o svojoj ženi, nosi Slavicu na svež vazduh

Da ljubav i te kako može biti bezuslovna i da ne poznaje nikakvu žrtvu, na najbolji i najlepši način pokazuje bračni par Bulatović iz Podgorice. Slavica (71) je pre šest godina doživela moždani udar i ostala invalid vezana za kolica. Svih ovih meseci i godina najveća podrška i oslonac joj je suprug Miodrag (71) kome ništa nije teško da učini za svoju voljenu. Iako imaju decu koja im pomažu koliko mogu, ipak je on taj koji je svu brigu oko bolesne supruge preuzeo na svoja leđa i to sa osmehom na licu.

Muž heroj kakav se retko sreće - tako bi se možda i najlakše mogao opisati ovaj Crnogorac.

- Sve on radi oko mene. Ja skoro ništa ne mogu sama. Oblači me, sprema da jedem, hrani, vodi računa da sve tablete pijem na vreme. On je moja najveća snaga, mnogo je dobar za mene. Uz njega nekako lakše podnosim sve ovo što mi se dogodilo, a nije lako iskreno. Ali, eto čovek mora da se navikne na sve, kaže sa suzama u očima Slavica.

Bulatovići su u braku pedeset godina i samo su još jedan primer koliko je važno dobro izabrati svog životnog partnera, jer kad deca odu samo on vam na kraju ostaje.

- Mene su pitali da li sam prošao neke obuke, koliko fino pazim na nju. Prvo kad ustane skuvam joj čaj i dam tablete koje je potrebno, vodim računa da uvek bude okupana kako ne bi dobila rane od ležanja i sedenja. Ništa mi nije teško da uradim, ona je moja duša, kaže Miodrag za RINU.

Po stanu se Miodrag nekako i snalazi, ali najveći problem nastaje kad Slavicu želi da izvede u šetnju i na sveš vazduh. Oni žive na medjuspratu, izmedju trećeg i četvrtog a lift je postavljen ispod stepeništa, stoga sve ovo vreme koliko je nepokretna Miodrag svoju ženu u kolicima mora da nosi niz stepenice. Kako ne može sam, onda uvek izadje ispred zgrade kako bi potražio nekog da mu pomogne.

- Uvek skoro svi koje pitam mi izadju u susret i dodju sa mnom do ispred stana kako bi mi pomogli Slavicu da snesem do lifta. Onda kad se vraćamo isto tako, preteško je ali vodim računa da bude i na svežem vazuduhu, da se prošeta malo. Ne može da bude sve vreme u stanu. Nas svi u ovom kraju znaju, navikli su na nas u tandemu da se šetamo, kaže ovaj muž heroj.

Ipak, rešenje za ove divne ljude postoji a to je ugradnja stepenišnog lifta koji bi ih spasio muka, a za to je potebno oko 9.000 evra koje ovaj bračni par od svojih penzionerskih primanja ipak ne može da izdvoji.

(Telegraf.rs)