Obesili obezglavljeno telo vučice o saobraćajni znak: Užas kod Knina

Strašna slika uzbunila je meštane Zvjerinca kraj Knina, gde je neko obesio obezglavljeno telo vučice na saobraćajni znak naziva mesta, piše Dnevnik.hr.

Policija je nakon uviđaja pokrenula kriminalističko istraživanje, a lešinu će verovatno forenzički veštačiti Veterinarski fakultet kako bi se utvrdio uzrok smrti. Je li reč o odmazdi stočara zbog napada vukova na blago, pokazaće istraga.

Preporučujemo

"Vuk naiđe na domaću životinju koja nije propisno čuvana i ona mu postane lagan plen, on samo radi ono za šta ga je priroda stvorila i tu ga ne možemo kriviti, možemo samo kriviti sebe što smo ostavili njemu ponuđeno, kada bi stoka bila propisno čuvana, onda bi vuk potražio neki drugi plen", smatra zoolog Josip Kusak s Veterinarskog fakulteta.

Luka Oman, predsednik udruženja Prijatelji životinja osudio je ovakvu brutalnost.

"Oštro osuđujemo ovakvo postupanje i tražimo još veću zaštitu vuka, ali uz nju i edukaciju koja bi pokazala zašto je vuk ugrožen i na koji način se problem može rešiti, na koji način čovek može u tome pomoći", rekao je Luka Oman.

Premda pričinjavaju veliku štetu, vukovi su zaštićene životinje. Prema važećem zakonu u Hrvaskoj, ko ubije vuka, biće kažnjen od 930 do gotovo 4.000 evra.

Zoolog Dijana Benet, za Dnevnik.hr kaže da ljudi smatraju vukove za opasne životinje, ali da zapravo vukovi najverovatnije žele da se sklone od ljudi.

"Naravno, imaju neku svoju markaciju da su oni zločeste jedinke, ali oni zapravo samo žive svoj život. Nezgodno je što su predatori, što njih sama biologija tera da jedu druge životinje. Kao što je na primer lav u Africi, tako je vuk u Evropi. Uloga top predatora je da bude manji broj jedinki, ali on zapravo kontroliše populaciju svog prirodnog plena koji su biljojedi. Jer ako ne bi bilo predatora broj biljojeda bi se povećao, a kako biljojedi jedu biljke oni bi opustošili sve biljke, celu okolinu i jedno bi išlo za drugim i taj ekosistem bi opadao", objasnila je Beneta.

U Hrvatskoj živi jedna vrsta vuka, canus lupus.

"On je raspostranjen u Evropi. Procenjuje se da je u Hrvatskoj nekoliko stotina jedinki. Oni su strogo zaštićena vrsta u Hrvatskoj i Evropi jer se smatra da im je ugrožena populacija", dodala je Beneta.

Na pitanje novinara zašto vukovi dolaze blizu naselja i kakve su njihove migracione navike, Beneta je objasnila da divlje životinje ne poznaju granice. Oni migriraju između Slovenije, Hrvatske, Bosne i Italije.

"Nezgodno je to što širenjem naših naselja, koja su više tačkasto raspoređena jednostavno ulazimo u njihove teritorije, a oni su veliki od 140 do 140.000 kilometara, u zavisnosti od broja jedinki u čoporu. Zahtevaju neku veću površinu i ako nalete na neobičnu pojavu kao što je ljudska aktivnost oni se osećaju ugroženi. Isto tako kako im pada broj populacije njihovog prirodnog plena, tako su primorani da se spuštaju i napadaju stada što je jako nezgodno", objasnila je Dijana Beneta.

(Telegraf.rs)