Tri opcije o dužini trajanja budućeg vojnog roka u Hrvatskoj

Potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar odbrane Ivan Anušić najavio je više detalja o vraćanju obaveznog vojnog roka, a mediji saznaju da postoje tri predloga koja definišu različito vreme trajanja vojnog roka i ciljeve koji bi time trebalo da budu postignuti.

Kako prenosi hrvatski portal Index, tek kada se odluči za jedan od tri predloga, znaće se sa sigurnošću u kojem će se smeru tačno ići s vojnim rokom.

Preporučujemo

Naravno, dodaju, ministar odbrane Ivan Anušić konačnu odluku o modelu vojne obuke neće doneti samostalno jer je reč o političkoj odluci koja je nemoguća bez da je aminuje vlada, odnosno njen predsednik Andrej Plenković.

Izgledno je, kažu pozivajući se na svoja saznanja iz dobro obaveštenih izvora, da će obuka trajati tri meseca, no odluku tek treba doneti.

"Obuka od tri meseca je srednja opcija među tri modela. Postoji i duža (izgledno šest meseci) i kraća (mesec ili dva). Razmišlja se o naknadi od minimalno 700 evra mesečno, koliko i sada imaju dobrovoljci", piše portal.

Vrlo je verovatno, dodaju, da bi služenje tromesečnog vojnog roka, ili kako se to sada naziva - obuke, ulazilo u staž, što znači da bi polaznici imali i sva ona prava koja imaju zaposlene osobe. Materijalni uslovi, kao i staž, trebalo bi da pripomogne promociji vojnog poziva, odnosno učiniti ga atraktivnijim mladima, smatraju u MORH-u.

Moguće je da se s vojnom obukom krene već od 1. januara naredne godine, ali i o datumu tek treba da se odluči, a ni to, kažu, Anušić neće napraviti bez Plenkovića.

Važno je napomenuti, piše portal, da celi projekt iziskuje velike infrastrukturne zahvate u sistemu objekata Oružanih snaga, konkretno u vojarnama i smeštajnim kapacitetima, što je i sam ministar Anušić naglasio krajem prošle sedmice.

"Generalno, radi se o zahtevnom logističkom i finansijskom projektu pa će i to biti faktor kod donošenja konačne odluke o datumu kada će se ponovo uvesti vojni rok. Ono što se čini prilično sigurnim je da je 1. januara najraniji mogući datum početka vojne obuke", piše portal.

Veliko pitanje, navode, u celoj priči o vojnoj obuci je i pitanje priziva savesti. Pravo na priziv savesti je, naime, definisano Ustavom i država nikoga ne može naterati da uzme oružje u ruke i u punom smislu prođe vojnu obuku.

U MORH-u, dodaju, smatraju da bi se vojna obuka mogla proći tako da se mladiće koji se pozovu na priziv savesti podvrgne drugačijem tipu obuke - podučavanju prve pomoći i reagovanja, na primer, u slučajevima katastrofe, te sličnim veštinama, čime bi se izbegla nekadašnja praksa civilnog služenja vojnog roka po domovima za starije i sličnim ustanovama, a umesto toga bi svi dobili barem osnovnu obuku za izvanredne situacije.

Izvor iz MORH-a za Index, međutim, kaže da je još dalek put da budu poznati ključni detalji o vojnom roku kada se zna da celu stvar treba usvojiti kao političku odluku.

(Telegraf.rs/Tanjug)