Osuđeni za ubistvo Anđele Bešlić uskoro izlazi na slobodu: U zatvoru proveo 22 godine

Uskoro bi na slobodi mogao da se nađe Ivan Bulj (61), koji je osuđen za ubistvo 16-godišnje Anđele Bešlić.

On je pravosnažno osuđen na 22 godine zatvora, a na odsluženju zadnjeg dela kazne nalazi se u zatvoru u Turopolju. Radi se o zatvoru poluotvorenog tipa odakle je premešten u januaru prošle godine iz zatvoru  zatvorenog tipa u Glini, piše Slobodna Dalmacija.

Ivan Bulj je na prevaru ukrcao u vozilo Anđelu Bešlić, govoreći joj kako će je odvesti kući oko 3 sata u noći početkom marta 2002. Devojka se pešice vraćala kući s koncerta, a tokom vožnje je uprkos njenom protivljenju, skrenuo s puta i odvezao je na nepristupačan predeo Vidovo kod Suhača.

S namerom da je liši života, udarao ju je tupim predmetom kojim joj je naneo više povreda po glavi i drugim vitalnim delovima tela. Telo je odvukao preko žičane ograde i bacio u nepristupačnu jamu i prekrio suvim granjem gde je i pronađena mesec dana kasnije.

U prvobitnoj optužnici je Županijsko državno tužilaštvo u Splitu teretilo Ivana Bulja i za silovanje. Zbog promena koje su nastale na telu tokom razdoblja dok nesrećna Anđela nije pronađena nije bilo dokaza za taj deo optužnog akta, te je oslobođen krivice za seksualno nasilje.

Telo je bilo u toliko lošem stanju da su devojku identifikovali pomoću otiska prsta.

Na Županijskom sudu u Splitu je osuđen za teško ubistvo maloletne osobe na 27 godina zatvora. Vrhovni sud je kaznu smanjio sa 27 na 22 godine uz obrazloženje kako kazna ne sme biti odmazda društva i zbog olakšavajuće okolnosti da je optuženik Ivan Bulj roditelj.

Sam slučaj je od početka pratio niz kontroverzi pa tako i u samom startu kada se tvrdilo da policija nije preduzela sve što je mogla u sklopu potrage za devojkom dok se vodila kao nestala. Kada je nakon mesec dana slučajni prolaznik našao telo u jami na oko 500 metara od njene kuće još više su se pojačali prigovori na nedostatke u policijskom angažmanu.

Govorilo se kako se sinjska policija vodila pretpostavkom da je devojka pobegla od kuće, kako se najčešće i nagađa kada su u pitanju tinejdžeri, te nisu dovoljno ozbiljno pristupili njenom traženju. Još poraznije je bilo što se Ivan Bulj sam predao, znači njegovo hapšenje nije bilo rezultat rada istražitelja zločina.

Tada je bio je direktor Radio Sinja i član sinjske Hrvatske hriršćanske demokratske unije te u jednom razdoblju i čovek zadužen za promociju Alke. Smatralo se kako policija nije dovoljno pažnje posvetila dokazima koji su ukazivali na njega zbog ugleda koji je uživao pre mučkog zločina.

Kada je pritvoren zbog ubistva Radio Sinj mu je dao otkaz, a isključen je iz podružnice HKDU-a i Viteškoga alkarskog društva. Na sve se te odluke Ivan Bulj se žalio i tražio isplatu četiri zadnje plate. Radio Sinj je odgovorio protivtužbom, tražeći od njega 26.605 kuna za koje su tvrdili da je ukrao od njih.

Zatim je tokom policijske istrage osim njega bio prijavljen, a kasnije i optužen njegov rođak, sada pokojni, za kojeg se tek nakon dva suđenja dokazalo kako je zbog noge u longeti fizički bilo nemoguće da učestvuje u zločinu.

Osim toga u njegovu korist je svedočio i sam Ivan Bulj nakon što je već bio pravosnažno osuđen te je njegov iskaz imao odlučujući značaj za oslobađanje, naveo je sud u presudi.

Za samog Ivana Bulja do osuđujuće presude je došlo na temelju zatvorenog kruga indicija jer materijalnih dokaza nije ni bilo ili su bili neupotrebljivi kao temelj presude. Radilo se o majici koju je Ivanu Bulju oprala rođaka, ali se naknadno pokazalo da je uprljana u tuči dve nedelje nakon nestanka Anđele Bešlić.

Zatim je tu bio pokrivač iz automobila Renault 4 od ubice koji je izuzet tek mesecima kasnije, nakon što je opran više puta, i vlas kose koja se nije mogla povezati sa žrtvom jer nije imala koren. S druge strane, Ivan Bulj se sam predao i u izjavi u policiji sve priznao, do u detalje, čak i seksualno nasilje.

Problem je što nakon privođenja istražnom sudiji nije ponovio priznanje, a iskazi iz policije ne mogu se koristiti kao dokaz u sudskom postupku. Zatim je lagao oko svog alibija tvrdeći kako je bio u poseti prijateljima sa suprugom, ali ona je svedočila kako je lagao, te da je bila sama s decom.

Odmah nakon otkrivanja zločina supruga ga je napustila i s decom se odselila na drugo područje. Na prvom suđenju su obojica proglašeni krivima za silovanje i ubistvo da bi na drugom 2005. godine Ivan Bulj bio oslobođen optužbe za silovanje, a osuđen na 27 godine zatvora za ubistvo.

Tada je njegov rođak oslobođen obe optužbe. Vrhovni sud je potvrdio osuđujuću presudu za Ivana Bulja, ali je smanjio kaznu na 22 godine dok je za njegovog rođaka ukinuo i vratio na ponovo suđenje. Rođak je ponovno oslobođen 2007. godine i ta odluka je postala pravosnažna. U međuvremenu je Ivan Bulj bio na odsluženju u zatvoru u Lepoglavi odakle je dovođen na suđenje svom rođaku kao svedok.

U istom zatvoru je predvodio i štrajk glađu zatvorenika nezadovoljnih prehranom pošto je kao obrazovaniji među njima pisanim putem mogao najbolje izraziti razloge nezadovoljstva. Kasnije je prebačen u Glinu pa u Turopolje.

Tokom izdržavanja kazne je nakon odsluženja polovine kazne više puta tražio uslovni otpust, ali mu nikada nije odobren. Predlog za uslovnim otpustom mogu podneti zatvorenik, njegov opunomoćeni, članovi porodice zatvorenika i državni advokat. U njegovom slučaju uslovni otpust bi tražio on ili njegova porodica.

(Telegraf.rs)