Ubistvo Arnele Đogić ledi krv u žilama: Zaklali je, bacili sa stene, pa otišli u kafanu

Avdija Selimović je, s prijateljem Murizom Brkićem, okrvavio ruke. Oduzeli su život devojci koja je bila puna elana, bila stub svoje familije, piše "Dnevni avaz“ u novom specijalnom prilogu "Dosije“ u kom donosi priče o stravičnim zločinima počinjenim u Bosni i Hercegovini.

"Šta je, šta hoćete u ova doba u selu?"

Preporučujemo

"Tražimo... Tražimo kuću roditelja Avdije Selimovića... Ovoga, znate..."

"Hajde, ja ću vas povesti."

Tako je počeo razgovor između ekipe "Avaza" s muškarcem u selu Lišci, koji se predstavio kao Mirza Pancir.

"Ja mislio neko mi ovce hoće ukrasti, pa sam i pištolj bio pripremio", rekao je Pancir dok su se u njegovoj pratnji, u predvečerje 4. marta 2016. godine, na dan sahrane Arnele Đogić, kretali prema kući Avdijinih roditelja.

Ispred kuće su bili Avdo i Azra. Njegov otac Avdo tada je rekao da je svom sinu sve pružio, a ono što je majka Azra izgovorila, ekipa "Avaza" poneće sa sobom u grob.

Poslednji put

"Što mu je to trebalo? Automobil, kuća, zaposlio sam ga... Ako te cura neće, pa, Bože moj, ima druga. A, ne, on nije hteo drugu i šta će sad? Kad izađe iz zatvora, neće biti ni matere ni babe", zadrhti mu brada.

A, Avdija Selimović je, s prijateljem Murizom Brkićem, okrvavio ruke, oduzeli su život devojci koja je bila puna elana, bila stub svoje familije, bila "olovska vila", kako su je zvala braća, prijateljice, koleginice... Njene nevine godine tek su spoznavale život koji je tragično prekinut samo zato što je verovala u dobro u ljudima koji ga nikad u sebi nisu imali.

Brkić i Selimović su osuđeni na po 40 godina strogog zatvora. Ali nekoliko dana pre izricanja presude, sudija Enes Malićbegović je na hodniku, pred nekoliko svedoka i novinara, izjavio:

"Da ih sad obesiš za ovo što su uradili, malo je."

Bio je 27. februar 2016. godine. Arnela je već neko vreme trpela torturu tada već bivšeg momka Avdije. On je zapalio seno njenoj porodici. Pretio, slao poruke... Arnela se žalila, tražila zaštitu od Tužilaštva ZDK. Nije je dobila.

Tog 27. februara Avdija ju je nazvao. Krenula je iz kuće, ni ne sluteći da joj je to posljednji put. Ona je već neko vreme bila u vezi s drugim momkom, Kenanom Trakićem.

Selimović i Brkić su se prvo dogovorili da zajedno usmrte Arnelu. Pre nego što će se, po dogovoru preko Fejsbuka, naći s Arnelom, Avdija je 27. februara automobilom otišao po Brkića u Ceribašiće kod Sokoca, nakon čega su se odvezli na lokalitet Čudanskih krševa da pregledaju i utvrde mesto koje je najpogodnije za skrivanje Arnelinog tela nakon ubistva.

Kako se Avdija, po prethodnom dogovoru putem Fejsbuka, oko 18.30 sati našao s Arnelom ispred zgrade u Olovu, a ona je sela u njegovo vozilo na zadnje sedište, krenuo je u pravcu mesta gde je Muriz čekao da Avdija doveze Arnelu.

Kada se dovezao do mesta zvanog Brda, zaustavio je vozilo u koje je Muriz ušao i seo na mesto suvozača. Odmah se obratio Avdiji rečima: "Avdija, hoćemo li sada?", na što je Avdija, vozeći prema mestu Čudanski krševi, odgovorio: "Odmah!"

Nakon toga je Muriz između prednjih sedišta prešao na zadnje i odmah Arneli počeo zadavati udarce šakama u glavu, na što je Arnela zajaukala: "Joj, Avdija", i plačući molila: "Nemoj, molim te."

Mnogo propatili

Nakon toga devojku su vezali PVC konopcem, a po dolasku na Čudanske krševe izbacili su je iz vozila, gde ju je Brkić preklao nožem koji mu je dao Selimović, rekavši: "Uradi to da ne ostane živa."

Nakon ubistva devojku su bacili s litice visoke oko 70 metara u kanjon reke Stupčanice, a zatim otišli u kafanu, gde su trošili novac koji su pronašli u njenom kaputu.

Tu je bio i Kenan Trakić, tadašnji momak Arnele Đogić, koji je "Avazu" izjavio da su došli i njega da ubiju, te je on s nekoliko prijatelja napustio kafanu u mestu Careva Ćuprija prema Zavidovićima.

Arnelini roditelji i braća su mnogo propatili. Njihov bol, sigurno je, nikada neće zaceliti. Njihova vila je imala san da postane policajka i bila je primljena na Policijsku akademiju u Sarajevu. Ali, zlotvori joj oduzeše život.

A što se tiče oca Muriza Brkića... On od stida, srama i straha mesecima nije izlazio iz svog sela. S reporterima "Avaza" je razgovarao u šumi i uspeo je izgovori nekoliko rečenica:

"On je kao dete pao s kruške. Nešto mu se otpojilo u glavi. Doktor mu je rekao da nikako ne sme da pije alkohol. Đavo da ga nosi..."

Tako su razbijeni snovi "olovske vile".

(Trelegraf.rs)