Učenici oplakuju Zlatka Šešelja iz Zagreba: "Legenda je učinila čuda u školstvu! Bio je profesor s velikim P"

Nakon što je porodica saopštila da je umro Zlatko Šešelj, jedan od omiljenih hrvatskih profesora, njegovi učenici ne mogu da sakriju tugu.

"Ide", viknuo bi neko ko bi profesora s upečatljivom, zlatnom kosom spazio na početku hodnika kako ide do njegovog kraja, u naš razred. Bilo je to još u tadašnjem Obrazovnom centru za jezike u Križanićevoj 4a, a Zlatko Šešelj je bio naš profesor latinskog, a onda i direktor škole, pre nego je osnovao prvu Privatnu klasičnu gimnaziju.  Od tada, a prošla su decenije, ostali smo "njegov" 4f i nije bilo godišnjice mature na koju ga ne bismo pozvali, a on ne bi došao i bio kao i uvek: inteligentan, brz, duhovit, ironičan, ali i mekši s godinama, i "Šešelj". Veći od života, verovali smo da će uvek biti tu, prenosi Večernji.hr.

Preporučujemo

Vest da je preminuo profesor Zlatko Šešelj, hrvatski klasični filolog i prevodilac, direktor nekadašnjeg Obrazovnog centra za jezike i zagrebačke javne Klasične gimnazije, osnivač i prvi direktor Privatne klasične gimnazije (1996.), saborski zastupnik (2000.-2003.) te osnivač privatne Klasične osnovne škole (2022.) objavila je njegova ćerka Lana Šešelj Lučić.

Najveći gubitak i bol oseća njegova porodica. Ali i 4.F danas oplakuje svog profesora.

- Bio je jedan od najboljih i najharizmatičnijih profesora u celom mom školovanju - sažima Sanja Matijević sentiment njegovih učenika. Nekima su doslovno potekle suze, drugi su se prisećali kako je bilo na njegovim časovima, treći koliko je uticaj ostavio u njihovim životima.

- Moj najdraži profesor. Zbog njega sam zavoleo i studirao latinski - kazao je Kristijan Ciganović.  "A njegovi sati... Kad bi na početku išao po razredu i "dizao" da ispita. Kakav suspense. Kakav Karpenter, trebalo je to preživeti. Ante, apud, ad, adversus, ponavljalo se u sebi. A onda začuješ svoje ime. Ustani. I tu kreće Šešelj. Nije bilo nimalo ugodno, drilao je, dizao i ispitivao svaki sat, ali smo i naučili. Ali se i zabavili.

- Zabavlja vas ...- počeo bi, umećući ime prozvanog, koji bi se nevoljko dizao sa stolice i meškoljio, citirajući ime tada popularnog TV programa. A razred bi prasnuo u smeh. Smao se i onaj dignut. Ispituje reči.

- Sećam se kako sam naterala tatu da mi kupi mali Langenscheidtov rečnik englesko-latinski da mogu unapred učiti reči koje bi on možda mogao pitati. Koji suspense kad te digne - kaže Marina Škrabalo.

- Jedan od moja dva najdraža profesora. Legenda koja je učinila čuda unutar manevarskog prostora koji je imao i sam stvarao i napravio za spas razuma, kreativnosti i znanja u našoj močvari od školstva.

- To bi i šteker mogao prevesti - priseća se razred Šešeljove poznate rečenice. Bilo ih je još: Prosto k'o pekmez,... To "prosto" je postalo legenda.

- Kakva je to rečenica - pitao bi.

- Prosta.

- Da je prosta, onda je mi ne bismo smeli čuti. Ili, kad bi se neko bavio nečim nespojivim sa časom latinskim: "Šta radiš? Domaćinstvo? Kad Burda počne izlaziti na latinskom, onda može." Uz anegdote, razred vrlo ozbiljno govori o njegovom uticaju, ne samo na učenike, nego i šire, na školstvo i društvo.

- Jedan od retkih koji se iskreno trudio dati bar malo smislenosti našem "vrlom" obrazovnom procesu. Šteta što je otišao , ali bar smo imali tu sreću da nas on podučava - kaže Tuga Maroević Bajić.

Iris Goldner Lang ističe kao je "bio pravi profesor s velikom P. Onaj kojeg poštuješ, čije znanje i razmišljanje ceniš i koji je verovao i činio sve što je mogao da znanjem učini svet boljim."

Sledeća godišnjica mature i okupljanje razreda 4f biće samo fizički bez Šešelja.

(Telegraf.rs)