Umro Zlatko Šešelj
Profesor Zlatko Šešelj (71) osnivač Privatne klasične gimnazije u Zagrebu, hrvatski klasični filolog i prevodilac, preminuo je.
Šešelj je bio i direktor nekadašnjeg Obrazovnog centra za jezike i zagrebačke javne Klasične gimnazije, saborski zastupnik (2000.-2003.) i osnivač privatne Klasične osnovne škole.
Profesor kojeg pamte generacije đaka kojima je predavao grčki i latinski preminuo je noćas, a od njega se dirljivom porukom oprostila ćerka Lana Šešelj Lučić, prenosi Večernji.
"Kažu naučnici da se pre odlaska sanjaju najlepša sećanja, da se ponovo proživljavaju srećni trenuci i da se odlazi s osmehom na srcu. U životu našeg tate takvih je trenutaka, hvala bogu, bilo u izobilju. Njegova vera u ljude, njegova ljubav prema životu i večni optimizam ovaj su svet činili boljim mestom, a kreativnost, intelekt i sposobnost da u ljudima budi strast za znanjem i osvajanjem sveta, prvenstveno dobrotom, unio je deo njega u svaku osobu koja ga je poznavala.
Ako moram birati samo trenutak koji mu je um poklonio pred put, to je ovaj. Toplo leto, Radovljica, mama s tetom Katjom na kafi, gospodin Majer s fotoaparatom, a Maja i ja s najboljim tatom na svetu u bazenu. Bezbrižni i puni života, svi redom.
Noćas je tata prešao reku Stiks i tiho i nenametljivo otplovio u večnost. Tata, Marko te moli da pozdraviš Herakla, ako ga sretneš, a Maja i ja te molimo da pozdraviš mamu. Volimo te beskrajno", napisala je na Fejsbuku.
Profesor Šešelj svojim je radom zadužio hrvatsko školstvo te u mnogočemu bio pionir.
Zlatko Šešelj hrvatski klasični filolog i prevodilac rođen je u Zagrebu 14. oktobra 1952. Bio je profesor klasičnih jezika na osnovnim i srednjim školama, direktor Obrazovnog centra za jezike i Klasične gimnazije u Zagrebu.
Godine 1996. osnovao je Privatnu klasičnu gimnaziju u kojoj je radio kao profesor i direktor.
Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu predavao je metodiku nastave klasičnih jezika. Jedan je od osnivača, a potom i glavni urednik časopisa Latina et Graeca (od 1973), te jedan od pokretača i glavni i odgovorni urednik biblioteke časopisa Latina et Graeca (od 1979), specijalizovana za dvojezična izdanja antičkih tekstova.
Autor je mnogih stručnih i naučnih radova s područja klasične filologije, udžbenika i prevoda s latinskoga (B. A. Krčelić, Carmina Burana, B. de Spinoza, i dr.).
(Telegraf.rs)
Video: Muzej grada Beograda otvorio izložbu o nobelovcu Ivi Andriću u Pekingu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Adv
Iskreno saucesce porodici Šešelj Vojislava ili Vjekoslava
Podelite komentar
Ja
Sada je Voja u žalosti...još jedan dokaz da su hrvati
Podelite komentar
Boža zemunac
A hoće li Voja ići na sahranu.
Podelite komentar