Oni su ponos porodice Pećanac: Tri sestre i brat odabrali poziv lekara, za sve zahvalni roditeljima

Neretko ćete imati priliku da u toku života upoznate porodicu koja ima četvoro dece, a još ćete ređe čuti da sve četvoro dece studiraju medicinu.

E, pa, upravo je takva situacija u porodici Pećanac.

Preporučujemo

Nakon tri sestre Pećanac za belim mantilom krenuo je i najmlađi brat Nemanja koji je upisao petu godinu na studiju u Foči.

Ono što je pohvalno za ove mlade ljude jeste da žele da se porodično, ali i profesionalno ostvare u Srpskoj, te da su pomagali roditeljima na imanju da bi ih lakše školovali.

Najstarija od njih, Tanja, istakla je za Glas Srpske da je još od malih nogu želela da postane doktorka, što joj je i pošlo za rukom, a za šta je bilo potrebno puno truda, rada i zalaganja.

- Upisala sam srednju Medicinsku školu u Banjaluci, a onda i na fakultet u istom gradu. Zaposlila sam se u Službi hitne pomoći Doma zdravlja Gradiška i tu sam radila oko godinu i po dana i onda sam dobila specijalizaciju iz pedijatrije - rekla je Tanja.

Bila je uzor sestrama i bratu Nemanji, koji su je kasnije sledili dobro popločanim putem Na pitanje šta je uticalo da se baš sve četvoro opredele za medicinu, ističe da je vjerovatno sam njen izbor imao dosta uticaja da to urade i ostali.

- U medicini je potrebno da razumete druge, da ih saslušate i da imate želju da pomognete. Sve te osobine su nam zajedničke, tako da danas radimo ono što zaista volimo – rekla je Tanja.

Još kao mala je volela posao lekara

Prema njenim rečima, najviše je volela igračke koje imaju veze s medicinskom aparaturom.

- Još kao mala igrala sam se sa sestrama i pregledala ih, a onda smo zajedno pregledale lutke, a već u osnovnoj školi jasno sam izabrala ovaj poziv i kasnije je sve išlo svojim tokom - dodala je Tanja.

Ona ističe da je pedijatrija specifična i da rad s decom kao pacijentima nije nimalo jednostavan.

– Dete nije mali čovek i sve je drugačije u odnosu na rad s odraslim pacijentima - kazala je Tanja.

U pedijatriji je i njena mlađa sestra Vanja, koja se nakon završene srednje medicinske škole zaposlila u Domu zdravlja Gradiška kao medicinska sestra.

– Pedijatrija je zaista zahtevna, a sestra je čitav život posvetila medicini i ima veliko iskustvo s obzirom na to da je kod nas radila kao lekar u Hitnoj pomoći. Žrtvovala je sve za karijeru, dok sam se ja, za razliku od nje, opredelila za mirnije vode – rekla je Vanja.

Vanja se već ostvarila i kao majka dvoje dece, a sličnim putem je krenula i mlađa sestra Željka, koja je nedavno dobila blizance.

– Uspela sam se ostvariti kao majka, a ako bog da nastaviću i studije na Medicinskom fakultetu u Banjaluci, gde sam upisala medicinsko-laboratorijsku dijagnostiku. Poslednjih šest godina radim kao laborant u Bolnici Gradiška na patologiji – kazala je ona.

Nemanja je jedan od najboljih studenata u svojoj generaciji

Da neće iver daleko od klade, potvrđuje i njihov brat Nemanja, koji nije imao dilemu šta će upisati, jer je od malih nogu uz sestre slušao priče o lekarima i pacijentima. Kako kaže, nije mu bilo teško otići ni na drugi kraj Srpske kako bi postao lekar.

Na petoj je godini Medicinskog fakulteta u Foči i jedan od najboljih studenata u svojoj generaciji, a već je izabrao specijalizaciju.

- Upisao sam petu godinu medicine i za sada ide sve u roku. Nakon završenih osnovnih studija planiram da idem na specijalizaciju, gde već sada znam da će to biti kardiologija. Velika je udaljenost do Foče, u nekim momentima nedostaje mi i porodica s obzirom na to da nisam često u Gradišci, ali ipak znam zbog čega sam ovde – rekao je Nemanja.

Prema njegovim rečima, kada su ga roditelji poslali na studije, dali su mu punu podršku, te je samo na njemu bilo da uči i da se usavršava.

– Cilj mi je da se nakon studija vratim kući, u Gradišku, jer smatram da je to ispravan način, da znanje stečeno u Srpskoj tu i ostane – kazao je Nemanja.

Pećanci uglas dodaju da bi sve to bilo nezamislivo bez jake porodice, a za njihove uspehe zaslužni su roditelji, otac Željko i majka Miladinka, koji ih i dan-danas usmeravaju i daju im podršku kad god je to potrebno.

Ponosna i skromna porodica Pećanac iz gradiškog sela Brezik Laminci čitav život bavila se poljoprivredom. Domaćin Željko Pećanac kaže da su deca njegovo najveće bogatstvo.

– Nikada nisam zahtevao da idu tamo gde ja želim, nego sam ih samo usmeravao i puštao da se sami opredele. Samo mogu reći da su to zlatna deca koja su sa mnom radila na našem poljoprivrednom imanju i tako smo ih školovali, a kako su se svi opredeli za medicinu, to je njihov izbor – zaključio je Željko Pećanac.

(Telegraf.rs)