"Šanse da preživite su vam 50 odsto": Slavici su trudnoj odstranili tumor sa mozga, a onda je rodila sina

Još kao srednjoškolka trpela je jako glavobolje, a doktori su sve vreme to pripisivali migrenama. Pre dve godine, saopštili su joj da je za njen mozak vezan tumor veličine pet centimetara. Pred prvu operaciju saopštili su joj da su šanse da preživi 50 odsto, a u tom trenutku nije ni slutila da nosi nov život u sebi. Na putu ka izlečenju, ništa loše je nije zaobošlo. Ovo je priča Slavice Popović Lukić (31) iz Modriče, a uliće vam nadu u trijumf nad zloćudnom dijagnozom.

- Još od gimnazije imala sam problema sa glavoboljama i nakon EEG- a rekli su mi da su to migrene i godinama su me lečili raznim teraijama za migrenu, ali nikada ništa nije dalo efekta, a ja sam i dalje trpela nesnosne glavobolje - započinje Slavica svoju priču.

Preporučujemo

Kako ništa od terapija nije moglo da ovu mladu ženu oslobodi strahovitih bolova, ona se obratila doktorima koji su je uputili na magnetnu rezonancu i tada otkrili neprijatelja koji se snažno vezao za Slavičin mozak i narastao čak pet centimetara.

- Pre dve godine na putu ka poslu koji je od moje kuće udaljen pet minuta automobilom, osetila sam da nisam u stanju da vozim, pa sam dva-tri puta tokom vožnje morala da stanem i pravim pauze od 10-15 minuta. Tada sam uvidela da je to baš uzelo maha. Ponovo sam otišla kod doktora i kad je video da mi više nikakve terapije ne pomažu uradili su mi MR snimanje. Tada su mi našli tumor na mozgu veličine skoro pet centimetara. Odmah sam morala u kliniku i mislila sam da će mi dati neku terapiju i pustiti me kući pa se nisam ni spakovala, ali su me oni nakon očitavanja snimka odmah zadržali - priča Slavica.

Davali su joj, kako kaže, 50 odsto šanse da će operaciju preživeti zbog snažne povezanosti tumora sa mozgom.

- Pre operacije rekli su mi da ne mogu da garantuju da će sve proći dobro i rekli su da mi daju 50 odsto šanse da ću da preživim jer je tumor bio jako povezan sa mozgom i nisu bili sigurni da li će moći da odvoje sve kako treba, a da nešto ne oštete. Bilo me je strah kako će suprug sve izdržati sam sa ćerkicom jer sam ja bila ta koja je po kući sve organizovala, a muž je naravno bio uvek tu uz mene. Onda sam brinula kako će on ako ja tu ne budem, oko priprema za školu, domaćeg, jer ipak kad dete kreće u školu treba da budeš uz njega, da mu pokažeš i pomažeš dok ne stekne neku naviku. Sećam se njemu kad sam to rekla, baš je bilo teško - kaže hrabra Slavica kroz suze.

Kako su odmah započete pripreme za operaciju, Slavica je morala da bude podvrgnuta mnogim pregledima, pa tako i rendgenu pluća. U formularu upitana je o trudnoći pa je zbog težine operacije ipak uradila test da bi bila sigurna. Međutim, nije joj pokazao tačne rezultate.ž

- Kada su mi uradili nalaze, jedan od njih bio je rendgen pluća pre kojeg sam dobila jedan formular koji sam trebala da popunim i jedno od pitanja bilo je da li sam trudna. Ja imam već jednu ćerkicu koja je tada imala šest godina i rekla sam doktorki "ne znam da li sam trudna, u braku sam, mislim da nisam, ali pošto znam da me čeka teška operacija neću da napišem ništa". Onda mi je ona rekla da ne mogu da mi urade rendgen dok mi ne urade test na trudnoću. Kad sam uradili test on je bio negativan. U tom trenutku sam pomislila da je dobro što nisam, jer je to bila jedna briga manje u tom momentu pred operaciju - prepričava Slavica.

To veče Slavicu su posetili muž i ćerkica koja je tada trebala da krene u prvi razred, pa su je, kako kaže, tu noć emocije savladale.

- Veče pred operaciju su mi u posetu došli ćerkica i muž, ali mogli su da dođu samo ispred bolnice zbog tadašnje situacije sa koronom. Ćerkica je tada trebala da krene u školu i to mi je bila dodatna briga jer ja nisam tu i tada su me emocije savladale. To veče sam, kada su oni otišli, ušla u lift, popela se na peti sprat i tu su mi noge otkazale. Pala sam. Doktori su mi rekli da mi tumor verovatno pritiska neke nerve koji su uticali na stabilnost nogu - priseća se Slavica noći pred operaciju.

Nakon sedmočasovne operacije Slavica primećuje da joj kasni ciklus. Doktori to pripisuju reakcijom organozma na lekove i stres, ali istina je bila sasvim drugačija.

- Sedam sati je trajala operacija. Nakon toga me ništa nije bolelo, niti sam išta osećala jer sam primala jake lekove, dobijala sam i morfijum. Međutim, ja sam tih dana trebala da dobijem ciklus i primetila sam da mi kasni. Tada sam to saopštila doktorima, na šta su rekli da je to verovatno reakcija na jake lekov i stres. Ja sam poverovala doktorima, ali kada sam došla kući iz bolnice ja sam odlučila da odmah uradim test na trudnoću. Uradila sam tri testa i sva tri su bila pozitivna. Tada sam rekla suprugu da sam trudna. Nazvala sam odmah svoju doktorku i objasnila joj situaciju u kojoj se nalazim. Napravila mi je termin i otišla sam na pregled. Ispričala sam joj da su mi u bolnici pre rendgena pluća uradili test i da je bio negativan, ali se ispostavilo da je tada trudnoća bila rana i u većini slučajeva test je ne prepozna - priča Slavica.

Da tu problemima nije kraj Slavica saznaje mesec dana nakon operacije. Njeno telo odbcuje metalni imlant koji je postavljen u njenoj glavi preko kog je zašiveno teme, i ona tada dobija otvorenu ranu na glavi iz koje curi gnoj.

- Kod mene je teme bilo skroz odstranjeno kada je izvađen tumor, pa je zbog toga bio postavljen metalni iplant preko na koji je stavljeno teme i to je sve tako bilo zašiveno. Međutim, moje telo nije prihvatilo taj implant, tako da mi se rana otvorila i stvorila se rupa koja se gnojila i odakle je meni isticalo i do dva decilitra gnoja. To mi se dešavalo u jutarnjim i večernjim satima. Kada sam 15. oktobra, mesec dana nakon operacije, otišla na kontrolu, doktor je napipao nešto kao mali balončić. Meni je u toku pregleda, dok sam bila u ordinaciji, to puklo i oni su uzeli uzorak da vide kakva je to bakterija i šta je u pitanju. Popodne, istog dana su me operisali. Otvorili su mi glavu, odstranili su implant, ali ovog puta su znali da sam trudna i nisu smeli da mi daju ni antibiotike, ni infuzije, ni morfijum, ništa. Trpela sam nakon operacije nesnosne bolove. Imala sam utisak da mi neko reže po glavi. Molila sam ih za lekove protiv bolova - priseća se Slavica teškog perioda koji joj je, kako kaže, bio i fizički i psihički vrlo bolan.

Na svu muku, Slavicu tada dočekuju poražavajuće prognoze lekara u vezi njene bebe koju je tada nosila.

- Trudnoća je bila tizična zbog svega čemu sam bila izložena tokom nje i lekova koje sam primala. Govorili su mi da je bebina glava previše razvijena, a da je stomak suviše mali. Onda su neki govorili suprotno da je stomak previše razvijen, a da glava nije. Govorili su mi da beba zaostaje u razvoju. Svašta su mi pričali, ali na kraju je sve ispalo dobro i rodila sam sina koji je skroz zdrav i razvijen kako treba - priča ova borbena majka.

Slavica nakon celokupne borbe kaže da je sada sve u najboljem redu i da joj nikad bilo lepše, a svima koji prolaze nešto slično ovome kroz šta je i ona, poručuje da nikad ne smeju da se predaju.

- Poručujem da se nikad ne predaju. Treba misliti da će sve biti dobro i biće. Treba misliti i o drugima koji te vole i koje volimo. Da nisam imala tako snažan cilj, da budem uz svoju porodicu i ćerkicu kojoj sam potrebna, ne znam šta bi bilo. Treba da imate cilj za koji živite - poručila je Slavica.

(Telegraf.rs)