"Tarifa je koliko ja kažem. E, sad, oš-neš kume..." Ovako taksisti u Splitu naplaćuju vožnju bogatim turistima

Da je turizam, u svojoj najogoljenijoj formi lišenoj lažnih osmeha, generičkih legendi o gostoprimstvu eks YU naroda, često prvi rođak prostog pljačkanja bogatijih prolaznika, ništa ne dočarava bolje od splitskih taksista.

Tako sede njih dvojica na kamperskim stolicama u hladu palme na rivi i poput mitskih sirena iz Odiseje, dozivaju zalutale putnike, piše Slobodna Dalmacija.

– Helo! Ju nid taksi? Taksi? No? Ajde, šetaj ti, rođo - govori ovaj "uslužni radnik".

Foto: Shutterstock

Istovremeno, njegovo vozilo spremno priprema dobrodošlicu našim dragim gostima – zaustavljajući se u prekršaju. Naime, osim što nije smešten unutar mesta za parkiranje, prednji deo srebrnog Folksvagen karavana je gotovo pola metra duboko u pešakom prelazu pokraj glavnog šetališta.

Iz nekog razloga – koji bi samo zagriženi ljubitelj krimi-literature mogao pravilno otkriti, "splitski" taksisti su gotovo uvek iz Kaštela. Konkretno, vlasnik ovog na zebri, Miro K. iz Dalmatia Travela, je iz Novog.

Novinar je pitao opušteni dvojac da li se zaista isplati plaćati četiri evra po satu za parkiranje (ili 106 evra mesečno), jer njihov aparat za sedenje sa predumišljajem sugeriše da mnogo vremena provode "u praznom hodu".

- Pogledaj nas. Šta mislite, da li je vredno toga? – odgovaraju oni.

- Dakle, lepo raste, a? – radoznao je novinar.

- Prijo, sigurno neću tebi naplatiti 20 evra za vožnju do Bača pa da me za to izbodeš nožem. Ako ti zatreba, pozvaću ti Uber – objašnjava pričljiviji sagovornik.

- Ili je to tarifa za turiste? - upitao je novinar.

- Tarifa? Koja tarifa? Tarife nema... Tarifa za njih je koliko ja kažem. E, sad, oš-neš kume – objašnjava ravnotežu ponude i tražnje ovaj prekaljeni preduzetnik.

Logika ovih hrvatskih turističkih radnika zvuči kao izvod iz kodeksa neke uigrane zločinačke organizacije? Očigledno ste gledali dosta mafijaških filmova, pa postali stručnjak za splitske taksiste.

(Telegraf.rs)