"Ako ne izdržim, ako se ne probudim, čuvaj našeg sina"! Kraj agonije: Mlada majka Mileva dobila jetru i bubreg

Teško bolesna Mileva Simetić Saliji (26), mlada majka iz Pule poreklom iz Bosne i Hercegovine, uspešno je operisana u Kliničko-bolničkom centru (KBC) Zagreb.

Mileva je dobila jetru i bubreg, a samo par sati ranije, ne znajući da će se donor pronaći, primila je i skupu injekciju koja je trebalo da je održava u životu dok se ne pronađe donor.

Preporučujemo

Navodi se da hrabra majka dečaka Luana, koji ima tek nekoliko meseci, boluje od hiperoksalurije tipa 1, nasledne bolesti zbog koje joj se stvaralo kamenje koje je onemogućavalo pravilan rad bubrega i drugih organa.

Ona je polako nestajala, oticali su joj udovi i stvarale su joj se rane po telu. Sa jedva 40 kilograma na kraju nije mogla više da hoda ni da drži u naručju svoje dete.

Onemoćala je od bolesti i bolova. U početku nije ni bila hrvatska državljanka, iako je udata za Puljanina, pa zbog toga nije mogla da dođe na listu za transplataciju organa. Za manje od mesec dana, nakon objave priče, Mileva je dobila državljanstvo, stavljena je na listu za transplataciju i na kraju je uspešno operisana u KBC Zagreb.

Navodi se da se Mileva trenutno nalazi na odeljenju intenzivne nege, a operacija u kojoj je učestvovalo više od 20 zdravstvenih radnika trajala je više od osam sati.

Inače, procene doktora bile su da Mileva bez transplantacije organa ne bi doživela početak 2024. godine.

Kod kuće je s nestrpljenjem iščekuju suprug, roditelji, braća i sestra, i ono njoj najdraže, šestomjesečni sinčić Luan

"Dobro sam, živa sam. Hvala vam dobri ljudi", rekla je Mileva nakon što su joj u KBC-u Zagreb transplantirali jetru i bubreg. Dobila je priliku za život. Za sebe, supruga i malenog sinčića, piše Jutarnji list.

Pre odlaska na operaciju bilo ju je strah.

- Ako ne izdržim, ako se ne probudim nakon transplantacije, čuvaj našeg sina. Jako se bojim. Pričaj našem Luanu o mami koja je sve to htela izdržati samo da bi njega gledala kako odrasta. To je zadnje što mi je moja Mileva rekla pre ulaska u operacijsku salu. Uveravao sam je da ne misli negativno. Nakon zadnjeg razgovora noge su mi se tresle i pao sam na kolena. Mogao sam samo Boga moliti da sve bude u redu. Bila je u dobrim rukama vrhunskih lekara. Ona je još na jedinici intenzivnog lečenja i jedva čekam da je vidim, zagrlim je i reći joj da je gotovo. Prošlo je sve - drhtavim glasom kazao je Jetmir, Milevin suprug.

S njim su Milevini roditelji, Joviša i Snežana, a stigli su joj i braća i sestra. Svi su uz nju i čekaju da zagrle svoju Milevu, koja se tri godine zadnjim atomima snage bori za život. Živela je dan po dan, a zadnjih dana od bolesti više nije mogla hodati. Suprug Jetmir nosio ju je do dijalize u Puli, gde je boravila po šest sati svakog dana. Sama nije mogla ni do kupatila.

Priznao je da su se svi bojali, a najviše njegova Mileva. Strahovala je zbog sinčića, koji je ostao na čuvanju kod Jetmirove porodice.

- Na dan transplantacije je plakao, kao da je znao što se događa. Nedostajala mu je mama. Samo nekoliko sati ranije dobila je injekciju ne znajući da će pronaći donora. A i nekoliko dana ranije išla je na transplantaciju jer su pronašli donora, ali lekari su shvatili da je donorova jetra prevelika za nju, pa je sve propalo. Bili smo očajni i opet na početku. Ali znao sam, verovao sam da će ubrzo biti bolje. Morali smo joj govoriti da pozitivno misli jer je klonula duhom, onemoćala i prožeta strahom. Hvala Bogu, prošlo je, a emocije su mi još pomešane. Strah, sreća, olakšanje i strepnja - iskreno je priznao Jetmir, koji svako malo pogledava prema telefonu čekajući vest o supruzi.

I Milevini roditelji jedva čekaju da im se konačno javi.

- Hvala svim dobrim ljudima na podršci. Hvala liječnicima u Zagrebu i Puli, ma svima koji su i uputili riječ podrške. Nikad to neću zaboraviti. Jednog dana svojem ću sinu pričati kako se cijela zemlja ujedinila da njegova mama živi - kroz suze je rekao Milevin suprug.

(Telegraf.rs)