Blizanci Hase i Huso ne mogu jedan bez drugoga: Vojsku zajedno služili u Somboru, pravili brojne nestašluke

Nevidljiva veza koja postoji između blizanaca jedinstvena je i posebna, a upravo takve neraskidive niti povezuju 68-godišnje jednojajčane blizance Hasana i Huseina Kljunića, koji su među prijateljima i poznanicima od detinjstva poznati kao Huse i Hase.

Stariji je Hasan i kaže kako je na ovaj svet došao pet minuta pre brata, a često u šali ili zbilji ističe kako mu ova okolnost daje malo više prava da, kao stariji brat, uživa neke povlastice, prenose Nezavisne.

Preporučujemo

Hasan kaže kako je temperamentan i kratkog fitilja, dok je Husein smiren i staložen, a njihov razgovor, onome ko ih ne poznaje, često nalikuje na međusobnu prepirku ili svađu.

Život nije mazio braću, koja su najveći deo životnog veka zarađivala hleb od sedam kora u Sloveniji, a svi ih poznaju kao neobične ličnosti sklone humoru i šali, neretko na vlastiti račun.

Kljunići su rođeni u Prijedoru i kažu kako su u detinjstvu bili slični jedan drugome kao jaje jajetu, a odrasli su u siromašnoj porodici oca Hamze, koji je bio kočijaš.

Još kao 19-godišnjaci trbuhom za kruhom došli su u Sloveniju, te su se poput velikog broja Bosanaca i Hercegovaca zaposlili u čuvenoj železari u Jesenicama. Detinjstva i mladosti vole da se sećaju, a zbog neverovatne sličnosti u to vreme često su dospevali u komične situacije zbog zamene identiteta.

"Koristili smo tu sličnost u školi pa se dešavalo da, kad zatreba, jedan umesto drugoga odgovaramo neke predmete. Meni je bolje išla matematika, a Hasi društveni predmeti. Kada bi nas prozvali, ja sam odgovarao umesto njega i obrnuto. Samo nas je učiteljica Stojanka mogla razlikovati", priseća se Husein.

Braća dodaju kako su zbog fizičke sličnosti zbijali brojne šale s devojkama i drugarima, a u nekim situacijama to im je omogućavalo da se izvuku iz neprijatnih situacija.

"Bio sam mnogo nestašniji od brata. Jednom prilikom sam se zamerio lokalnom kavgadžiji i on me kasnije tražio. Sretne me on jednom na ulici i kaže: 'Sad ćeš videti svoje'. Rekoh, ti si mene zamenio s bratom. 'Gde ti je brat', pita on, a ja velim: 'Ne znam'", priseća se Hase kroz smeh.

Braća su skupa, u istoj četi, služila i Jugoslovensku narodnu armiju u Somboru, a jedan od najtežih dana u životu im je bio kada je Husein nastradao na radu.

"Njemu je tada prilikom istovara na desnu ruku pao komad gvožđa od deset tona i poslije su mu šaku morali odrezati, pa sada ima veštačku ruku. Nikad mi nije bilo teže nego tada", kaže Hase, koji i danas proživljava tešku traumu kad se seti tog događaja.

Braća blizanci ostali su prisni i kada su zasnovali porodice, a obojica imaju po sina i ćerku iz svojih brakova i oni su danas odrasli ljudi.

Poslije železare promenili su više poslova u Jesenicama, a zbog naravi i ponašanja postali su prepoznatljivi ne samo među mnogobrojnim radnicima iz naših krajeva u Deželi, već i kod autohtonog stanovništva.

Zahvaljujući tome upoznali su ličnosti iz slovenačkog sveta kulture, pa su im ponuđene i sporedne uloge u igranim filmovima. Prvi film u kojem su oprobali glumačke sposobnosti bio je "Operacija Catrier", koji govori o životu radnika iz Bosne i Hercegovine u Sloveniji.

Posle toga usledile su role u još nekoliko filmova i serija, a braća su uverena kako bi ostvarili značajnije glumačke karijere da su naučili besprekorno da govore slovenački jezik.

Ipak, kažu kako su ostale lepe uspomene i ostvarena prijateljstva s mnogim poznatim ličnostima kao što je bio npr. glumac Radko Polič.

I pored toga što imaju porodične obaveze, braća ne mogu jedan bez drugoga i vreme provode zajedno koliko god mogu, a kažu kako im je najveći doživljaj dolazak u zavičaj i susret s prijateljima iz detinjstva i mladosti.

Njihovu bratsku vezu, kako kažu, ništa ne može prekinuti i poremetiti i u svakom trenutku su tu jedan za drugoga.

(Telegraf.rs)