Navikao na samoću i hladnoću: Stanko je često gladan, pa jede travu, gliste, žabe, puževe i crve

Stanko Ignjatović iz Žepča godinu i po dana je živeo na deponiji. Sam je pravio svoju kuću i živeo pod šatorom osam meseci. Nema penziju, već se snalazi kako zna i ume sa samo 145 KM socijalne pomoći, a jede ono što mu padne pod ruku - od puževa do crva, piše "Slobodna Bosna".

"Platim od tih 145 maraka struju, 'total', i od ostalog uzmem namirnice", kaže on.

Preporučujemo

Dodaje da je do sada dobio puno obećanja, između ostalog i da će mu uraditi kupatilo, ali ništa od toga.

"Obećanje ludom radovanje. Više sam u ljude izgubio poverenje. Samo gore Njega štujem i poštujem, više nikoga", kaže Stanko, te dodaje da je krov pokrio zahvaljujući običnim ljudima, a ne vlastima.

Često je gladan, pa jede travu, žabe, puževe, ptice, crve...

"Vrapca smotam, glavu mu odsečem, gutam s perjem", priča on i dodaje da su najslađi crvi iz drveta.

"To nije pokvareno, samo ga za glavu uhvatim i iscedim", objašnjava Stanko.

Stanko čak ima i jedan poseban, kako kaže italijanski, recept za pripremu puževa.

"Uberem 70-80 puževa, stavim ih u kipuću vodu, da se ne muče i ne pate, kuvam ih 20 minuta, procedim vodu. Njih vadim viljuškom iz kućice, samo ono crno od crevca izvadim i stavljam puževe u jednu posudu. Kad sve to odradim stavim sirće i poklopim 20 minuta, da odstoji. U međuvremenu sredim kukuruzno brašno, malo 'vegete', malo bibera, malo crvene i malo ljute paprike i to se sve pomeša. Kada to sve skalabusam, ubacim u jedan tiganj. Kad jedeš, ne znaš šta jedeš. Misliš da jedeš pileću džigericu ili želudac. Puževi, vi nemate pojma šta su oni i kalifornijske gliste... I njih sam jeo", kaže Stanko.

Ranije je pričao da su mu jedino pomagali Romi, te da mu je jedino društvo pravio njegov pas.

"On je moja jedina uteha, sa njim razgovaram, da, i nije me stid", rekao je Stanko ranije za N1.

Ali, kako je moguće da jedan čovek živi na deponiji? Rekao je tada da je to jedina mogućnost, jer je smeštaj u kojem je boravio ranije još manje uslovan.

"Ja sam navikao na samoću, navikao sam na glad i navikao sam na zimu. To su tri zla. Četvrtog zla nema", kaže Stanko.

Na pitanje da li razmišlja da se oženi treći put, usplahireno je odgovorio:

"Šta? Ne treba mi đavo za vratom! Imam jednog đav'la", kaže i pokazuje na povređen prst desne ruke.

U Centru za socijalni rad u Žepču upoznati su s njegovim slučajem.

"Pre rata je izgubio stanarsko pravo na jedan stan u Zenici, jer nije na vreme podneo zahtev za povrat imovine. Nakon problema u vanbračnoj zajednici sa jednom gospođom, ona ga je isterala iz kuće i sada živi na smetlištu", rekao je ranije Edin Šišić, tadašnji direktor Centra za socijalni rad Žepče.

Pogledajte Stankovu životnu priču:

(Telegraf.rs)