U Hrvatskoj sledeće nedelje pakao, najavljeno 40 Celzijusa: Izdata upozorenja koja i vama mogu spasiti život

Zbog toplotnog talasa koji će naredne sedmice pogoditi Hrvatsku izdat je meteoalarm za celu tu zemlju. Vrućina će potrajati barem sedam dana, a vrhunac se očekuje u utorak i sredu, kada će temperature u delovima Hrvatske ići i do 40 Celzijusa, javlja index.hr.

Za sredu je za celu Hrvatsku izdato narandžasto upozorenje, što znači da je opasnost od toplotnog talasa velika.

Preporučujemo

U četvrtak je prognoziran prodor manje količine hladnijeg vazduha sa severozapada, pa će biti mogući lokalni grmljavinski pljuskovi u unutrašnjosti i na severnom Jadranu. U drugoj polovini nedelje ponovo se očekuje porast temperature i nastavak toplotnog talasa.

Preporuke u slučaju toplotnih talasa

Državni hidrometeorološki zavod Hrvatske izdao je uputstvo za građane u slučaju toplotnog talasa.

"U poslednjoj deceniji se uočava trend porasta temperature u letnem periodu, što utiče na zdravstveno stanje miliona ljudi. Zbog toplotnih talasa svet već sada oseća štetna dejstva, a ona će se verovatno i povećati. U Evropi je zabeležen porast smrtnosti povezan s velikim vrućinama, a procene ukazuju na verovatnost povećanja zdravstvenih rizika zbog toplotnih talasa koji uzrokuju ozbiljne zdravstvene i socijalne posledice. S obzirom na to da pravovremene preventivne mere mogu smanjiti broj umrlih od toplotnih talasa, donosimo vam preporuke za zaštitu od velikih vrućina.

Rashladite svoj dom:

Nastojte da rashladite prostor u kojem živite. Merite sobnu temperaturu između 8 i 10 sati, u 13 sati i noću nakon 22 sata. Idealno bi bilo sobnu temperaturu držati ispod 32°C danju i ispod 24°C noću. To je posebno važno za decu ili ako ste osoba starija od 60 godina te ako imate hronične zdravstvene probleme.

Koristite hladniji noćni vazduh da rashladite svoj dom. Otvorite sve prozore ili rolente tokom noći i ranih jutarnjih sati kada je spoljna temperatura niža (ako je to moguće).

Smanjite količinu vrućeg vazduha unutar stana ili kuće. Danju zatvorite prozore i roletne (ako ih imate), naročito one koje su okrenute prema suncu. Ugasite sva veštačka svetla i što je više moguće električnih uređaja.

Stavite zaslone, draperije, tende na prozore koji dobijaju jutarnje ili popodnevno sunce.

Kada uključite uređaj za rashlađivanje (klima uređaj), zatvorite vrata i prozore kako ne bi trošili više energije nego što je potrebno.

Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje i osveženje, ali ako je temperatura iznad 35°C, neće sprečiti bolesti vezane uz velike vrućine.

Klonite se vrućine:

Sklonite se u najhladniju prostoriju stana/kuće, posebno noću.

Ako stan/kuću ne možete držati hladnim, provedite 2-3 sata dnevno u hladnom prostoru (npr. javna zgrada koja je hlađena).

Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana.

Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno da radite, činite to u najhladnije doba dana, što je obično ujutro između 4 i 7 sati.

Potražite hladovinu.

Ne ostavljajte decu ili životinje u parkiranom vozilu.

Redovno koristite kreme sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja. Naročitu brigu valja posvetiti novorođenčadi i maloj deci. Za njih treba koristiti zaštitne kreme s najvećim faktorom.

Prilagodite svoje izlaganje sunčevom UV zračenju uvažavajući dnevne promene vrednosti UV indeksa.

Rashladite telo i pijte dovoljno tečnosti:

Izbegavajte boravak na suncu u razdoblju od 10 do 17 sati, naročito deca, trudnice, starije osobe i srčani bolesnici, te bolesnici oboleli od šećerne bolesti.

Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost je pokrivanje hladnim mokrim peškirima, hlađenje mokrim sunđerom, kupke za noge, itd.

Nosite laganu, široku i svetlu odeću od prirodnih materijala. Ako idete napolje, stavite šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočare.

Koristite laganu posteljinu i čaršave, po mogućnosti bez jastuka, kako bi izbegli akumulaciju toplote.

Pijte redovno, ali izbjegavajte alkohol i napitke s previše kofeina i šećera. Važno je piti dovoljno tečnosti, ali ne naglo.

Jedite češće male obroke. Izbegavajte hranu bogatu belančevinama.

Pomozite drugima:

Posetite porodicu, prijatelje i komšije koji većinu vremena provode sami. Osetljive osobe mogle bi da zatrebaju pomoć tokom vrelih dana.

Razgovarajte o toplotnom udaru s članovima porodice. S obzirom na svoje zdravstveno stanje i aktivnosti, svaki član porodice treba da znati koje mere zaštite mora preduzeti.

Ako je netko koga poznajete pod rizikom, pomozite mu da dobije savet i podršku. Starije osobe i bolesnike koji žive sami treba posetiti barem jednom dnevno.

Ako uzimaju lekove, proverite s lekarom koji ih leči kakav uticaj ti lekovi mogu imati na termoregulaciju i ravnotežu tečnosti u telu.

Položite kurs prve pomoći kako bi naučili što da radite u slučaju toplotnog udara i ostalih hitnih stanja. Svako mora da zna kako da reaguje.

Ako imate zdravstvene probleme:

Držite lekove na temperaturi ispod 25°C ili u frižideru (pročitajte upute o skladištenju leka u uputstvu za upotrebu leka).

Tražite savet lekara ako imate neku hroničnu bolest ili uzimate više lekova.

Ako se vi ili drugi oko vas osećaju loše:

Tražite pomoć ako imate vrtoglavicu, slabost, nemoć, teskobu ili ste izrazito žedni i imate jaku glavobolju; što pre otiđite u hladniji prostor i merite temperaturu.

Popijte vodu ili voćni sok da nadoknadite tečnost.

Smirite se i legnite u rashlađenu prostoriju ako imate bolne grčeve, najčešće u nogama, rukama ili stomaku, često nakon rada ili vežbe po vrlo vrućem vremenu, pijte tečnost koja sadrži elektrolite, a u slučaju da grčevi ostanu prisutni duže od jednog sata, potražite medicinsku pomoć.

Savetujte se s lekarom u slučaju drugih tegoba ili ako opisane tegobe duže traju.

Ako neki član vaše porodice ili osobe kojima pomažete imaju vruću suvu kožu ili delirijum (nerazumno razgovaraju i nemirni su), grčeve i/ili su bez svesti, odmah zovite lekara/hitnu pomoć. Dok čekate na lekara/hitnu pomoć, smestite osobu u hladnu prostoriju u vodoravan položaj, podignite joj noge i kukove, odstranite odeću i počnite sa spoljnim hlađenjem - kao što su hladne obloge na vrat, pazuhe i prepone uz ventilator i prskanje kože vodom temperature 25-30°C. Merite temperaturu tela. Hladite osobu dok se telesna temperatura ne spusti ispod 38°C. Nemojte da dajete acetilsalicilnu kiselinu ili paracetamol. Osobe bez svesti postavite u bočni ležeći položaj.

Celo vreme trajanja velike vrućine pridržavajte se i preporuka lokalnih zdravstvenih ustanova".

(Telegraf.rs)