Ženu napalo jato vrana u centru Banjaluke, završila u Hitnoj pomoći

Ni šta ju je snašlo, ni kako da se odbrani, nije znala četrdesetdvogodišnja Banjalučanka, kada ju je u centru grada napalo jato pomahnitalih vrana, zbog čega se, šokirana i uplašena, potom obratila Hitnoj pomoći, odakle je izašla sa zavojem na glavi, javljaju "Nezavisne".

Prema rečima ove meštanke, dok je, idući na posao, prolazila Bulevarom cara Dušana, nekoliko agresivnih ptica ju je udaralo krilima i kljucalo po glavi, u utorak, 13. juna, oko 8.15.

Preporučujemo

"Uspela sam nekoliko puta da ih zbacim sa glave, počela sam trčati i u tom momentu naišla je jedna moja poznanica, koja je uspela nekako da otera vrane. Sve to pratila je užasna buka, koju su vrane stvarale. Osećala sam se kao da sam deo jednog horor filma", rekla je ona za "Nezavisne novine".

Dodala je da je vrisak i zvanje u pomoć njena koleginica čula, te je automobilom došla ispred napadnute Banjalučanke kako bi posetile Hitnu pomoć.

"Tamo su mi pregledali glavu, dali sve šta treba, antitetanus, antibiotik, s uputom kako dalje", objasnila je ona.

Dodala je da su joj doktori ustanovili stanje šoka i panike te su joj dali i terapiju za smirenje.

"Još sam u šoku, plašim se i goluba", rekla je ona.

Kako dalje ističe, vrane su bile glasne i uznemirene te su ona i suprug zvali nadležne, kako se ovako nešto ne bi ponovilo.

"Kada je ekipa, sastavljena od komunalnog inspektora u pratnji dva vatrogasca, izašla na teren, vodom iz creva su rasterali vrane i rekli da gnezda nema, a takođe smo dobili odgovor da je to sve što su mogli uraditi", ispričala je ona.

Dodaje da je na pitanje ko se bavi ovakvim problemom, dobila odgovor da su svi koji su nadležni uradili što su mogli.

"Bez obzira na to što je u blizini dečje igralište, nadležni su nemoćni. Takođe su mi rekli da ih mi uklonimo ako se bojimo, jer oni ne smeju zbog udruženja za zaštitu životinja te da oni vrane ne mogu čuvati niti dežurati na tom mestu", istakla je zabrinuta Banjalučanka.

Sa druge strane, iz Gradske uprave poručuju da je, po prijavi građana, izvršen komunalno-inspekcijski nadzor u vezi sa napadom vrana na prolaznike na Bulevaru cara Dušana, kod broja 2, tačnije prolaza iza auto-šaltera UniCredit banke.

"Izlaskom na lice mesta, zajedno sa pripadnicima Vatrogasne brigade, nije uočeno gnezdo vrana na stablima javnog zelenila na pomenutoj lokaciji. Primećena je jedna vrana koju su pripadnici Vatrogasne brigade mlazom vode pokušali odstraniti sa navedene lokacije", istakli su iz Gradske uprave za "Nezavisne novine".

Rajko Roljić, viši asistent na katedri za zoologiju Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) Banjaluka, istakao je da su se vrane već odomaćile u gradovima.

"One u periodu gneždenja ispoljavaju određenu dozu teritorijalnosti, jer čuvaju gnezdo i svoje potomke. Nije redak slučaj da vrane napadnu ljude, ali ne moraju to biti pravi napadi, oni mogu biti lažni kako bi zaplašili 'uljeza'", objasnio je Roljić za "Nezavisne novine".

On je dodao da nije redak slučaj da one napadnu i tamo gde nije gnezdo, ali u neposrednoj blizini sigurno se nalazi njihovo mladunče koje je ispalo iz gnezda, te ga one štite.

"Od ranog proleća do ranog leta one vrše inkubaciju i odgajaju svoje mlade i u tom periodu možemo očekivati njihov napad, ali se to neće dešavati u periodu kada one nisu u procesu reprodukcije", rekao je Roljić, te je dodao da se ljudi mogu zaštititi izbegavanjem vrana ili uz pomoć kišobrana.

Dragojla Golub, profesor Zoologija hordata na PMF-u, takođe je potvrdila za "Nezavisne novine" da je agresivno ponašanje vrana tokom maja i početkom juna uobičajeno.

"Takvo ponašanje veže se za period njihovog gneždenja, odnosno brige o mladuncima. U tom periodu mlade ptice tek poleću i neretko znaju da ispadnu iz gnezda. U takvim situacijama vrane ljude i životinje doživljavaju kao opasnost po svoje mlade. U najvećem broju slučajeva vrane glasnim graktanjem i niskim preletom upozoravaju prolaznike, a u krajnjoj liniji može se desiti i da ih napadnu. U svakom slučaju, po završetku ovog perioda, nema više opasnosti od napada vrana", objasnila je ona.

Dodaje da se vrane uglavnom gnezde u krošnjama drveća, a najbolje je u datom periodu mesta gdje se gnezde izbegavati ili se udaljiti što pre, bez panike i naglih pokreta.

"Ako se naiđe na ptića ispalog iz gnezda, ne treba mu prilaziti. U slučaju napada, povrede su obično bezazlene, ali ako se desi ozbiljnija povreda, poderana koža, odnosno otvorena rana, treba je oprati i dezinfikovati te javiti se lekaru koji će proceniti da li je neophodna vakcina protiv tetanusa", zaključila je ona.

(Telegraf.rs)