Dve decenije bez struje i tri bez lekara: Baka Branka prkosi svim životnim preprekama

Žena junak, stočar i radnik - sedamdesetogodišnja Branka Kojić ni u snu nije mogla da zamisli da će nakon višegodišnjeg života u gradu, ostatak svog života provesti sama u pustom planinskom selu, u selu Adrovići.

Naime, sa svojih 70 godina, Branka Kojić iz sela Adrovići kod Višegrada u Bosni i Hercegovini jedini je stanovnik ovog sela. Nakon smrti muža, odlukom da se ne vrati u grad Branka je u selu ostala sama i već 9 godina njeni jedini prijatelji su životinje - sedam krava i 20 ovaca. Njoj, kako kaže, ne mogu ništa ni januarske mećave, ni letnja žega, prenosi Blic.

Preporučujemo

Samački život provodi u radu, brine o životinjama, pa je tako oformila uzorno seosko domaćinstvo.

"Da li je to sudbina ili nešto drugo, moji životni putevi iz okoline Sarajeva dovedoše me u rodni kraj, selo Adroviće kod Višegrada. I tako prilično lagodan život u fabrici i blizini velikog grada zamenih svaštarenjem, uzgojem krava i ovaca, a ni zemljoradnja mi nije strana jer hranu treba proizvesti", počinje priču starica Branka Kojić, kojoj dan počinje ujutro u pet sati, kad ustaje i prvo pije kafu.

Skoro deciniju je sa mužom živela u kući u Adrovićima, gajili su i do stotinu ovaca i više krava. Kad je on umro ostala je sama da bitiše u planini i bori se sa svim nedaćama koje ona nosi, ali i lepotama koje daje.

Dvanaest godina bez struje

"Navikli smo se i brzo na seoski život, ali nam je najteže bilo što nemamo struje. Snalazili smo se sa agregatima i plinskim sijalicama. Ipak se nismo žalili nikome, živeli smo od svoga rada i zarade i bilo nam je lepo", priseća se Kojićeva, prenosi Agroklub.

Kad je domaćin umro, Branku su nagovarali da sve rasproda i siđe u grad, ali ona nije htela ni da čuje. Sama brine o sedam krava i dvadesetak ovaca i za nju je to, priča nam ponos i bogatstvo.

"Radni dan mi počinje u pet sati. Prvo nahranim mace, dva psa, kokoške, pa onda u štalu. Počistim kravama, pomuzem ih, imam i muzilicu i nahranim senom, a kasnije, kad to vreme omogućava pustam ih na pašu", prerpičava Branka svoj dan.

Živi od prodaje mleka koje isporučuje mekari, oko sto litara svaki drugi dan. Zadovoljna je cenom. Proda tele, jagnje i njoj je dosta.

"Nije nimalo lak seljački posao, ali mora i da se voli i da se radi. Imam i mašine za košenje snena i drugu mehaniku, ali sama sam, treba sve postići. Pored stočarstva proizvodim sebi povrće krompir, boraniju, luk, kupus, paradajz , krastvce….i od tih proizvoda spremam zimnicu", govori u dahu starica iz Adrovića.

Kod lekara nije išla skoro 30 godina

Ova vitalna žena, bistrog uma i vrednih ruku, priča da je zaboravila kada je poslednji put bila kod lekara. Kaže da je tajna za zdrav život u zdravoj hrani jer proizvodi za sebe sve na spostenoj njivi.

"Ne pijem nikakve lekove. ni grip nisam nikad ležala. Stvarno se zdravo hranim, kupujem samo one najneophodnije namirnice. Mleko, sir, kajmak, meso i povrće neprskano i nezagađeno hemijom, šumski plodovi, čajevi, zar ima šta zdravije", hvali se Branka.

Životinje jedini prijatelji u selu, a imala je i susrete sa medvedom i vukovima, ali nisu je dirali, jer kako kaže, u planini svako ide svojim putem. Svakako, jedino što je muči jeste samoća. Sama u napuštenom selu u kome je nekad vrvilo od života. Sat i po hoda do prvog komšije. Jeste da joj dođu deca i rodbina iz grada, ali to je, kako kaže, samo za kratko vreme.

"Navikla sam se, šta ću. Noću slušam zavijanje vukova i prasak groma, ali u danu, prolećnom i letnjem uživam radeći u ovoj Božijoj blagodeti", kaže Branka.

"Dok me zdravlje služi živeću u ovoj planinini sa mojim životinjama. Ne bih ovaj život menjala za gradski. Ovde sam svoj gazda i živim od svojih deset prstiju. A imam sve što imaju oni u gradu. Sad i struju, i televiziju, i telefon, svoje kupatilo i udobnu kuću", govori starica.

Njen recept za dug život je – radi umereno, hrani se umereno zdravom hranom. Probleme ne rešavaj, ne pati zbog njih, voli domaće životinje kako one tebe vole i uskladi svoj ritam sa ritmom prirode.

(Telegraf.rs)