Oteta i silovana 25 puta za 5 dana: Žrtva posle 7 svedočenja rekla da joj je dosta svega, počinilac na slobodi

Oteta, zlostavljana, drogirana i 25 puta silovana, agonija je koju je od bivšeg partnera s kojim ima dete doživela žena s područja Dalmacije. Optužnica je njenog bivšeg partnera teretila da ju je silovao 25 puta u svom stanu, gde ju je doveo na silu. Tamo ju je držao zatvorenu pet dana, nasilno ju je drogirao, zlostavljao i tukao, navode 24sata.hr.

Žena je sedam puta morala o svemu da govori pred nadležnim telima, a poslednji put strahote koje je doživela u detalje je prepričavala na sudu udaljena svega metar od počinioca, koji je na slobodi. Kako piše Jutarnji list, u sudnici je tad zavapila da joj je dosta svega i da želi da se sve što pre završi jer stalno prisećanje na ta traumatična događanja utiče na njeno psihičko stanje.

Preporučujemo

Sudsko veće Županijskog suda zauzelo je stav da je žrtva davala različite iskaze na raspravi u odnosu na one kod istražnog sudije i u tužilaštvu, pa je njen iskaz zbog toga neuverljiv i neprihvatljiv. Budući da je odbila dopunsko veštačenje, koje je trebalo da sprovedu dva veštaka, nepravosnažnom presudom muškarac je oslobođen optužnice. Tužilaštvo je uložilo žalbu pa je na potezu Visoki krivični sud.

Autonomna ženska kuća: Trebalo koristiti video link

- Ovo zaista treba da se smatra sramotom pravosuđa - rekla je Neva Tole, konsultantkinja Autonomne ženske kuće Zagreb.

Mišljenja je da je u postupku trebalo koristiti video-link, a sve kako bi se žena zaštitila i lakše i neopterećeno fizičkim prisustvom počinioca pričala o svemu što je proživela.

- Stajati na metar od nekoga ko vam je naneo tako duboku traumu, telesnu i mentalnu, koči u davanju iskaza. O tome postoji relevantna literatura za koju naše sudije očito ne znaju ili ne žele da znaju. Zahvaljujući tome žrtva je maltretirana od onih koji bi trebalo da je zaštite. Činjenica da je sedam puta morala o svemu da svedoči predstavlja ponovljeno silovanje te žene, ali ovaj put od strane državnih institucija, konkretno pravosuđa - rekla je Tole.

Stava je da je žena pametno odlučila kad je odbila dopunsko veštačenje, jer bi se tako njena agonija produžila na osmo i deveto svedočenje.

- Skandalozno je i apsurdno da su to i tražili - poručila je Tole.

Ovo je, nastavlja, eklatantan primer prakse kako institucije ne štite žrtvu, nego idu na ruku počiniocu. Kako se ovakva praksa više ne bi ponavljala, Tole napominje da je nužno u svakodnevnom radu u svim segmentima u potpunosti primenjivati Istanbulsku konvenciju, koja je moćan alat za zaštitu žena od rodno uslovljenog nasilja svih oblika.

- Sve što je ta žena proživela nije nedelo, nego zločin. Govorimo čak o više krivičnih dela, ne samo o silovanju u više navrata - rekla je Tole, a sigurna je da je nakon svega poverenje te žene u institucije i dostupnu pravdu nepovratno izgubljeno.

Advokat: Neke žrtve, zbog zdravlja, odluče da više ne mogu na veštačenja

Iako ne može da komentariše konkretan slučaj, advoka Sanja Bezbradica Jelavić upozorava da ima više slučajeva u kojima se prava žrtava, koja im pripadaju po Zakonu i krivičnom postupku, ne poštuju.

- To uključuje i višekratno nepotrebno ispitivanje, neupotrebljavanje videolinka i ponavljano veštačenje. Radi se o situacijama koje su prepoznate kao strukturalni problem jer se ne poštuje dostojanstvo osobe koja kao oštećena učestvuje u krivičnom postupku. Dolazi do snažnih retraumatizacija i pogoršanja zdravstvenih stanja osoba koje ne mogu da podnesu ponavljanje traumatskih događaja. Govorim konkretno o ženama žrtvama rodno uslovljenog nasilja koje opisuju traumatska iskustva tokom postupaka - ističe Bezbradica Jelavić.

Neke od njih, nastavlja, zbog zdravstvenih razloga odlučuju da ne mogu ponovo da odlaze na veštačenja. Često sudije i ne dobiju povratnu informaciju o učinku ponovljenog ispitivanja na žrtvu, a one nakon teško pronađenog balansa ponovo stradaju do mere da ne mogu normalno da funkcionišu u svakodnevnom životu.

- Sud svakako ima važan zadatak utvrđivanja činjenica, ali ne tako da dokazni postupak predugim trajanjem ili kršenjem prava žrtava proizvodi štetne učinke - zaključila je ona.

Iz Kancelarije pravobranioca za ravnopravnost polova ističu da godinama upozoravaju da celokupni sistem ne funkcioniše tako da efikasno suzbija nasilje, nego ga dodatno brutalizuje.

- Ovo je direktna posledica i dalje nesenzibilnog pristupa žrtvama - ističu.

(Telegraf.rs)