Ivan se iz Pule preselio na selo da čuva koze: "Imam ih stotinak, baš svakoj znam ime"

 
Čitanje: oko 4 min.
  • 0

Živeo je u stanu u centru Pule na Monte Zaru s nekoliko koza kada je shvatio da su one njegov život i put kojim želi da ide. Preselio se na kraju s kozama na selo, da im bude udobnije. Danas ima svoje poljoprivredno gazdinstvo kraj sela Hrboki na Barbanštini gde živi sa stotinak muznih koza. Svima zna imena. Ivan Mofardin (35) već nekoliko godina živi na svojoj maloj farmi koza Bovidae i svoj život ne bi menjao ni za ništa na svetu.

"Najprije sam u stanu u gradu Puli imao patuljaste koze. S njima je sve počelo. Imao sam ih dve. Da se razumemo, ništa o njima nisam znao do tog trenutka. Te koze danas na žalost nisu među nama, a zvale su se Minči i Ćoćo. E one su zaslužne što danas imam preko sto koza. Kako da ne znam imena svih kada sam s njima 24 sata. Rožica, Regica, Vesna, Vana, Viki, Cicolina, Tonka, Marija, Duška, Bruna", krenuo je da ređa imena.

Bebe koze koje je imao u stanu odmah je zavoleo. Kaže da su bile velike kao mačka. Hranio ih je na dudu. Iz stana ih je potom vodio na selo na ispašu, jer su to tražile. I onda je stado nakon nekog vremena počelo da raste.

"Danju sam bio s kozama, a po noći sam taksirao po Puli kako bi sve to mogao da finansiram. Ubrzo nisam mogao na dve strane. I onda sam morao da se opredelim za koze i dam otkaz u taksi službi. Osim stotinak muznih koza imam 13 kozica i 4 jarca, a društvo nam prave i četiri psa i dve mace. To je bogatstvo i život s prirodom", nije krio oduševljenje dok priča o svom stadu.

Ivan je bio pravo gradsko dete koje je sve blagodati gradskog užurbanog života zamenio seoskom idilom. Doslovce je s jednim rancem na leđima, svojim kozama i udomljenim psima otišao živeti na selo.

"Kupio sam parcelu koja je odmah uz državno zemljište tako da koze ne mogu da naprave štetu nekom na privatnim posedima. Zakupio sam i 12 hektara šikare od Hrvataskih šuma na deset godina. U početku sam vozio Pula-Hrboki par puta dnevno kako bih se brinuo o kozama. Imao sam 27 godina kada je počeo moj seoski način života. Eto, od početnih nekoliko sad ih imamo preko 100. One su u srodstvu, a reč je o Sanskim kozama i Alpini i ukrštanju tih vrsta. Najdraže koze su mi je Rožica i Đemica. One karakterno meni odgovaraju. Blesave su i temperamentne. Imena kozama davao sam po prijateljima i prijateljicama ali i nekim zlim ljudima", našalio se Ivan.

Priznaje da nekad znaju i da ga izlude. Ali odmah je nastavio da su to životinje po njegovoj meri. Napravio im je sklonište na selu da sve budu na sigurnom.

"Bude teških trenutaka jer je to posao koji iziskuje bar 12 sati rada. Nema godišnjeg odmora i slobodnih dana. Koze su mi puno dale ali i ponešto uzele od života. Imam otkup mleka s jednom lokalnom mlekarom i njima sam kooperant. Sir i mleko ne prodajem jer nemam vremena za to. Ja lično muzem svih 100 koza. Sam. To radim dva puta na dan. U početku je to bilo ručno, ali kako se stado povećalo uveo sam muzilice.U 6.30 ujutro počnem i treba mi za to preko 3 sata. A isto me čeka i popodne", ispričao je za 24sata.

Farma nema vodu ni struju pa iz sela vodu dovozi u prikolici, a struju je rešio solarnim panelima.Imao je i okršaj s nekoliko njih. Kaže da su mu neke uganule prste na nogama kad su mu slučajno stale na nogu, a bilo je i težih situacija.

"Temperamentne su jako. Neke od njih su mi u jednoj situaciji izbile gornje jedinice, a oštetile su i moje stare automobile s kojima po farmi vozim vodu. Popele su se na krov vozila gde obožavaju da skaču, a neretko odvale i retrovizor...Ali to je sve deo seoskog života", rekao je on.

Na pitanje što žene kažu na takav način života, odmahuje glavom. Kaže da je jako teško.

"Imao sam problema jer kada žene vide da su koze broj jedan, onda to baš i ne ide. U početku je bilo ismejavanja ali i ruganja. Čim me na "fejsu" vide kako se slikam s kozama, kažu da sam seljačina. Ja se smatram normalnom osobom", rekao je na kraju.

Ni jednu kozu nikada nije lišio života, jer to nije njegov stav. Sve žive i živeće sretno, baš kao u bajci. Do kraja života.

(Telegraf.rs)

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA