Osam kritičnih tačaka u Hrvatskoj na kojima niko neće spavati bar do srede: Prete Kupa, Una i Sava

Prema prognozama Hrvatskih voda četiri hrvatska grada naći će se na udaru velikih vodenih talasa, kojima će ih pogoditi reke Sava, Kupa i Una u narednim danima, s vrhuncem u sredu. Očekuju se vrlo visoki vodostaji reke Kupe na karlovačkom, petrinjskom i sisačkom području i posebno reke Une na kostajničkom području. Maksimalni vodostaji reke Kupe u Karlovcu i Une u Kostajnici očekuju se tokom srede, 17. maja na nivou sličnom kao u decembru 2022. - upozoravaju u Hrvatskim vodama. U sredu se takođe i iz pravca Slovenije očekuje formiranje velikog vodenog talasa reke Save, piše Slobodna Dalmacija.

Ovo je osam kritičnih tačaka u Hrvatskoj gde se najčešće događaju poplave reka ili bujične poplave.

Preporučujemo

1. Hrvatska Kostajnica, Una

Tačno pet meseci prošlo je od poplave u Hrvatskoj Kostajnici, a reka Una opet preti izlivanjem iz korita. I ovoga puta razlog je velika količina padavina koja je pala za kratko vreme, pa se usled padavina značajno podigao vodostaj. U ovom su trenutku aktivne vanredne mere odbrane od poplava. Nažalost, reka preti domaćinstvima koja su i ranije bila poplavljena.

Hrvatska Kostajnica nema trajni sistem odbrane od poplava, već improvizovane barijere i nasipe koji su ostali na lokacijama od prethodnih poplava, a koji se sada ojačavaju. Iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti planiraju se ulaganja u sistem odbrane od poplava na području Hrvatske Kostajnice, Starog Pračna, Topuskog, Stare Drenčine i Uštice.

Do 300 pripadnika Hrvatske vojske pružiće pomoć u sprovođenju mera odbrane od poplava u Sisačko-moslavačkoj županiji, na području Hrvatske Kostajnice i Nove Drenčine od 15. maja 2023. godine. Pripadnici Hrvatske vojske angažovani su na zahtev Direktorata civilne zaštite i u skladu s odlukom ministra odbrane Marija Banožića, javili su iz MORH-a.

2. Sisak-Petrinja, Kupa

Sisak i Petrinja, nažalost, imaju dugu tradiciju odbrane od poplava, koju u većini slučajeva uzrokuju jake kiše i vodeni talas koji im Kupom pristiže uzvodno, nakon što reka primi vodu svojih pritoka s karlovačkog područja, Dobre i Korane, u koje se malo pre uliva i Mrežnica. Razmere izlivanja zavise od vodostaja Save: ako je nizak i može da primi veće količine Kupe može doći samo do lokalnih izlivanja, ne i većih poplava. Voda preti Letovaniću, Starom Brodu i Žažini i da ta mesta budu odsečena od sveta. Visoki vodostaji reka stvaraju zaobalne vode pa se pune kanali i rečice pritoke.

Foto: Tanjug/HINA/Zvonko Kucelin

Radila se sanacija nasipa uz Kupu u Sisačko-moslavačkoj županiji nastalih tokom velikog potresa na tom području, na području Petrinje ona su nastala na tri lokacije sistema odbrane od poplava u dužini od osam kilometara, dok je na području cele županije bilo otvoreno 15 gradilišta na kojima su se izvodili radovi u vrednosti od oko 30 miliona evra. Ti su radovi mahom pred samim završetkom ili su završeni.

3. Karlovac, Kupa

Poplave su elementarne nepogode s kojima se Karlovac najviše susretao u svojoj istoriji, a zbog klimatskih promena one su došle do izražaja poslednjih godina. Od 2014. godine na području grada proglašeno ih je čak 18, ako izuzmemo potres, sve ostale bile su vezane za vodu - izlivanje reka iz korita, odnosno snažna nevremena praćena bujicama, kišom i gradom. U naseljima Mostanje, Logorište i Mala Švarča neki su objekti u tom razdoblju bili poplavljeni čak i do šest puta. Ali, gradnjom sistema odbrane od poplava, koji je u toku, ta naselja više neće biti poplavljena, a Karlovac se nakon završetka radova više neće naći na ovakvim crnim listama.

Da bi bio potpuno siguran od svoje četiri reke, Karlovcu treba 34 kilometra nasipa i armiranobetonskih zidova ukupne vrednosti malo manje od 100 miliona evra, od čega je 11 km realizovano, a u toku je gradnja 12 km uz Kupu nizvodno od Karlovca. U ovom trenutku Karlovcu su ostale samo još dve kritične tačke - Brodarci, naselje uzvodno od Karlovca, koje je poplavljeno prošle godine, a u međuvremenu je zaštićeno barijerama i sela uz Kupu nizvodno od Karlovca, gde se može očekivati plavljenje saobraćajnica.

4. Obrovac, Zrmanja

Reka Zrmanja u dužini od 69 kilometara jedan je od većih vodotokova dalmatinskog sliva. Njena najveća pritoka je reka Krupa, u koju se ulivaju reke Krnjeza, Dobarnica, Obrovača i Ljubičić. U Krupu se uliva i veliki sliv bujičnih voda s južnih padina Velebita. Na ovom slivnom području evidentirano je oko 118 raznih bujica, a dužina vodotoka zajedno s vododerinama je 967,1 kilometar. Ti bujični tokovi ne bi stvarali značajnije probleme da obalno područje kojim protiču nije poslednjih decenija izloženo intenzivnoj "divljoj" i neplanskoj gradnji stambenih i turističkih objekata. Usled te gradnje korita bujičnih tokova su maksimalno sužena i nedostupna, neadekvatno natkriljena, a često i zatrpana i pretvorena u saobraćajnice.

Zrmanja prolazi kroz grad Obrovac, a usled velikih padavina dolazi do izlivanja reke na području samog centra grada, uz levu obalu. Odbrana od poplave organizovana je na delovima toka koji protiču kroz Žegarsko polje i u Obrovcu.

U Žegarskom polju sagrađen je nasip dugačak 2,6 km, a u Obrovcu je izgrađen odbrambeni zid na visini od 2,30 metara i dužini od 1.200 metara. Ali, i dalje je nezaštićena desna obala reke pa usled velikog vodenog talasa dolazi do velikih poplava usred grada. Dugoročno je potrebno produbljenje korita reke Zrmanje, odnosno odmuljivanje dna i eventualno vađenje peska, kao i postavljanje odbrambenog zida na desnoj obali u blizini zgrade Gradskog poglavarstva grada Obrovca. Prema stručnim rešenjima, za trajno sprečavanje plavljenja potrebno je podići postojeću rivijeru ili sagraditi obalni zid visine oko 50 cm i dužine 80 metara.

5. Gorski kotar, Kupa

Poplave u Gorskom kotaru isključivo se vežu uz izlivanje Kupe, koja potom odseca sela uz slovenačku granicu. To se nužno događalo u kombinaciji više faktora - naglog topljenja snega, obilnih padavina i od ranije natopljenog tla. Prošle godine u septembru, međutim, za snažan rast vodostaja i izlivanja vode iz korita bio je dovoljan samo jedan faktor - ekstremne količine padavina.

Foto: Tanjug/HINA/Zvonko Kucelin

U ovom trenutku ne postoji ni plan ni način kako se odupreti sličnom scenariju, ali se radi na tome da se šteta ublaži - izradom operativnog plana zaštite. To uključuje da se domaćinstva snabdeju vrećama peska za odbranu od poplava, uređivanje alternativnih saobračajnih pravaca kroz šume, odnosno nepotopive delove mesta kako ne bi dolazilo do odsecanja i bi se osiguralo nesmetano snabdevanje namirnicama i lekovima, snabdevanje vatrogasnih jedinica čamcima, osiguravanje helikopterske pomoći u slučaju potrebe. Jedan od problema je i što samo Delnice u čitavom Gorskom kotaru imaju javnu vatrogasnu stanicu, dok sva ostala mesta imaju dobrovoljna vatrogasna društva pa su oni u sličnim kriznim situacijama njihove jedine operativne snage na terenu.

6. Gospić, Novčica i Lika

Problemi s poplavama na širem gospićkom području u uskoj su vezi s ekstremnim padavinama i topljenjem zadnjih snegova s vrhova Velebita, što se upravo događa ovih dana. Redovno se dižu vodostaji Novčice, Like i Bogdanice, kao i bujičnih potoka Bakovačkog potoka i Tisovca. U Kaniži, naselju najbližem centru Gospića, pre petnaestak godina neko je podigao visinu brane kod Murkovića na Novčici za oko metar, što je prouzrokovalo propuštanje manje količine vode, odnosno plavljenje obala uz reku. Dosad nije uspostavljen funkcionalni sistem odbrane od poplava od hirovitih ličkih reka pa stanovništvo zavisi od vatrogasnih mera neposredno pre izlivanja reka iz korita. U većini slučajeva uglavnom se radi o izlivanjima vode na saobraćajnice i plavljenju podruma, ima i poplavljenih kuća i privrednih objekata, ali u puno manjem broju.

7. Pleternica i Požega, bujice s Požeške gore

Pleternicu je 2014. godine pogodila poplava katastrofalnih razmera, a unazad dve godine Požega i njena prigradska naselja bili su u velikim problemima zbog bujičnih poplava koje su nastajale usled velikih količina padavina koje su se s Požeške gore slivale prema naseljima. Stoga u ovom kraju i ovih dana sa strepnjom gledaju vremensku prognozu i najave novih velikih padavina.

- Najavljuju se prilično velike padavine i zato ćemo staviti u pripravnost sva komunalna preduzeća. Što se tiče Pleternice, nakon poplave 2014. godine sagrađen je nasip uz Orljavu i verujem da će on sprečiti eventualnu katastrofu kakvu smo tada imali, pa nam najveći izazov ostaju bujične poplave, jer tu nema uspešnog recepta ako padne velika količina padavina. Tada bi moglo da se ponovi i ono od pre dve godine, ali moramo da verujemo da se to ipak neće dogoditi - rekla je Antonija Jozić, iz Požeško-slavonske županije. Dodala je da je u toku izrada projektno-tehničke dokumentacija za brane koje bi trebalo da zaustave bujice s Požeške gore.

8. Čačinci, Orahovica i Pitomača, bujice

Sada već poznata ‘‘čačinačka rupa‘‘ bila je poplavljena i 2013. i 2016. godine, a sve se ponovilo i prošle nedelje. Lokalna, opštinska i županijska vlast tvrde da je ključni problem u 80 metara udaljenom preuskom propustu ispod železničke pruge koji ne može da primi veliku količinu padavina koja padne u kratkom vremenskom roku. To je, kažu, prouzrokovalo i prošlonedeljno plavljenje zgrade vrtića i fudbalskog kluba. Hrvatske vode za to nemaju rešenje jer nije reč o njihovom objektu, pa to moraju da reše Hrvatske železnice. Stoga u Čačincima ne spavaju mirno uoči najava novih kiša.

Jedna od kritičnih tačaka već godinama je i mesto Križnica u opštini Pitomača, naseljeno ostrvo na drugoj strani Drave, bliže mađarskoj granici, koje usled porasta vodostaja Drave često bude odsečeno. U Hrvatskim vodama ovih dana najviše problema očekuju u istočnom delu Virovitičko-podravske županije, na malom slivu Karašica - Vučica pa su u toku pripreme za odbranu naselja u tom delu. Trajno rešenje u tim krajevima, gde je velika opasnost bujičnih poplava koje se slivaju niz Papuk i Krndiju, su akumulacije i brane.

(Telegraf.rs)