Kadrovi koji se vide možda jednom u životu: Desetak kitova krstari Jadranskim morem

Iako nije retkost viđati kitove u Jadranu, gotovo nestvaran snimak stiže iz akvatorijuma ostrva Vis u Hrvatskoj, gde je snimljeno čak desetak jedinki.

- Snimili smo ga juče ispred Komiže. I još jedan video na kom se bolje vidi tačna pozicija na kojoj su snimljeni. Najpre smo snimili grupu od tri do pet jedinki, nakon nekih 15-ak minuta spazili smo i drugu slične veličine. Ovaj snimak je nastao nekih 20-ak minuta pošto su se ta dva jata spojila i ovde je nekih 10-ak jedinki - kaže Branimir Biočić, koji je svedočio ovom neverovatnom prizoru, prenosi Morski.hr.

Preporučujemo

- Išli su iz smera Lastova prema Barjacima. Ta prva grupa kad smo krenuli da snimamo i približili joj se dronom, zaronila je i nije ih bilo nekih 10-ak minuta. Vozili smo za njima jer su bili nedaleko od nas - kazuje Biočić koji je bio oduševljen kadrovima koji se vide možda i jednom u životu.

Snimak je napravio njegov kolega Stefan Tores.

- Tokom ribolova doživeli smo zadivljujuću lepotu Visa iz ptičje perspektive sa snimcima dronom. Snimajući kristalno čisto more i razuđenu obalu svedočili smo impresivnom prizoru kitova u njihovom prirodnom staništu. Ostali smo hipnotisani - poručio je Tores.

Druga najveća životinja na Zemlji

Inače, radi se o vrsti kit perajar ili veliki severni kit (lat. balaenoptera physalus), koji je već viđan u Jadranu. On je najbliži srodnik plavog kita i posle njega je sledeća najveća životinja na Zemlji.

Veliki severni kitovi su zaštićeni zakonom i nalaze se na popisu ugroženih vrsta. Na Jadran obično dolaze u potrazi za hranom, najčešće za sitnom plavom ribom i planktonskim račićima. Veliki severni kit u proseku je dugačak 20 metara, a težak 70 tona.

Kitovi perajari žive u grupama od pet do, eventualno, 10 životinja. U vremenu pre velikog kitolova postojale su grupe perajara i do 300 životinja. Perajari brže plivaju i dublje rone od većine drugih velikih kitova. Pliva brzinom od oko 37 km/h, a redovno roni do dubine od 200 metara. Pri tome se zadržava pod morem petnaestak minuta. Hrane se, slično kao i plavi kit isključivo u svojim letnim boravištima, a za vreme zime troše svoje zalihe masnoće.

Ova vrsta živi u svim svetskim okeanima. Leta provode u polarnim ili umereno hladnim vodama, a zimi dolaze u umereno topla i tropska mora. Kako su godišnja doba upravo obrnuta na severnoj od onog na južnoj polulopti oni se na ekvatoru nikada ne sreću. Neki zoolozi smatraju da su to dve odvojene podvrste: severni perajar (B.p. physalus) i južni perajar (B.p. quoyi).

Ne događa se da majka donese na svet više od jednog mladunca, a rađa ga kad stigne u letnje boravište. Mladunče je dugo oko 6,5 metara i teži 1.800 kilograma. Polnu zrelost dostižu u starosti od oko 10 godina, a dožive i više od 100 godina.

Sredozemni veliki kitovi malo su manji od okeanskih rođaka – ipak narastu do 24 metra i teže više od 50 tona. Ali, sve ih je manje. I zato opazite li ih, uznemirite naučnike, ne kitove.

(Telegraf.rs)