"Ja sam mrtav, svaki dan je teži": Bolna ispovest muškarca kog je zlostavljao sveštenik u Splitu

Muškarac iz Splita koji je bio žrtva svešteničke pedofilije progovorio je javno o paklu kroz koji je prošao. Ceo slučaj završio je na sudu, ali župa u kojoj je muškarac bio zlostavljan se žalila na presudu, iako je papa Franjo zbog tog slučaja navedenog sveštenika otpustio iz crkve.

U potresnom intervjuu za N1 istakao je kako mu je zlostavljanje uništilo život, a od crkve nije dobio zatraženu pomoć za lečenje teških trauma. Upozorava i kako se žrtva sumnjiči, izoluje i ignoriše, potom tera u sudska dokazivanja, što je mnogima previše, umesto da ih se, kako kaže, hrišćanski prigrli, o njima brine i nadoknadi im se šteta.

Preporučujemo

- Iskreno, moram reći da mi je svaki dan teži i teži, gori i gori. Uprkos tome, moja osećanja su podvojena. Ja nisam smeo da budem sa svojom Crkvom na sudu. Crkva koja od mene i moje porodice traži verovanje trebalo je da veruje meni - kaže zlostavljani muškarac i dodaje da ga je Crkva "bacila na sud" kad je zatražio pomoć, ali je u toj teškoj situaciji imao sreće jer je sudija donela odluku da je bio žrtva.

- Strašan očaj, šizofreni osećaji… I srećan si i nezadovoljan jer se podižu traume u tebi. O njima nikad niko nije pričao, mnogi ne žele, ali jedan film ti se jednostavno izbriše, drugi se probudi, proganja te… - navela je žrtva.

"Hteli su sve da zataškaju"

Spomenuo je i svoj odlazak pred kanonski sud, koji je nazvao "komedijom, sprdačinom" i rekao je kako su tamo "hteli sve da zataškaju".

- Dočekali su me, nisu mi ponudili ni čašu vode - rekao je objašnjavajući da ga je njegov, sada pokojni, ispovednik preklinjao da sve prijavi, ali on dugo nije nalazio snage da zaista i prijavi šta mu se dogodilo. Naveo je i kako je u pokojnog sveštenika (svog ispovednika, op.) imao silno poverenje jer je, kao i on sam, naivno verovao da će to provincijal rešiti.

- Zlostavljač je imao velik uticaj među splitskim HDZ-ovcima, vrlo moćnim ljudima, gradonačelnicima, predsednicima suda. Tih godina, 1997., meni se nekad meša je li to bio kraj leta ili jeseni… Blokiram sećanja, a onda mi se izrode ta sećanja, ti zvukovi. Svakog dana kročiš iz strave u stravu…Ugasilo se sve, nisam imao potrebe da pričam o tome dok nisam pogledao film ‘Spotline’. Tad sam prvi put doživeo da nisam sam, iz mene je izronio uragan emocija, osetio sam pobunu sebe protiv sebe. To je grozan i dobar osećaj - priseća se i govori kako je nakon toga nazvao svog tadašnjeg ispovednika i rekao mu da "dolazi gore".

Suočavanje sa zlostavljačem

Na razgovor je otišao s dve prijateljice, a nakon toga je usledio poziv - na suočavanje sa zlostavljačem.

- Ja nisam znao koju ulogu to ima, tražili su od mene da idem na neki crkveni sud, zvali me na suočavanje s počiniteljem… Rekli su da će on umreti kad mu ja to kažem… Kao, ti mu reci, on je u jako teškom stanju, ali mi to moramo - prisetio se dodavši da je nakon toga rekao kako ne želi da ima njegovu smrt na svojoj savesti.

Od Crkve nije dobio ni pomoć koju je tražio, razočaran je i time, pa ne želi više da ima dodira ni s mnogima koji su, kao i on, bili žrtve zlostavljanja.

- Znam mnoge žrtve, ne želim više da dođem u dodir s njima… Ne želim da imam s Crkvom posla - istakao je zlostavljani muškarac.

Njegov slučaj se pokrenuo tek kad je sveštenik zlostavljač 2018. nasrnuo na drugog dečaka, koji je bio iz vrlo religiozne porodice. Prijavu je taj put podneo sveštenik koji je kasnije, zbog maltretiranja kom je bio izložen, napustio franjevački red.

- Nisam ja taj koji je stvorio skandal… Mene su samo zvali nakon toliko vremena da posvedočim. Crkveni sudija je rekao da je ‘došao politički trenutak’, pred svedokinjom koja je to čula. Ja sam se smatrao čovekom političkog trenutka, ostao sam šokiran… Radilo se o velikom prikrivanju, to me je ubilo na kraju. Zlostavljač me nije ubio tako… - kaže u svojoj ispovesti i dodaje da se Crkva "služila svim mogućim smicalicama" da od njega najpre sazna istinu, a onda ga difamira i prikaže kao nekoga ko od Crkve traži novac.

U prikrivanju zločina koji se dogodio učestvovala je, kako tvrdi, cela puk ljudi, a kad je skandal došao u javnost, "odjednom je ispalo da kanonski sud tu nije sam, morali su sve dati policiji, bez mog znanja".

- To je bio takav metež, nered… Ja nisam mogao da funkcionišem, ne mogu ni sad. Ovo suđenje je trajalo pet godina, do toga nije trebalo da dođe, da budem tužitelj svoje Crkve. Trebalo je da mi pomognu kao čoveku. Njima je taština velika, oni imaju odgovornost. Mediji bi trebalo da rade u interesu nas, da se ne rade senzacije i cirkus, nego da se reše naši problemi - rekla je žrtva

Izvinjenje je, otkriva, dobio od nadbiskupa Barišića, ali nije u njemu doživeo iskreno kajanje, nego razočaranje.

- Pitao sam može li mi pomoći barem za lekove. Toliko im je teško bilo da se uhvate za novčanik, ispada da sam ja tražio neke nenormalne iznose - govori.

Slučaj zlostavljane devojčice

Dotakao se i slučaja zlostavljanja devojčice u Sotinu, zbog kog se na meti javnosti našao đakovački nadbiskup Đuro Hranić, koji se na kraju, pod pritiskom javnosti i Apostolske nuncijature u Hrvatskoj, i izvinio.

- Kod Hranića, gledajući onaj slučaj. Svaki takav slučaj, sve što gledam u svetu, proživljavam to iznova. Ti ljudi me i nadahnjuju i… Ta cura je istupila javno, strah me za nju. Te boli su stravične i ono što je on izgovorio prvi put bilo je potpuno nenormalno - kaže o konferenciji koju je Hranić održao nakon što se priča pojavila u medijima.

- Mene ne interesuje šta će biti sa zlobnikom. Voleo bih da se procesuira. Policija ne radi pravedne istrage, oni ih pretvore u saradnike, one koji su prikrivali. Ne može saradnik biti neko ko je prikrivao. Onda me nemojte maltretirati, zašto me zovete, i policija i DORH? - pita se i dodaje da se na kraju sve "svodi na to sedi li u HBK određeni čovek koji će vam verovati ili laprdalo koje nešto govori".

- HBK deluje kao pijana braća koja nemaju složen ni transparentan odgovor, nego 'prijavite to'. Kome da prijavim? Bio je novi biskup Kutleša koji je rekao svešteniku: 'Ma znate šta, s njim smo na sudu, ako se upetljamo u bilo šta, mogli bi nastati problemi.' On bi mogao biti kardinal, a kakav je on uzor ako nije hteo da me vidi ni na tri, četiri minuta? Bojim se da nemamo dobru osobu, ne dobru, nego opreznu. Hrišćanin ne bi trebalo da bude oprezan, Hrišćanin treba srcem da pristupa - kaže ovaj muškarac.

(Telegraf.rs)