Hrvatskoj preti najveći štrajk lekara u istoriji koji može da blokira zdravstveni sistem

Ako dođe do štrajka lekara biće to četvrti takav štrajk u Hrvatskoj, ali i prvi u kom će zajedno s lekarima iz bolničkog sistema učestvovati i primarna zdravstvena zaštita, javlja "Novi list".

Dva velika štrajka lekara, iz 2003. i 2013. godine, u vreme mandata koalicionih vlada na čelu s Ivicom Račanom i Zoranom Milanovićem, pokrenuta su zbog nezadovoljstva visinom lekarskih plata, trajala su više od mesec dana i prekinuta su uvođenjem radne obaveze.

Preporučujemo

Treći, trodnevni štrajk, u vreme premijerskog mandata Ive Sanadera, u kojem se tražilo poštovanje strukovnog kolektivnog ugovora u isplati ugovorenih dodataka, dobio je sudsku zabranu.

Najugroženiji sektor

Primarna zdravstvena zaštita do sada se u takvim sindikalnim akcijama držala po strani, prepuštajući sindikalnu borbu kolegama iz bolničkog sektora, ali sada je situacija takva da je upravo primarna zdravstvena zaštita postala najugroženiji dio zdravstvenog sektora, piše riječki list.

Kako će funkcionisati štrajk u tom delu zdravstvenog sistema, ako do njega dođe, još nije definisano.

"Zakon propisuje način na koji se štrajk održava. Struka mora da definiše koji poslovi se moraju odvijati u vreme štrajka, a koji ne. Kako su do sada štrajkovali samo bolnički lekari, za njih su ti procenti već tada bili definisani, a za sistem primarne zdravstvene zaštite to moramo tek da definišemo", kaže dr Nataša Ban Toskić, predsednica Koordinacije hrvatskeporodične medicine (KoHOM). Ovih će se dana, kaže, osnovati radna grupa koja će definisati poslove koji se moraju odrađivati u vreme štrajka.

"Na nama je da definišemo te poslove, a ministar to odobrava. Ako misli da nešto treba da se promeni, ima pravo da  interveniše", tumači predstavnica porodičnih lekara.

"Sasvim sigurno ćemo se voditi klasičnim principom, da svi hitni, onkološki pacijenti i deca budu zbrinuti. Još moramo da vidimo koji pacijenti ne smeju da budu zakinuti za koje lekove, na primer pacijenti na insulinu i drugi hronični bolesnici, a 20 odsto ljudi u sistemu mora da radi", navodi Ban Toskić koja dodaje da, isto kao ni u bolničkom sistemu, pacijenti neće biti ugroženi.

Zakonsko utemeljenje

Odluka o štrajku lekara tek je doneta, a sad skupština Hrvatskog sindikata lekara treba da odluči o modalitetima štrajka, početku, vremenu trajanja… U zavisnosti od toga, definisaće se i funkcionisanje pojedinih delova sistema u vreme obustave rada.

Za razliku od prethodnih velikih štrajkova lekara, koji su bili prekinuti uvođenjem radne obveze, ovog puta takav scenario neće se ponoviti. Poslednji put, naime, radnu obvezu koju su lekari dobili odlukom Vlade Zorana Milanovića ukinuo je Ustavni sud jer se Vlada pozvala na Zakon o zdravstvenoj zaštiti iz 2006. godine, koji tada više nije bio na snazi. Sindikatima tako ostaje jedino da pronađu dobro zakonsko utemeljenje za svoj štrajk, jer ga u protivnom može zabraniti sud ako oceni da je štrajk nezakonit.

Važni su koeficijenti

Za razliku od prethodnih štrajkova lekara, njihovi predstavnici ističu da ovaj put on nije vezan uz kolektivni ugovor ili kolektivno pregovaranje.

"U kolektivnim pregovorima dogovaraju se dodaci na plate, uslovi rada, slobodni dani, trajanje godišnjeg odmora, neke naknade… Štrajk koji smo najavili uopšte nije vezan uz kolektivne pregovore. Ovo što tražimo, a to su koeficijenti, ne zavisi o kolektivnom pregovaranju, donosi ih Vlada uredbom, a već je ovog meseca imala jednu uredbu kojom su povećali neke koeficijente, ali ne doktorima", ističe Ban Toskić. Lekari, kaže, imaju puno pravo da izbore nešto za sebe, i čudi je zašto bi to drugima u sistemu smetalo.

"Nikome se ništa ne uzima. Svatko ima pravo da se bori za sebe ako time ne oštećuje nekog drugog", odgovara drugim zdravstvenim sindikatima koji najavljuju da će prava koja isposluju lekari tražiti i za sebe.

(Telegraf.rs)