Nastavljeno suđenje za ubistvo lepe Šejle: Nakon odbrane Đokaja, progovorio otac ubijene devojke

Šaban Bakija, otac ubijene Šejle, svedočio je danas u Višem sudu u Podgorici u nastavku suđenja Iliru Đokaju, kojem se sudi za krivično delo teško ubistvo.

Đokaj se tereti da je 30. septembra prošle godine u Tuzima ubio nevenčanu suprugu Šejlu Bakiju (19), i tom prilikom ranio i njenog oca Šabana.

Preporučujemo

Otac ubijene rekao je da ju je okrivljeni stalno pratio nakon što su njih dvoje raskinuli vezu.

Naveo je da je njegova ćerka imala slobodu i podršku od strane njega i porodice. Kazao je da im, iako su oni islamske veroispovjesti, ničija vera ne smeta. Dodao je da je njegov kum pravoslavne veroispovesti.

“Nikad u životu, ni psihički ni fizički, niko od porodice, ni ja nismo Šejlu zlostavljali. Štaviše, imali smo drugarski odnos. Ona je imala slobodu čak i malo više, i ako se to u našoj sredini drugačije gleda jer je konzervativna sredina. Kao svaki otac, razgovorom sam se trudio da je usmeravam”, kazao Šaban Bakija.

Naveo je da su Šejla Bakija i Ilir Đokaj prešli da žive u Budvu i da im je on ustupio tamo stan.

“Prvo su živeli u kući kod njega. Oni su hteli da se osamostale. Ilir je spominjao da bi prodao automobil, da se snađu. Ja sam rekao, pošto je bio podstanar, da im dajem stan u Budvi i da ne moraju za početak ništa da plaćaju, račune i slično, da su svega oslobođeni. Tu su bili sve do momenta dok me on nije pozvao da dođem po nju. Rekao mi je da ne mogu više da budu zajedno. To je bilo nakon pet meseci”, rekao je Bakija.

Nakon što je stigao u Budvu zatekao je Đokaja ispred zgrade, što ga je iznenadilo jer je pomislio da je napustio stan i otišao.

“Ja sam pitao gde je Šejla, a ona se tada zaključala u stan. Potom je rekao da ide gore po neke diplome, rekao sam da ću ih ja pokupiti. Međutim nije bilo nikakvih diploma, očigledno je cilj bio samo da uđe u stan".

I od tada je, tvrdi Bakija, okrivljeni Đokaj je počeo da proganja njegovu kćerku.

Prema optužnici, Đokaj Ilir je ubio Šejlu Bakiju (19) i ranio njenog oca Šabana (42), na Karabuškom polju u Tuzima.

Okrivljeni je na suđenju pre tri dana kazao da je ona detaljno pisala o njihovoj borbi da opstanu i da je navodila da "njoj njegov krst ne smeta".

Napomenuo je da je porodica stradale Šejle bila protiv njihove ljubavne veze.

“Rekli su on je slikar, ali druge vere. Jedino je njena majka pomogla u početku u vezi nas. Pomogla nam je na svaki mogući način. A onda kada je videla da imamo ozbiljnu vezu, kada je shvatila da nam nema razdvajanja poželjela je da mi nju zabrani od mene”, tvrdio je okrivljeni Đokaj.

Đokaj: Sve mi se zamaglilo pred očima i pucam bez cilja

U nastavku iznošenja odbrane optuženi Ilir Đokaj je kazao da je pre nego što je pucao, više od pola sata trpeo uvrede, ponižavanja i pretnje, te da je "držao spuštenu glavu".

“Baba od Šejle mi je rekla: 'Progovori kao čovek, nego nisi čovek nego čovečuljak'. Ja od tada nisam više mogao ni reč da razumijem što su mi govorili. Želim samo da odem odatle. A onda primećujem da Šabo nešto govori i ustaje sa stolice, a zatim ustajem i ja i čujem sebe kako govorim: 'Pusti nas da živimo' i ponavljam tu rečenicu više puta. Video sam da se Šabo hvata za pojas sa zadnje strane. Ja tada vadim pištolj i repetiram, a Šabo me jako udara u glavu da sam pomislio da sam nečim pogođen. Sve mi se zamagljeno pred očima i pucam bez ikakvog cilja. Samo pritiskam obarač jer mi je sve zamagljeno. Primetio sam Šejlu da leži, a da Šabo ide put mene i ja pritiskam obarač ponovo, udaljavam se od terase pet metara i Šabo opet kreće put mene i tada pucam iz straha jer vidim da drži u ruke i pucam put njega”, kazao je okrivljeni Đokaj.

Dodao je da je nakon toga okrenuo pištolj ka sebi, jer je hteo da se ubije, ali da mu se pištolj zaglavio.

“Ušao sam u svoj auto u vozim u centar Tuzi. Vozim pravo i stajem ispred stanice policije. Izašao sam iz auta, stao pored kontejnera i dozivao i vikao, hoću da se predam ali niko od policije ne izlazi a ja sam obliven krvlju, bacam pištoj u kontejner i takav idem do fontane i tu se umivam. Od fontane krećem peške, ni sam ne znam gde, samo koračam i želim da sebi oduzmem život. Idem put brda Dečić, penjem se neko vreme i tek tada sam mogao da plačem na sav glas i vrištim dozivajući Šejlu”, naveo je optuženi.

“Ja svoj greh nisam opazio već ga živim i sa njim ću umreti. Ako to bilo kome znači u ovoj sudnici greh i kajanje sa kojim živim je kazna koju ću morati odslužiti do zadnjeg svog izdaha. Duboko se kajem", izjavio je u odbrani okrivljeni Ilir Đokaj.

(Telegraf.rs)