Šanse da Bojana preživi bile su dva odsto: Bila je trudna kad joj je pukla aorta, preživela je zbog svoje dece

Lekari su joj davali dva posto šanse da preživi nakon što se porodila carskim rezom, sanirali su joj aortu i ugradili mehaničke srčane zaliske, ali su na sreću preživele i ona i beba.

"U zoru, negde oko pola šest tog 12. decembraa 2021., probudila me strahovita bol koja me presekla u leđima, među lopaticama. Već pet dana ležala sam zbog korone koja me satrla i zbog koje sam jedva do wc-a mogla otići", počela je svoju priču Bojana Bolarić (37).

Preporučujemo

Ona je ispričala da je osetila nepodnošljiv bol, da nije mogla da diše te je pozvala hitnu pomoć, piše Večernji list.

"Došli su jako brzo, za nekih sedam ili osam minuta. Izmerili su mi kiseonik, a on je iznosio 72 ili 73, što je kriminalno loše. Kasnije sam saznala da treba biti 98%. Izmerili su mi i pritisak, a merili su ga na desnoj ruci i onde mi je bio normalan, 125/80. Međutim, kasnije mi je kardiolog objasnio da su kod disekcije aorte pritisci u rukama nejednaki, što se i pokazalo kad su mi u bolnici merili na levoj ruci gde je iznosio 210/110", priča Bojana Bolarić.

Prevežena je u KBC Sestre milosrdnice gde ju je primio dežurni lekar Nikola Bulj.

"Konsultovao se s kolegom koji je rekao da bi pretraga, mislim da se zove TEE pretraga i njome se mikrokamerom ulazi kroz usta, mogla biti jako riskantna. Ako je posredi disekcija aorte, a kamerom se slučajno malo 'trkne', velik je rizik da se aorta time raspara do kraja", rekao je taj drugi doktor. Ali, dr. Bulj me polegao na bok i tom pretragom za samo par sekundi uverio se da je zaista došlo do disekcije aorte", priseća se gospođa Bojana. Smesta su je odvezli na Rebro.

Tamo ju je, kaže, medicinska sestra pitala da li želi nekog da pozove.

"Nisam u tom trenutku htela ni s kim pričati, htela sam da bol prestane i da mi što pre pomognu. Tada nisam znala da su mi davali samo dva posto šanse da ću preživeti i da su mi taj telefonski poziv zapravo ponudili kako bih se oprostila sa svojim najbližima", opisuje ovu nesvakidašnju situaciju.

Tada je sedirana i dalje se više ne seća, ali lekari su u tom trenutku odlučili prvo spašavati bebu. Napravili su carski rez. Beba je imala 1.900 grama i 40 centimetara, ali bila je plava, nedostajalo joj je kiseonika. Apgar 2. Kasnije se povećao, nakon što je sinčić bio na kiseoniku i u inkubatoru, sve do 3. januara kad je pušten iz bolnice. Odmah nakon što su napravili carski rez, na stolu su je operisali i sanirali aortu te joj ugradili tri mehanička zaliska. Ona je, naime, imala urođena samo dva. Sve je trajalo oko osam sati.

"Operisao me dr. Anić, autoritet u svom području. Imam veliki rez preko tela, kao jasferšlus od prsa do kuka, te na preponi. Imam mehaničke zaliske, krpili su mi aortu, a pre toga izvadili bebu iz mene. Čudo je da smo preživeli jer takvog slučaja nema u svetu, kako mi je rekao doktor", smeje se danas ova neverojatno vedra i hrabra žena.

Međutim, neposredno nakon operacije danima je ležala u nekoj polukomi, na teškim sedativima jer telu je trebao potpuni oporavak.

"U nekoj polusvesti bih se probudila, a kako sam bila intubirana a toga nisam bila svesna, osećala sam nešto u ustima i stalno to pokušavala da izvadim, Zbog toga su mi vezali ruke. Ljudi svašta pričaju pa tako se neki i bune zbog toga, međutim, ja sam im zahvalna na tome jer bilo je ključno što tada nisam iščupala tubus – iskreno će.

Poslednjih nedelju dana bolničkog oporavka s Rebra su je ponovno vratili u Vinogradsku, a konačno je iz bolnice izašla 4. januara 2022, dakle nakon skoro mesec dana. Oporavak je bio jako težak.

"U bolnici su me znali na kolicima, s bocom kiseonika odvesti na treći sprat da vidim svoju bebu u inkubatoru. Gledala sam ga i hvatao me očaj: kako ću se ja brinuti o tebi? Hvatala me depresija", priznaje.

Kad su joj rekli da nakon bolnice mora na rehabilitaciju, buknuo je majčinski instinkt.

"Kakva rehabilitacija, kad imam ovog Palčića?! On će biti moja rehabilitacija, sva moja sreća i ljubav. Obuzeo me neki novi respekt prema životu, neki blagoslov i osetila sam kako smo to moje dete i ja jedno drugo spasili. Nije dolazilo u obzir da sada idem na rehabilitaciju. Gledala sam to svoje dete i u meni je rasla snaga, rekla sam: Moja beba me izlečila, neće biti zakinut za motorički razvoj, sada ću usmeriti vreme koje dolazi da se igramo i smejemo kako bi i kroz vežbanje koje mu treba, nadoknadio ta dva meseca preranog rođenja", opisuje ova hrabra majka.

U tome je i uspela. Iako se po dolasku kući tri meseca nije smela naprezati iole više od odlaska do toaleta i uzimanja čaše vode, maleni je danas, u dobi od godine i tri meseca, već šest meseci mu ne trebaju vežbice i razvija se potpuno u skladu sa svojim uzrastom.

Za tri meseca pomagali su joj suprug koji je uzeo godišnji odmor, majka i sestra pa i 12-godišnja kćer. Prvih godinu dana prema uputstvima kardiologa smela je da šeta najduže 45 minuta.

"Dr. Bulj mi je rekao: 'Nema sličnog slučaja u svetu da bih se mogao ravnati po njemu i zato ti moram sve zabraniti". Kad sam letos išla na more, nisam smela da plivam. Pre dva meseca rekao mi je: "Sad smeš krug oko Jaruna", ali trening u teretani i dalje mi je zabranjen!", nabraja smejući se. Uzima, kaže, mali milion tableta, redovno se kontrolišea i nalazi su odlični.

Svoju preslatku bebu koja sada ima već skoro 13 kilograma i dalje ne sme dizati previše, ali je srećna i punim plućima uživa sa svojom porodicom.

(Telegraf.rs)