Hrvatska uvela tri nove reči: Jedna se već koristi u Srbiji, a druge dve su prestrujnik i bakroza

Čak 385 ljudi predložilo je 538 novih hrvatskih riječi na, sada već tradicionalnom, konkursu za novu hrvatsku reč koji je vodio časopis Jezik i uz podršku "Dr. Ivana Šreter". U uži izbor konkursa ušlo je 15 novih reči, a komisija časopisa Jezika među njima je sada izabrala pobednika.

Za najbolju novu hrvatsku reč odabrali su "prestrujnik" , specifičnu riječ za strujni adapter. Naime, već postoji nekoliko hrvatskih reči za adapter – konverter, konverter, adapter, ali postoji i najmanje deset različitih vrsta adaptera koji nemaju veze sa strujom. dr sc. Tomislav Meštrović i dr Ognjen Ožegić koriste reč prestrujnik, koja sužava i bliže definiše pojam adapter, i to veštije od pojma "strujni adapter", piše Večernji.hr

Preporučujemo

Predlagači ovogodišnje pobedničke reči učestvuju na konkursu od 2017. godine, a već su dva puta bili u užem izboru sa rečima ukoznica (tetovaža) i društvostaj (zaključavanje).

Druga nagrada ove godine pripala je dr. Leonard Štrac i Izabela Štrac za reč "šećerna trska" , zbirni naziv za šećernu repu, šećernu trsku i potencijalno šećerni kukuruz - biljke od kojih se dobija šećer. Tako sada, pored uljarica i žitarica, imaju i šećernu trsku. Zagovornici ove reči prvi put su se prijavili na konkurs.

Reč "bakroza" donela je treće mesto dr Marku Buknu i Martini Pehar, a odnosi se na hepatolentikularnu degeneraciju ili Vilsonovu bolest, kod koje se bakar akumulira u tkivu. Brojne bolesti u hrvatskom jeziku imaju sufiks -oza, koji se, iako grčkog porekla, smatra neutralnim.

Nova reč bakroza za staru bolest se uklapa u sistem, providna je po značenju i laiku jasnija. Naravno, nova reč nema nameru da zameni latinski, zvanični naziv, ali će biti lakše razumeti i zvučati manje strašno ako patite od kuproze, a ne od hepatolentikularne degeneracije. Na konkursu su po prvi put učestvovali i zagovornici ove reči.

(Telegraf.rs)