"Ko u ovoj zemlji zaboravi 27. februar 1993. i stanicu Štrpci odustao je od budućnosti": 3 decenije od zločina

Nikad do sada nisan cuo da je neko govirio o motivima zlicina na granicin BiH I Srbije. Zasto su ubijani cuvili? Kome je bill u interest da izazove rat na podrucju tzv. Sandzaka? Armiji BiH je bila dosla na par kilometara do granice, I dali je cekala ustanak Bosnjaka na tom podrucju ili je nekim snagama u Srbiju bio cilj da izazove rat u Srbiju. Nesto mi tu lici na faktire koji su nakon toga nastavili da ruse Srbiju. To sto je neki para-vojnik Lukic izvrsavao tudje naloge, za novac, nije nepoznata taktika agresora na Srbiju.

Uzasno je sve ovo.Pisu li nekad hrvati I muslimani I njihovim zverstvima ili ih velicaju

На данашњи дан 1965. у Приштини рођен је Зоран Радосављевић, мајор и пилот Ратног ваздухопловства Војске Југославије, који је погинуо у одбрани земље, у току НАТО агресије на Србију 1999. Дана 26. марта 1999, два дана након почетка бомбардовања, пуковник Слободан Перић и његов колега Зоран Радосављевић добили су наредбу о полетању. Тог дана мајор Радосављевић је погинуо, док је пуковник Перић преживео и никада није заборавио смрт свог пријатеља. Зоран Радосављевић постхумно је одликован Медаљом за храброст. Главна улица у Батајници данас поносно носи име Мајора Зорана Радосављевића. У част пилота Зорана Радосављевића одржава се и меморијална једриличарска регата која носи његово име - Зокијева регата..

Stric mi je bio u tom vozu, kaže da je jednome majka bila Srpkinja, ali mu nije vredelo jer je bio osunećen pa su i njega odveli i streljali.

Radnici , student ,itd... junacki nema sto. Kako su uspjeli da savladaju tu silu da mi je znat. Sramno. 30 god kasnije i dalje se prebrojavaju krvna zrnca. Kakve tranje od naroda smo za izucavanje je.

Bilo je nažalost takvih neljudskih postupaka i kod drugih, nisu samo Srbi takve zločine činili. Setimo se naprimer Nasera Orića na Božić kako je pobijo Srbe.

Zalosno je.sto svim zlim vremenima stradaju neduzni bez razloga sto su i kosu.

A u vozu bili samo kuvari...

Mi smo bar priznali i osudili zločince, a drugi svoje proglašavaju herojima. Malo mi je muka od tog Srpskog mazohizma da mi uvek moramo da dokazujemo svoju pravednost koju niko ne želi da čuje. Nema pomirenja dok se samo jedna strana smatra zločincima.