Krvavi februar 1985. u Pirovcu: Josip u suludom pohodu ubio petoro ljudi, prva žrtva bio mu je sin

Stanovnici malog, idiličnog Pirovca u Hrvatskoj, februar 1985. godine, pamte po stravičnom zločinu, kakav se do tada, a srećom ni nakon toga više nije dogodio u njihovom komšiluku.

Tada tridesetpetogodišnji Josip Urem, u svom je suludom pohodu, iz puške, ubio petoro ljudi. Prva žrtva bio je njegov sedmogodišnji sin, nakon čega je ubio strinu (94), svoje roditelje i komšiju koji je pohitao upomoć. Novinari Večernjeg lista istražili su tada kako se dogodio taj nezapamćeni zločin.

Preporučujemo

Svoj je suludi naum Josip započeo, kako se osnovano sumnjalo, paljenjem štale. Nakon što je, u jutarnjim satima, izbio požar, u kom je izgorela stoka, tada sedamdesettrogodišnji Jakov Urem odmah se zaputio u Mesnu zajednicu kako bi prijavio požar i telefonom obavestio tadašnju miliciju. Odmah potom krenuo je natrag kući, gde je trebalo da pričeka dolazak nadležnih. Ni slutio nije da ga kod kuće čeka pravi horor – troje mrtvih članova njegove porodice na zgarištu nekadašnjeg doma, koji je i nesrećnom Jakovu, istog tog dana, postao grobnica.

Naime, dok je starac bio u Mesnoj zajednici, njegov sin, Josip, za kojeg se odmah posumnjalo da je zapalio staju, podmetnuo je požar i pod porodičnu pa započeo monstruozni, krvavi pir. Prema izjavi tadašnjeg sudije istrage, Sanibora Vuletina, ubica je, najverovatnije odmah, pri podmetanju požara u kući, na spavanju, ubio svog sinčića Jakova koji je imao samo sedam godina. Otišao je potom u sobu gde je pucao u svoju strinu Maru, 94-godišnju staricu, a potom je, u hodniku kuće, ustrelio i svoju 71-godišnju majku, Anu.

"Kada sam se vratila, videla sam kroz prozor svoje kuće da iz kuće Uremovih šiklja dim. Izašla sam na ulicu i opazila Josipa na vratima dvorišta, s puškom u ruci. Putem su, tada, na motokultivatoru, naišli Ante Urem i njegova supruga Kata, a iz sela se vratio i ubicin otac. Čula sam ga kako viče 'Nemoj Joso!'. Odjeknuli su pucnji i ja sam pobegla. S decom sam se zatvorila u kuću“, ispričala je tada svedok tragedije, komšinica Perla Barić.

Trostruko ubistvo nije bilo i kraj krvavog pohoda. Pomahnitali je Josip, nakon ubistva svog malog sina,majke i strine, hladnokrvno pucao i u svog oca te ga na mestu usmrtio.

Videvši kako iz kuće Uremovih šikljaju dim i plamen, 63-godišnji komšija nesrećne porodice, Marko Čubrić, bez razmišljanja je pohitao kako bi pomogao u nevolji. S njim je krenuo i Anđelko Bašić, ali Josip ih je obojicu zaustavio. Videvši pušku u njegovim rukama, pokušali su da pobegnu, ali pomahnitali ubica zapucao je i svog komšiju Čubrića pogodio u leđa. I taj je metak, na žalost, bio smrtonosan.

Tog je crnog dana, živu glavu jedva izvukao Ante Urem koji je, na traktoru, sa suprugom, prolazio pored ubicine kuće. Josip je i na njih zapucao. Pogodio je Antu, koji je, iako teško ranjen, uspeo da pobegne kroz šumu do svoje kuće. Neverovatnu sreću u stravičnoj nesreći imao je tada Josip Barić koji je, takođe traktorom, prolazio pored kuće Uremovih.

Ubica je i u njega ispalio dva metka, ali metak usmeren u grudi pukim je slučajem zaustavio novčanik, koji se nalazio u unutrašnjem džepu jakne. Samo zahvaljujući tome što je u novčaniku tada nosio popriličnu svotu novca, Barićeva povreda nije bila smrtonosna.

Nakon što je pet života ugašeno, pored kuće Uremovih, koja je gorela, naišla je i patrola saobraćajne policije. Ubica se, na njihovu komandu oglušio. Odbio je da se preda pa su tadašnji milicajci zapucali u vazduh.

Urem na to nije odgovorio vatrom, jer je, kako se pretpostavljalo, ostao bez municije. Očevici su ispričali kako je tada izvadio lovački nož te je pobegao u kuću koju je gutao plamen. Nakon nekog vremena, ubica se pojavio na zadnjim vratima kuće, ali teške opekotine po telu bile su kobne, te se ubrzo srušio mrtav.

Krvavi su pohod preživele ubicina kći Helena, koja je u vreme sumanutog divljanja bila u školi, te njegova supruga Biserka, koja je bila u šibenskoj bolnici zbog povreda koje joj je suprug ranije naneo.

Sudija istrage tadašnjeg Okružnog suda u Šibeniku, Sanibor Vuletin, od neuropsihijatrijskog odeljenja šibeničke bolnice dobio je obavštenje da je peterostruki ubica i samoubica iz Pirovca, godinu dana pre nego što je počinio stravičan zločin, bio lečen na tom odeljenju, jer je patio od manije proganjanja i ljubomore.

(Telegraf.rs)