Novi detalji slučaja usvajanja dece u Kongu: Hrvati pred sudom, direktor sirotišta u begu od policije

Četiri hrvatska para koji su nameravali da usvoje četvoro dece poreklom iz DR Konga, sumnjiče se da su korstili falsifikovanu dokumentaciju, dok je direktor doma za decu koji je učestvovao u procesu usvajanja u bekstvu.

Četvoro dece - B. M., star godinu i tri meseca, te troje trogodišnjaka, M. K. I. S., K. A. P. i J. V. K. - svi poreklom iz DR Konga, s hrvatskim prezimenima i pasošima, koju su četiri hrvatska para, Magić, Kraljević, Subošić i Peršić, nameravala da usvoje i dovedu u Hrvatsku, a sada ih u Zambiji sumnjiče da je dokumentacija za usvajanje suda u Kongu bila falsifikovana, stiglo je iz istog Doma za decu u DR Kongu, piše Jutarnji.hr.

A direktor pomenutog Doma, koji je bio zadužen za njihovu dobrobit i učestvovao u izboru i procesu usvajanja, trenutno je u bekstvu.

Tu je informaciju Jutarnjem listu potvrdio izvor u Ministarstvu spoljnih poslova, ne otkrivši ime upravitelja. Nema potvrde da je upravo direktor Doma bio taj koji je preveo decu iz Konga u Zambiju, no potvrđeno je da nije dostupan tamošnjoj policiji i pravosuđu.

Hrvatski parovi, koji se nalaze u zatvoru, sutra bi trebalo da se pojave pred sudom u zambijskom gradiću nedaleko od granice s DR Kongom, u kojem su uhapšeni dok su, zajedno s decom, nastojali da odu u Hrvatsku. Osumnjičeni su, podsetimo, za falsifikovanje dokumenata kao i za krijumčarenje dece, a tek treba da se utvrdi postoje li osnove za optužnicu. Sutra će se izjasniti o krivici.

Rok od 30 dana

Prvi su put su se našli pred sudom u petak, 6. januara, tek dan pre isteka zakonskog roka od 30 dana od hapšenja u kom moraju biti izvedeni pred sudiju.

Upravo je nedostupnost direktora kongoanskog Doma - kao i dugotrajnost prikupljanja sve relevantne dokumentacije s kongoanskog suda koji je navodno potvrdio usvajanje kongoanske dece - jedan od razloga zašto su hrvatski državljani u zadnji tren prvi put ispitani prošli petak pred prvostepenim sudom u Ngoli.

Od suda zatražili "habeas corpus"

Podsetimo, uhapšeni su 7. decembra na Međunarodnom aerodromu "Simon Mwansa Kapwepwe" u Ndoli u Zambiji s četvoro usvojene dece. U petak su došli na sud, ali je rasprava odložena do utorka jer je sud konstatovao da su uhapšeni od Visokog suda u Lusaki zatražili tzv. "habeas corpus", odnosno, jednostavnije rečeno svojevrsnu ubrzanje postupka kako bi ih što pre ispitali. Do utorka je Visoki sud morao da se oglasi o njihovu zahtevu, a kako za Jutarnji list tumače kolege u Zambiji, on će najverovatnije samo potvrditi da je zahtev bespredmetan budući da je ipak u međuvremenu zakazano ročište.

Tako će se četiri para u utorak prvi put pred zambijskim prvostepenim sudom u Ndoli izjasniti o krivici. Očekuje se da će njihov advokat zatražiti da ih puste da se brane sa slobode. Zambijske vlasti sumnjiče ih za tri teška krivična dela: trgovanje decom, falsifikovanje i upotrebu falsifikovanih dokumenata.

Od hapšenja su hrvatski državljani, kako se saznalo od kolega iz Zambije, pritvoreni u nekoliko policijskih jedinica u regiji, a deca su predata u prihvatilište. Muškarci su odvojeni od žena. Dobili su, kako je izvestilo Ministarstvo spoljnih poslova, advokata po službenoj dužnosti. Troškovi njihove obrane idu na račun Zambije. Kad bi uhapšeni zatražili nekog drugog advokata, morali bi sami da ga plate.

U utorak će na raspravi biti prisutan i konzularni službenik Ambasade RH. No, njegova uloga je, prema okvirima Bečke konvencije o konzularnim odnosima, ograničena i svedena na status posmatrača. Konzularni predstavnici, kako tumači jedan bivši diplomata, nisu stranka u postupku niti pravni predstavnik, oni samo posmatraju da li se poštuje Konvencija o ljudskim pravima, jesu li uhapšeni dobili potrebnu pravnu pomoć, odeću, lekove, hranu, ali i informaciju o porodici. U Zagrebu su porodice uhapšenih, kako se nezvanično saznaje, angažovali advokaticu.

Mnogo je još enigmi o slučaju u Zambiji, informacija je jako malo i jako je teško dobiti ikakve zvanične odgovore. Dva su uobičajena načina kako matične zemlje obaveštavaju konzularna predstavništva o hapšenju njihovih državljana; prvi znači automatsku obvezu zemlje prijema da obavesti konzularno predstavništvo. U drugom slučaju, to se čini tek na zahtev pritvorenika.

U Zambiji se, pak, dogodila treća stvar; Diplomatski kor RH u Pretoriji ostao je zatečen, informaciju su saznali iz novina. Ministar spoljnih poslova potvrdio je da je Ambasada u Pretoriji "samoinicijativno od Visokog predstavništva Republike Zambije zatražilo službenu potvrdu o hapšenju i pritvaranju hrvatskih državljana, kao i informacije o radnjama koje preduzimaju nadležna tela Republike Zambije". Nakon tri dana, 13. decembra, dobili su usmenu informaciju i potom je službenik Ambasade zadužen za konzularne poslove u tri navrata posetio hrvatske državljane i dostavio im hranu i lekove.

Autentičnost dokumenata

U Ministarstvu spoljnih poslova naglašavaju da ne mogu da se upliću u pravne postupke druge države, ali su nadležna tela Zambije zamoljena da se prema pritvorenima postupa čovečno, da ih ispituju na jeziku koju razumeju i da se bez obzira na težinu krivičnog dela ne prejudicira njihova krivica.

"Preliminarne istrage pokazale su da dokumenti u vezi s usvajanjem četvoro dece za koje se veruje da su ih izdale kongoanske vlasti nisu autentični", izjavio je zambijski načelnik policije Memba neposredno nakon hapšenja parova.

Pojasnio je da su zambijski zvaničnici angažovali svoje kongoanske kolege da provere da li je dokumentacija za usvajanje verodostojna i da će stav o tome biti donesen kad Odsek za imigraciju okonča istragu.

Parovima preti do 24 godine zatvora

Prema krivičnom zakonu Republike Zambije, kazne za dela za koje terete hrvatske državljane, barem na papiru, nisu puno veće od kazni koje su za takva dela propisane u Hrvatskoj.

Za trgovanje decom, jedno od dela za koje su osumnjičeni, zambijski zakon predviđa kaznu do 14 godina zatvora. Ali, postoji klauzula koja govori da počinitelj može da bude oslobođen ako je postupao u zabludi, odnosno ako nije znao da je dete oteto bez pristanka roditelja.

Hrvatski zakon, pak, za trgovinu decom predviđa kaznu do 15 godina zatvora. Dok prema hrvatskome zakonu kvalifikovani oblik falsifikovanja dokumenata, za što su takođe osumnjičeni, predviđa kaznu do pet godina zatvora, zambijski, pak, propisuje kazne do sedam godina zatvora.

Dali novac

Korišćenje falsifikata, prema zambijskom zakonu, kažnjava se do tri godine zatvora. Dakle, premda bi zbir maksimalno zaprećenih kazni za sva tri dela koja se hrvatskim parovima stavljaju na teret iznosio 24 godine, postoji niz varijabli koje bi mogle uticati na znatno sniženje kazne - utvrdi li se da su krivi.

Željko Cvrtila, bivši šef Uprave kriminalističke policije, izjavio je za Nacional da bi olakšavajuća okolnost kojom bi hrvatski državljani mogli dokazati da su kolateralne žrtve mogla biti samo ako nisu dali novac za usvajanje dece, odnosno ako su samo plaćali naknade koje su zakonom propisane u DR Kongo.

Ako su svesno dali novac, onda će ih se tretirati kao saučesnike u lancu krijumčarenja ljudima.

DR Kongo, najveća država u podsaharskoj Africi, spada među pet najsiromašnijih zemalja u svetu, i nije potpisnica Haške konvencije o međunarodnom usvajanju. Deca Konga spadaju među najranjiviju grupu dece na svetu, posebno ugroženu nelegalnim usvajanjima. Zato je DR Kongo 2016. suspendovao mogućnost izdavanja dozvola za izlazak dece iz države radi međunarodnog usvajanja i time zakonito usvajanje dece učinio gotovo nemogućim.

Izvršne vlasti

Formalno, međnarodna usvajanja nisu striktno i definitivno zakonom zabranjena; sudovi teoretski mogu donositi odluke o usvajanju, ali ne i odlučivati o izlasku dece iz zemlje - ta je odluka u ingerenciji izvršne vlasti.

Zbog jako komplikovane procedure, koja može trajati i po dve godine, Amerikanci su svojim građanima sugerisali da ne usvajaju decu iz Konga, ali su s predstavnicima kongoanskog Ministarstva pravosuđa nakon dugotrajnih pregovora uspeli da dogovore izlazne dozvole za usvajanja, koja su bila ranije potvrđena.

Ekstremno siromaštvo, nepoštivanje ljudskih prava, veliki broj dece bez roditelja i sveprisutna korupcija, učinili su usvajanje unosnim biznisom te je DR Kongo 2020. potvrdio da neće dopustiti usvojenoj deci napuštanje zemlje, bez obzira na rešenja o usvajanju koja su stranim državljanima izdavali korumpirani kongoanski sudovi.

"Usvojena deca nemaju legalan način da izađu iz zemlje", poručile su tada vlasti DR Konga.

Valja znati i da će se saslušanje hrvatskih državljana odviti u atmosferi kampanje protiv trgovine ljudima, koju zambijske vlasti sprovode već neko vreme.

(Telegraf.rs)