Slučaj uhapšenih Hrvata: "Usvojila sam dete iz Konga. U Hrvatskoj sam na listi od 2019, niko me nije nazvao"

Poslednjih dana piše se o legalnosti i etičnosti međudržavnog usvajanja zbog hapšenja Hrvata u Zambiji i sumnje u valjanost dokumenata iz DR Konga. Kako bi bolje približila tu proceduru, Hina je razgovarala s osobom koja je nedavno uspešno usvojila dete - upravo iz DR Konga.

Hinina sagovornica iz pravne struke, koja je želela da ostane anonimna, sa svojim je suprugom 2021. usvojila tada petogodišnju devojčicu iz Demokratske Republike Kongo (DRC, bivši Zair), zemlje za koju UNICEF ističe da se suočava s jednom od najsloženijih i najdugotrajnijih kriza na svetu.

Pretpostavlja da bi njihova procedura usvajanja trebalo da bude slična s obzirom na to da je reč o istoj zemlji. Stoga je istakla kako joj je žao uhapšenih parova koji su već gotovo mesec dana u zambijskom zatvoru.

Upozorila je i kako ne mogu da se kritikuju sve dok se ne utvrdi šta se tačno dogodilo.

Usvojiteljka je istakla i kako je ljuta i razočarana brojnim komentarima oko usvajanja dece iz Afrike, ističući kako na svetu postoji potreba za boljim životom - ne pod svaku cenu, ali postoji potreba da neko ima porodicu i minimum životnih prilika.

UNICEF u najnovijem apelu za prikupljanje sredstava za pomoć deci DR Konga ističe kako onde više od 15 miliona dece snosi najveći teret eskalacije oružanih sukoba i ponovljenih izbijanja bolesti, a koji dodatno pogoršavaju hronično siromaštvo, slabosti sistema i postojeću ranjivost stanovništva.

"Znala sam da je jako teško usvojiti dete u Hrvatskoj"

Govoreći o razlozima zbog kojih se odlučila na međunarodno usvajanje, Hinina sagovornica ističe kako je kroz svoj posao i iskustva prijatelja koji su želeli da usvoje "već unapred nekako znala da u Hrvatskoj usvajanja nema".

U to su se ona i suprug i lično uverili kada su krenuli u postupak dobijanja potvrde o podobnosti za usvajanje pred nadležnim centrom za socijalni rad (CZSS).

Prilikom pokretanja postupka 2019. naglasili su kako će međunarodno usvojiti dete, ali i kako su svakako zainteresovani  za usvajanje još dece u Hrvatskoj. Posebnih zahteva nisu imali.

Trenutno se još uvek nalaze na listi potencijalnih usvojitelja, a do danas ih niko nije nazvao. Parovi s kojima su bili na kursu roditeljstva takođe do sada nisu usvojili u Hrvatskoj, iako se jedan par prijavio za usvajanje deteta s posebnim potrebama, navodi sagovornica.

Resorno Ministarstvo poroedice i socijalne politike (MROSP) navodi podatke da je na dan 29. decembra u Hrvatskoj usvojeno 188 dece te se očekuje da će konačan broj usvajanja u 2022. biti veći od 190.

Trenutno je 202 dece koja imaju ispunjene pretpostavke za usvajanje i za koju nadležni CZSS-i procenjuju da je usvajanje u interesu deteta, dok se krajem decembra u Registru potencijalnih usvojitelja nalazilo njih 1134.

"Neverovatno mi je da domovi pucaju po šavovima, a da potencijalne usvojitelje niko godinama ne zove"

Sagovornica ističe kako se u Hrvatskoj preferira udomljenje, ali ona je baš želela dete i ne bi mogla da podnese da joj to dete biološki roditelj uzme nakon što se oporavi od razloga zbog kojeg je i ostao bez njega.

"Neverovatno mi je da domovi pucaju po šavovima, a da potencijalne usvojitelje niko godinama ne zove, zbog čega se neki od njih na kraju i odluče na međudržavno usvajanje", kaže.

Ona se, kao i mnogi, odlučila za Afriku, a celi postupak koji je započela u Hrvatskoj trajao je otprilike godinu i po. Njen put do roditeljstva trajao je duže zbog korone jer kaže kako postupak inače traje oko devet do 10 meseci.

"To je relativno brzo. Tamo su deca gladna, umiru. Sada niko ne gleda tu stranu priče. Kada je naše dete došlo k nama i nije još znalo ni hrvatski, zaletalo se da ugasi vodu dok sam prala suđe jer tamo nije imalo čašu vode za nedelju dana“, govori ona.

"DR Kongo nas je izuo iz cipela s proverama"

Upitana zašto veruje u zakonitost svog postupka, ističe svoje pravno iskustvo, ali i činjenicu da je kongoanska strana od njih tražila "apsolutno sve papire".

Navodi kako nije razmišljala o tome da su usvajanja u Africi u „sivoj zoni“ jer smatra da ustav i zakon svake zemlje kod usvajanja  gledaju interese i dobrobit deteta.

"Mene je DR Kongo uverio u to jer su nas iz cipela izuli. Verovali su našem CZSS-u, nisu nikoga preskočili, da bi nas uopšte razmatrali kao roditelje deteta“, objašnjava.

U medijima se problematizuje i činjenica što DR Kongo nije potpisnica Konvencije o zaštiti dece i saradnji u vezi s međudržavnim usvajanjem koja je sastavljena u Hagu 1993.

Njne cilj je osiguranje sprovođenja međudržavnih usvajanja u najboljem interesu deteta uz poštovanje temeljnih dečjih prava i uspostavljanje sitema suradnje između država čime se sprečava nezakonito odvođenje ili trgovina dece.

U Hrvatskoj je stupila na snagu 2014. te se potencijalni usvojitelji koji žele da usvoje dete iz druge države ugovornice ne obraćaju samostalno nadležnim telima druge države, nego to za njih radi MROSP.

Sagovornica objašnjava kako je mala razlika u tome da li je država potpisnica Konvencije ili nije jer i u jednom i u drugom slučaju potencijalni usvojitelji u svojoj matičnoj zemlji moraju dobiti „blagoslov“ CZSS-a, odnosno proći procenu prikladnosti i podobnosti za usvajanje i stručnu pripremu.

(Telegraf.rs)