Meštani sela u Crnoj Gori traže da se otvori granični prelaz u delu Pešterske visoravni prema Srbiji

Meštani bihorskog sela Savin Bor u Crnoj Gori zatražili su od nadležnih državnih organa da u što kraćem roku donesu odluku da se iznad mesta Kruščica, u delu Pešterske visoravni, otvori granični prelaz prema Srbiji.

Oni ocenjuju da se radi o korisnoj inicijativi, čijom bi se realizacijom dao doprinos razvoju, ne samo Bihora, već čitavog severa Crne Gore, prenosi RTCG.

Preporučujemo

Predsednik petnjičke Mesne zajednice Savin Bor, Senad Rastoder, ističe da je narod u Bihoru, a naročito u ovom selu i okolnim mestima, prirodno upućen na saradnju sa ljudima koji žive u tom deli Pešterske visoravni.

“Nas sa Srbijom razdvaja samo administrativna granica i ništa drugo. Odavde do Tutina je udaljenost isto kao do Petnjice”, kazao je Rastoder Portalu RTCG.

On dodaje da se uspostavljanjem državne granice na ovom području lokalno stanovništvo suočilo sa svakavim problemima, jer im je u ovom delu onemogućen slobodan prolaz ka teritoriji Srbije.

“Zato je potrebno u što kraćem roku otvoriti granični prelaz na Pešterskoj visoravni kako bi se stanovništvu iz pograničnog pojasa omogućilo da iz ekonomskih, rođačkih i susedskih odnosa nesmetano prelazi granicu”, kaže predsednik mesne zajednice Savin Bor.

Rastoder tvrdi da bi otvaranje graničnog prelaza u delu Pešterske visoravni pozitivno uticalo na izgradnju putne infrastrukture i smanjivanje regionalnih razlika.

“Činjenica je da se putna mreža na prostoru Bihora nalazi u dosta lošem stanju. To važi i za puteve koji vode prema Pešterskoj visoravni, iako ka ovom prostoru gravitira veliki broj stanovnika. Smatram da bi otvaranje graničnog prelaza bilo višestruko značajno, jer bi za sobom pokrenulo realizaciju drugih projekata, od izgradnje modernih saobraćajnica, pa sve do investicija koje bi uticale na smanjenje regionalnih razlika”, smatra Rastoder.

Meštani podsećaju da se Savin Bor prema granici sa Srbijom prostire na dvanaestom kilometru od Petnjice i da je jedno je od retkih sela na severu Crne Gore koje se može pohvaliti da još uvek ima jaka pojedinačna poljoprivredna i farmerska gazdinstva, kao u najboljim vremenima.

Iako se radi o planinskom mestu, smeštenom na preko 1.200 metara nadmorske visine, u mesnoj zajednici Savin Bor živi preko 500 stanovnika.

Da život u ovom kraju nije stao ukazuje i osnovna škola na Savinom Boru koja sa područnim odeljenjima broji preko 120 učenika.

Posebno je zanimljivo to što meštani u svojim štalama i torovima gaje blizu 2.000 ovaca i 800 krava, čime se malo koji planinski kraj Crne Gore može pohvaliti. Stočni fond u drugim delovima prostranog Bihora u poslednjih nekoliko decenija potpuno je desetkovan.

Meštani navode da je Savin Bor po mnogo čemu specifično mesto i da na ovom prostoru žive vredni i pošteni domaćini, koji su genetski predodređeni da rade i žive od svoga rada. Oni upravo zato smatraju da bi se uspostavljanjem graničnog prelaza na Pešterskoj visoravni stvorili još bolji uslovi za život u ovim krajevima.

Dok sela na severu Crne Gore, pa i ona koja su bliza gradu, polako ostaju pusta, to sa Savin Borom nije slučaj. Ovo mesto je udaljeno od Petnjice oko dvanaest kilometara, i još toliko od Berana.

“Istina je da ni naše selo nisu zaobišla iseljavanja lokalnog stanovništa, ali to nije toliko izraženo kao u nekim drugim sredinama”, kaže predsednik mesne zajednice.

Rastoder veruje da je ovde narod opstajao kroz vekove zahvaljujući upornom radu.

“Ta praksa traje i do danas. Na to upućuje i podatak da u Savinom Bori nema kuće koja ne drži bar pet krava, osim ako se ne radi o socijalno ugroženim domaćinstvima. Važno je napomenuti da se naši planinski katuni graniče sa teritorijom Srbije, zato bi uspostavljnje graničnog prelaza prema Tutinu dalo dodatni stimulans meštanima da više još više rade jer bi na lakši način svoje proizvode mogli da plasiraju u Srbiji. Pre svega u fabrikama i na tržištu u Tutinu”, kaže ovaj čovek.

Za otvarnje graničnog prelaza zalaže se i odbornik u SO Petnjica, Zaim Ličina (SNP), iz susednog manjeg sela Kruščice, najbližeg Peštereskoj visoravni, navodeći da bi uz odgovarajuće podsticajne mere usmerene ka potrebama mlađih generacija Savin Bor sa svojom okolinom mogao da postane još privlačnije mesto za život.

“Ako se žele zaustaviti migraciona kretanja onda se posebna pažnja mora posvetiti mladim ljudima“, smatra Ličina.

Prema njegovim rečima potrebno je uspostaviti čvrstu vezu sa studentima i upoznavati ih sa razvojnim potencijalima Petnjice, kako bi se nakon završenih studija vraćali i davali doprinos razvoju sredine u kojoj su rođeni.

“Isto tako, treba uvesti stimulativne mere za mlade bračne parove koji izražavaju spremnost da ostanu da žive u svom zavičaju. Ali, najvažnije je za stanovnike ovog područja da se otvori granični prelaz ka Sandžaku, jer je to naša najkraća veza do susednih gradova”, kaže Ličina.

Meštani tvrde da Savin Bora sa svojom okolinom može da postane i dobra turistička destinacija, kada bi se na pravi način valorizovali njegovi prirodni potencijali.

“Ovde je sve ekološki netaknuto. Od hrane, do vode i vazduha. Zato ovo područje zaslužuje da se proglasi zaštićenom ekološkom i turističkom zonom”, kažu meštani.

To bi, smatraju oni, uz uspostavljnje graničnog prelaza na Pešterskoj visoravni i otvaranje otkupnih centara i uz instaliranje kapaciteta za proizvodnju zdrave hrane i smeštaj turista, donelo dobrobit čitavom kraju i dodatno uticalo na podizanje nataliteta i zaustavljanje iseljavanja.

Meštani Savin Bora nisu nerealni. Oni ne zahtevaju da to bude neki moderni i skupi granični prelaz.

“Mi želimo samo da se otvori bilo kakav zvanični prelaz. Mala kućica sa rampom bi bila dovoljna. Mi smo prirodno upućeni na taj kraj, do kojeg sada moramo da idemo okolo-naokolo, preko Rožaja i državnog prelaza Dračenovac, što je nerealno kada nam je ovde prečicom sve na dohvat ruke”, priča predsednik mesne zajednice.

Stanovnici ovog i susednih sela, kao i petnjičke opštine, traže samo kraći put do suseda na Pešterskoj visoravni. Slučaj bihorskih sela u delu prema Pešterskoj visoravni najbolje ilustruje kako su administrativne granice na prostoru bivše Jugoslavije prekinule veze među ljudima, koji su prirodno upućeni jedni na druge.

(Telegraf.rs)