Bolesni Slavko sam brine o ćerkici Biljani (6): Žive u teškim uslovima i potrebna im je pomoć

U Ljeljenči kod Bijeljine, živi šestogodišnja Biljana, koju je majka ostavila kada je imala samo 8 meseci. Od tada je sam odgaja otac, koji je, međutim, sada teško bolestan, i skoro potpuno onemogućen da radi i vodi računa o devojčici koja je tek krenula u školu.

Dok je mogao da radi, 48-godišnji Slavko Krbanjević, kaže nikakvog se posla nije plašio. Radeći jedno vreme u Nemačkoj uspeo je da sredi jednu prostoriju za normalan život.

Preporučujemo

U međuvremenu se oženio i dobio ćerkicu Biljanu. S obzirom na to da je mahom radio teške fizičke poslove, došlo je do teškog oštećenje kičme, te je sada skoro nesposoban za rad, jedva se i kreće. Supruga ga napušta, ostavlja tada 8-mesečnu bebu, da se više nikada ne bi ni javila, iako živi u istom selu.

"Nas dvoje tada ostajemo sami, od tada ja o njoj sam brinem. Nastojim da joj omogućim koliko mogu, da je vaspitam, da bude dobro dete. Idemo redovno i u crkvu. Supruga od kada je otišla, više se nikada nije vratila, niti javila. Ne viđa je, ne šalje poruke ni za rođendan, krstio sam je, nije ni tada došla da je vidi. Jednostavno, ne interesuje je…", kaže Slavko.

Uslovi u kojima žive su teški, u kući nema ni kupatila. U jedinoj prostoriji koja je funkcionalna spava devojčica, otac, da bi joj oslobodio prostor spava u adaptiranoj prostoriji pored, koja nije izolovana, u pitanju je nekadašnji hodnik. Slavko kaže da rupe začepi stiroporom, da manje duva spolja, a za vreme hladnijih dana, spava na sunđeru pored Biljaninog kreveta.

"Ja bih podigao i kredit da mogu, ali nisam zaposlen za stalno. Radim u komunalnom preduzeću evo 7 meseci, ali od toga sam već 4 na bolovanju. Direktor mi izlazi u susret, pa mi produži. Ležao sam 14 dana u bolnici u Banjaluci, nisam imao čime da platim, ostali mi papiri tamo, ne mogu da ih podignem, nemam para da odem. Sa to nešto oko 400 KM što primim, pokrijem troškove, kupim njoj šta treba, kupim da jede. Njoj više, a meni šta ostane", priča čovek pritisnut teškom mukom, piše BN TV.

Vezanost ćerke i oca je očigledna. Slavko ima starateljstvo nad njom, a ni to nije išlo lako, jer se majka nije odazivala na pozive radnika Centra za socijalni rad, koji su na kraju otišli kod nje.

"Tamo su napali te radnike, pitali ih šta hoćete, na šta su je zamolili da im dozvole da joj objasne zbog čega su je zvali. Kada su joj rekli, kazali su im, šta stoji i u dokumentaciji Centra za socijalni rad, "Mi smo mislili da Slavko hoće da nam utrpa dete"…", kaže ovaj samohrani otac.

Biljana pokazuje crtež iz vrtića, na kome je kaže njena porodica, zajedno sa mamom. Kaže zna je – sa slike koju joj je baka pokazala.

"Ja je ispratim i sačekam svaki dan iz škole, ona mi je najveća i jedina radost. Idemo u šumu često, tamo voli da ide, beremo cveće na proleće, ona meni nabere buket cveća i donese", kaže Slavko.

"Naberem tati cveće, jer je on nabolji tata!", dodaje devojčica.

Osim par dobrih komšija i gradonačelnika Bijeljine, za koga kaže da mu je pomogao da zameni vrata i prozor, Slavko nema druge pomoći.

"Najradosniji bih bio kada bi mogao ovu prostoriju da sredim, da oblepim malo stiroporom, da malo kuhinje neke opremimo, da imam toplu vodu, grejem sada vodu na šporetu", kaže on.

Ko želi da pomogne Slavku može ga kontaktirati na 066/256448

(Telegraf.rs)