Komšije devastirane površine pretvorile u divna polja: Nekada dom iskopanih ruda, a danas mirišu lavande

Umesto ružnih gomila kamena nastalih iskopavanjem rude koje su bile naslagane pored magistralnog puta Pljevlja – Žabljak, pažnju putnika sada privlače lepo uređene plantaže pod lekovitim biljem.

Nekadašnje jalovište, posle sprovedenih istražnih radova i dobijenih stručnih mišljenja je rekultivisano i sada sve veći broj ljudi zastane da pogleda a neki i da uberu i pomirišu cvet lavande, timijana i miloduha. O čemu se zapravo radi objasnili su ljubazni radnici kompanije Rudnika Pljevlja koji su zaduženi na poslovima održavanja ovih plantaža.

Preporučujemo

- Sadašnje rukovodstvo rudnika preuzelo je obavezu rekultivacije devastiranih površina nastalih iskopavanjem rude i odlaganjem ogromnih količina laporca koji je godinama taložen. Kompanija je uradila i korak više pa je na rekultivisanim površinama prvo posadila oko četiri hektara lavande, tamjana i miloduha, a u planu je da se u okviru Rudnika posadi oko 100 hektara, a da proizvodnju prošire i na kooperante u Pljevljima i okolini - ispričali su za RINU radnici rudnika.

Iako posađene krajem prošle godine, sve biljke izgledaju veoma dobro i u toku ove godine su sa njih nekoliko puta ubirali žetvu. U saradnji sa angažovanim međunarodnim konsultantima radnici kompanije su obavili nekoliko veoma uspešnih destilacija i dobili odlična eterična ulja namenjena kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.

Zahvaljujući započetim poslovima na plantažiranju lekovitog bilja, kompanija je zaposlila nekoliko desetina radnika. Među njima ima dosta mladih, ali i onih starijih koji su do tada bili izgubili nadu da će za svoga veka ostvariti redovan i siguran mesečni prihod.

- Kroz Pljevlja godišnje prođe nekoliko stotina hiljada vozila i putnika. Osim odseljenih sa ovog prostora, skoro niko se ovde ne zaustavi. Cilj nam je da svako od prolaznika zastane, posluži se i kupi neko od eteričnih ulja koja ćemo pakovati u bočicama. U lepo osmišljenim objektima pored plantaža prodavaćemo i hidrolate etarskih ulja koja se koriste za osvežavanje prostorija ili ublažavanje bolnih ujeda insekata. Neka svako od njih ostavi po jedan evro, to će biti od velike koristi za našu opštinu - rekla je stanovnica Pljevalja.

Takođe, postoje planovi za započinjanje sopstvene rasadničke proizvodnje koja bi zaposlila još veći broj ljudi, i za te namene su već napravljeni savremeni plastenički objekti.

Pljevljaci su rešeni da uspešno ostvare svoje namere i da će se mladi po ugledu na druge iz sveta, venčavati u mirisnim poljima njihove lavande i da će čitav ovaj kraj, prirodno i duhovno okrenut ka Srbiji, biti prepoznat i po mirisnim uljima kojima će svoja lica osvežavati dame širom sveta.

(Telegraf.rs)