Imam i sveštenik SPC iz Mostara zajedno igraju fudbal: Prijateljstvo traje 15 godina, vera ih nije podelila

Foto: Shutterstock

"Nema ništa neobično u činjenici da se jedan verski službenik Islamske zajednice i sveštenik Srpske pravoslavne crkve druže". To je prva rečenica koju izgovaraju sveštenik SPC Branimir Borovčanin i imam Ensar Vila, obojica zaposleni u mostaru.

Dvojica četrdesetogodišnjaka druže se već godinama, a u poslednje vreme ih je spojila ljubav prema fudbalu.

Preporučujemo

Borovčanin je i nastavnik pravoslavne veronauke u nekoliko mostarskih škola. U tom gradu živi već petnaestak godina, sa oko nešto više od 4.000 stanovnika srpske nacionalnosti.

Fudbaleri u seniorskom timu

Pre rata u Bosni i Hercegovini, početkom devedesetih godina prošlog veka, Srbi su činili oko trećinu stanovnika u ovom gradu na jugu Bosne i Hercegovine.

Vila je imam u mostarskom prigradskom naselju, gde živi većinski bošnjačko stanovništvo. U Mostaru ih, prema poslednjem popisu stanovništva iz 2013. godine, živi oko 46.000.

Mostar je početkom 1992. godine napala bivša Jugoslovenska narodna armija, a godinu kasnije rat se vodio između Armije Republike BiH i Hrvatskog vijeća obrane (HVO). Dolaskom mira, vojne crte su izbrisane, ali su ostale političke i administrativne koje dele grad na tzv. istočni i zapadni deo. U istočnom delu većinom žive Bošnjaci, dok je na zapadnoj obali Neretve uglavnom hrvatsko stanovništvo.

Mostarski sveštenik i efendija zajedno igraju u fudbalskom klubu. Radi se o projektu mostarske Univerzalne škole sporta (UŠS) Fortuna. Obojica su fudbaleri u seniorskom timu koji igra u lokalnoj fudbalskoj ligi.

- To je sasvim normalna, prirodna pojava. Vidimo to u svetu, vidimo to i kod nas, da ljudi različitih nacionalnosti, vera, zajedno igraju, treniraju, imaju svoj cilj i idu ka tom cilju. Tako isto mi ovde imamo svoj cilj. Dakle, imamo i versku podlogu za tako nešto, bez obzira na to o kojoj veri se radi, da li je to pravoslavlje, katoličanstvo, islam, dakle ove monoteističke religije - kaže za Radio slobodna Evropa imam Vila.

Mostarski sveštenik SPC Branimir Borovčanin ističe da sport treba da povezuje, a ne razjedinjuje ljude.

- Ensar i ja smo došli nekako u žižu javnosti da probamo i na ovaj način da povežemo ljude, ali nije to ništa novo. Mi se znamo dugi niz godina, 15 godina traje ta saradnja između Islamske zajednice i pravoslavne crkve, kako u Republici Srpskoj, tako i u Federaciji Bosne i Hercegovine - ističe sveštenik Borovčanin.

Univerzalna škola sporta Fortuna postoji već sedam godina. Osnovali su je bivši igrači mostarskog kluba Velež. U timu igra i nekoliko bivših profesionalnih igrača. Osim seniora, organizovana je i škola fudbala za dečake. U timu pionira igraju sinovi mostarskog sveštenika i tamošnjeg imama, Uroš i Tarik.

Suživot?

- U Fortuni je lepo trenirati. Volim druženje, treninge, utakmice, stvarno sam zadovoljan. Učimo o poštovanju, učimo o prijateljstvu, učimo o svim dobrim stvarima - kaže dečak Uroš Borovčanin.

Slično razmišlja i njegov vršnjak i saigrač, Tarik Vila.

- Lepo je. Ovde imam mnogo i prijatelja, navikao sam se na ovaj klub, stvarno je predivno. Naučio sam o poštovanju, prijateljstvu, poštovanju prema protivnicima - dodaje Tarik Vila.

Njihovi očevi ističu kako žele da skrenu pažnju i drugim roditeljima da deca treba da uče pravim vrednostima.

- Suživot? Šta znači suživot? Kakav suživot? Pa, mi živimo zajedno, naša deca igraju zajedno, mi igramo zajedno. Nije to suživot, to je život! - kaže sveštenik Branimir Borovčanin i dodaje kako više od sedam godina njihova deca treniraju u Fortuni.

Naglašava da njihova deca odrastaju i uče se pravim vrednostima koje, u suštini, svaka religija propoveda.

- Da im svojim primerom pokažemo kako se ponaša na terenu, šta je hijerarhija, kako se sluša trener. Deca traže uzore  i ako im mi ne budemo uzori, oni će ih naći po društvenim mrežama, gde se svašta pojavljuje - navodi efendija Ensar Vila.

Tarik Isić je trener u Fortuni. Kaže kako im nije cilj da deca budu profesionalni igrači, već da se druže.

Bajramski susret

- Da su prijatelji jedni drugima, da budu podrška. Da su što manje na društvenim mrežama, na telefonima, da provode više vremena zajedno, da odrastaju u fine momke, pre svega, pa tek onda ako neko bude igrač, neka bude - kaže Isić.

Sveštenik Borovčanin i imam Vila ističu kako saradnja Srpske pravoslavne crkve i Islamske zajednice u Mostaru traje godinama.

- Imali smo bajramski susret zajedno, božićni susret zajedno, dakle, imamo zaista jednu lepu saradnju, na svim nivoima i tako treba da ostane - kaže Vila.

Borovčanin dodaje da nas je "Bog stvorio različitim, a da mi moramo da poštujemo različitosti jedni drugih" i da takvi prihvatimo jedni druge u punom smislu te reči.ovčanin.

O komšijskim odnosima svedoči i priča o porodici Jašarević iz Mostara koja je početkom ove godine predala sveštenicima Srpske pravoslavne crkve u Mostaru dve ikone koje su spasili ratnih devedesetih godina.

Pronađene su i sačuvane u naselju Brankovac u Mostaru, u kojem živi porodica Jašarević. U tom naselju se u krugu od stotinak metara nalaze tri značajna objekta SPC u Mostaru - Saborna crkva Svete trojice, Stara pravoslavna crkva, kao i Vladičanski dvor.

(Telegraf.rs)