Situacija na Jadranu za nijansu gora od ostatka sveta: Prete mu jače posledice globalnog zagrevanja

Institut za okeanografiju i ribarstvo u Splitu beleži rast temperature Jadrana u zadnjih 40-ak godina, i to ne samo na površini, već i u dubljim slojevima. Prošlog avgusta temperatura mora na 1.200 metara dubine iznosila gotovo 15 stepeni.

Jadranu, upozoravaju naučnici, prete jače posledice globalnog zagrevanja, piše Večernji list.

Preporučujemo

- Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi se od 1950-tih godina povećala za više od 30 odsto, odnosno za više od 50 odsto u odnosu na razdoblje pre industrijske revolucije. Efekat staklene bašte je od kraja 19. veka pojačan. Činjenica je da je od tada globalna temperatura Zemlje porasla za više od 1,5 stepeni. Taj “višak” energije u atmosferi ne samo da menja dinamiku vazdušnih masa, već se apsorbuje u kopno i more.

Negde jače izraženo, negde slabije, to je za sobom donelo klimatske posledice na čitavoj zemaljskoj kugli. Danas, za razliku od Sredozemlja, stanovnici Bengalskog zaliva se gotovo svakodnevno suočavaju s prirodnim katastrofama pojačanim klimatskim promenama, posebno zbog snažnih poplava koje prodiru duboko u kopno. Zemlja koja je stanovnicima tog područja služila i za poljoprivredu postala je slana, što je osiromašilo plodnost. Zbog toga je većina stanovništva tog područja migrirala u severnije krajeve.

Jadransko more / Foto: Pixabay

- Najnoviji Izveštaj stručnjaka za klimatske i ekološke promene za Sredozemlje navodi da je situacija na Jadranu za nijansu gora nego u ostatku sveta. Promene su najviše izražene na istočnom i središnjem delu, uključujući Hrvatsku i Italiju – kaže Natalija Dunić iz Instituta za okeanografiju i ribarstvo.

Nivo mora takođe raste, i to za desetak centimetara u poslednjih 40 godina, napominje, ponajviše zbog otapanja ledenih kapa u Evropi i menjanjem dinamike Severnog Atlantskog okeana usled sve većeg otapanja leda na Grenlandu i Arktiku.

- Nažalost, sve klimatske projekcije regionalnih i globalnih klimatskih modela jasno pokazuju porast srednjeg nivoa mora u Sredozemlju, pa tako i u Jadranu. Samo je pitanje hoćemo li dočekati porast nivoa mora od 30-ak ili 80-ak centimetara do kraja ovog veka, zavisno od budućih emisija gasova s efektom staklene bašte u atmosferu i hoćemo li kao čovečanstvo svojim stilom života povisiti globalnu temperaturu Zemlje za 1,8 ili 4,3 stepena. U svakom slučaju, porast srednjeg nivoa mora u Sredozemlju postaće dominantan faktor koji će dovesti do sve jačih i češćih obalnih poplava, na šta mi moramo biti spremni – ističe Dunić.

Najugroženiji Split, Šibenik i Venecija

Na poplave u Jadranu, pojašnjava, utiču dva faktora - efekat inverznog barometra (smanjenje atmosferskog pritiska koje uzrokuje trenutno podizanje nivoa mora) i naguravanje morske vode prema severu usled snažnog juga.

- Kada se još pridoda i podizanje srednjeg nivoa mora, visoka voda koja prodire u kopno može dovesti do rekordnih poplava. Vrlo je teško odrediti koja područja obalnog dela Jadrana će biti pod većim rizikom jer će porast srednjeg nivoa mora uticati na gotovo čitavu obalu. Ali, sigurno je da će gradovi i naselja poput Venecije, Šibenika i Splita, koji su inače podložni udarima poplava, osetiti još jače i snažnije prodiranje mora na kopno - kaže.

Period isparavanja je već sada duži, dok je godišnja količina padavina sve manja. Zato je i slanost površinskih slojeva Jadrana viša od uobičajenog, a u porastu je od 2016. godine. Više temperature i salinitet već sada utiču na život svih morskih organizama Jadrana. To, nažalost, nije jedino što se menja. Pojačan unos ugljen-dioksida u more menja i njegovu pH vrednost.

- More polako, ali vidljivo postaje kiselije - zaključuje Dunić.

(Telegraf.rs)