Stručnjaci o tome ko je ubio Mladena: "Odgovornost je zajednička, nije kriv samo onaj ko prvi počne"

Iako možda mnogi ne znaju šta je to "sajber buling", svi u regionu znaju da je ismevanje na društvenim mrežama verovatno "ubilo" 22-godišnjeg Mladena Dulića iz Laktaša.

Odgovornost nije samo na onome ko je snimio i objavio, već i na onima koji su ostavljali negativne komentare i delili snimak, kaže psihoterapeutkinja Ana Mirković. Teško je odrediti granicu između šale i nasilja, sve zavisi od toga koliko zla osoba može da trpi, kaže Igor Jurić i ističe da svako treba da se zapita da li njegov komentar može biti okidač.

Nakon samoubistva Mladena Dulića iz Laktaša, koje je, kako se veruje, usledilo nakon što je na društvenim mrežama objavljen video na kojem je ismevan dok se prijavljivao za posao na benzinskoj pumpi, pitanje "sajber bulinga", odnosno digitalnog nasilja, ponovo je izbilo u prvi plan, a u Republici Srpskoj su sve glasniji zahtevi za donošenje Mladenovog zakona.

Psihoterapeutkinja Ana Mirković je, gostujući u emisiji Oko, istakla da se posle ovog slučaja mnogo priča o vinovnicima, onima koji su Mladena snimali i objavili snimak, a da niko ne priča o hiljadama ili stotinama hiljada onih koji su se ispod tog snimka podsmevali, ostavljali ružne komentare i delili ga.

- Naša odgovornost je zajednička, lako je naći jednog krivca i pokazati prstom na tog krivca... A sa druge strane, nismo spremni da preuzmemo ličnu odgovornost. U digitalnom nasilju svi koji vide da se nasilje dešava i ne reaguju na njega deo su tog nasilja - kaže Ana Mirković.

Predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić takođe poručuje da je ključno da se preuzme odgovornost i da se svako od nas zamisli pre nego što napiše ili podeli nešto na društvenim mrežama.

- Možda će upravo naš komentar biti okidač da se desi nešto strašno kao u ovom slučaju. Hajde da kažemo, ne nije samo ta osoba kriva, nije samo do nje, jeste do nas. Ako budemo u svom mikro svetu prekinuli lanac, osudili, možemo očekivati da se to ne dešava tako često kao danas - kaže Jurić.

Scenaristkinja i urednica u RTS-u Nataša Drakulić, koja je i sama bila žrtva "sajber bulinga" - jer je na društvenim mrežama dobila preko 40.000 pretnji nakon jednog njenog filma, ističe da nije lako biti u poziciji žrtve na internetu, da Mladen to nije mogao da podnese i da je zato važno probati da se uradi nešto kako bi on bio poslednja žrtva.

Nema bezazlenog nasilja

Jurić objašnjava da su se u Centru za nestalu i zlostavljanu decu nagledali raznog nasilja na interentu, te da je iz njihovog ugla ono što se dešavalo na snimku naizgled bezazleno, ali da niko ne može znati gde je granica do koje neko može da trpi nasilje.

- Vidimo koliko nismo upoznati sa psihologijom mladih ljudi... Bitno je da u ovakvim situacijama budemo podrška deci koja prolaze kroz ovako nešto - rekao je Jurić dodavši da veruje da se ovakva tragedija ne bi desila da je Mladen u svom okruženju imao osobu koja bi mu na adekvatan način pružila podršku i pomogla.

Kaže i da je Mladen, pre nego što je izvršio samoubistvo, prijavio snimak policiji, ali je i napomenuo da, prema našim zakonima, verovatno u ovakvoj situaciji nema elemenata da se reaguje.

Psihoterapeutkinja Ana Mirković ističe da su ljudi neosnovano u neverici, budući da mladić nije mogao da se nosi sa situacijom u kojoj se našao.

- Neko je preosetljiv kao krila leptira, a neko može mnogo da ponese. To ne znači da one jake treba maltretirati, niti da su ovi drugi manje vredni ovog sveta, ovog života - kaže Mirković.

Društvo tolerantno na nasilje

Ono što nju, kako kaže, sekira, je to što smo postali društvo "apsolutno tolerantno na svaki vid nasilja".

- Mi ne prepoznajemo verbalno, psihičko, emocionalno nasilje... Ako nema krvi, onda to nije vredno ni naše pažnje - rekla je Ana Mirković.

Napominje da u digitalnom nasilju ima i seksualnog, i psihičkog, i socijalnog nasilja. Kao primer navodi izbacivanje iz vajber grupa, te da u takvoj situaciji svako dete trpi određeni stepen tuge.

Posebna opasnost digitalnog nasilja je to što se žrtva oseća potpuno bespomoćno kada sa jednim negativnim komentarom krene cunami nasilja, objašnjava psihoterapeutkinja.

- Kada krene lavina negativnih komentara, važno je da se taj lanac prekine. I to je psihologija potrošača interneta. Ako napišete i dobijete 50 ružnih i samo tri pozitivna komentara, to u nekom momentu zastane. Ako nema neko razuman da napiše samo jedan pozitivan komentar, to ide u nedogled - ističe Jurić.

Ko stoji iza negativnih komentara

Psihoterapeutkinja Ana Mirković napominje da deca nisu dovoljno zrela i ne mogu da razumeju situaciju u kojoj se nalaze, te da nisu dovoljno digitalno pismena.

- Oko 70 odsto dece misli da sve što se objavi na društvenim mrežama je apsolutno tačnom da svi Jutjuberi i influenseri koje prate promovišu stvari samo u koje duboko veruju - kaže Mirković i dodaje da žrtva nema kritički osvrt na ono što pročita na internetu, te da veruje u to što se piše - da njegov život nije vredan.

Napominje da iza internet nasilja ne može stajati srećna i zadovoljna osoba,

Jurić ukazuje na to da su deca koja čini nasilje na internetu deca sa problemima u ponašanju, koja su, na neki način, zlostavljana u svojim sredinama. Dodaje da je verovatno i čovek koji je snimao Mladena lečio svoju frustraciju.

- I on je neku svoju emocionalnu frustraciju lečio time što je želeo na neki način da ismeva drugu osobu - rekao je Jurić i dodao da u tom kontekstu i deca na internetu ispoljavaju ispoljavaju loše stvari koje doživljavaju u svom životu i porodici.

Kroz šta prolazi žrtva

Nataša Drakulić je u emisiji ispričala o svom iskustvu, o tome koliko i odrasloj, zreloj osobi, bude svejedno kada ta lavina krene.

- U prvi trenutak se uplaište, zatvorite se u kući, ali shvatite treći dan da to neće ići tako... Ja ne znam da li mi je život ugrožen, tako sam se osećala, ali nisam smela da dozvolim da to pređe u paranoju - rekla je Nataša i dodala da je slučaj odmah prijavila a da su joj bliski ljudi bili podrška. Ipak, ističe, nije bilo lako.

Nije bilo lako ni mladoj influenserki Svetlani Šlapak, albino modelu koja je, kako kaže za RTS, nekoliko puta pokušavala samoubistvo.

- Prijatelji su me spasili dva, tri puta i dali mi nadu da ne odustanem od toga što radim, zato što su mi neki ljudi pisali negativne komentare - kaže Šlapak.

Dodaje da sajber nasilje doživljava svaki dan, da joj na društvenim mrežama pišu gadosti, te da se zbog toga povukla i nije snimala godinu i po dana.

- Odvojila sam se od svih društvenih mereža, dobila anksioznost i depresiju da nisam htela da izađem iz sobe.. Jako je teško nositi se s tim - kaže Svetlana i dodaje da zbog onoga što doživljava na mrežama plače iz dubine duše.

Onima koji doživljavaju isto, poručuje da se obrate osobi u koju imaju poverenje, da se isplaču i da ne treba da ih brine mišljenje ljudi koje ni ne poznaju.

Psihoterapeutkinja objašnjava da je mladima teško da se distanciraju od drugih ljudi na društvenim mrežama, jer je njihova suština da se tamo napravi zajednica. Zato je, napominje, važno da se roditelji više uključe i da decu u najranijem uzrastu uče toleranciji, empatiji, kolaboraciji, samokontroli...

- Moramo da radimo, mnogo je posla. To je kontantan rad sa decom i sa odraslima - ističe Mirković.

Sagovornici su saglasni da je sajber buling teži vid nasilja od tradicionalnog, fizičkog nasilja - jer se lako širi.

- Kada napišete jedan tekst to će u momentu videti na hiljade, stotine hiljada ljudi. Ta količina mržnje, ukoliko krene u pogrešnom smeru, može biti nezaustavljiva i sa mnogo teških poslledica. Ukoliko nema prave podrške roditelja, okoline, stručnih lica, ustanova, mislim da je teško izboriti se sa tim - rekao je Jurić.

- Za razliku od tradicionalnog nasilja, gde možete da se izmestite iz kontesta (napustite školsko dvorište, promenite školu", zlostavljač je uvek u tom telefonu - kaže Mirković i dodaje da zabranjivanje detetu da koristi društvene mreže ne znači da će nasilje na internetu prestati da se odvija.

Granica između šale i nasilja

Teško je odrediti granicu, ističe Jurić.

- Sve zavisi od toga koliko zla osoba može da trpi, a mi ne znamo gde je ta granica. Zbog toga imamo obavezu da je ne postavljamo - rekao je Jurić.

Ana Mirković poručuje da su deca prepuštena sama sebi i da je neophodno da se roditelji više uključe.

- Roditelji su sve češće odvojeni od svoje dec,e čak i kada sede u prostoru svi gledaju u svoje ekrane. Važno je da se gledamo, da se slušamo, pokazujemo interesovanje jedni za druge - rekla je Mirković ističući da je deci potrebno mnogo pažnje.

(Telegraf.rs)