Kristijan Šmit nametnuo izmene Izbornog zakona u BiH: Ovo su detalji

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit iskoristio je Bonska ovlašćenja i nametnuo izmene Izbornog zakona.

Ove mere imaju za cilj poboljšanje funkcionalnosti Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) i osiguranje blagovremene implementacije rezultata izbora iz oktobra 2022. godine, piše Dnevni avaz.

Preporučujemo

Ovim merama uspostavlja se ambijent za dalju izbornu i ustavnu reformu, uključujući i ispunjavanje obaveza koje je Bosna i Hercegovina preuzela na putu integracije u EU i rešavanje konkretnih problema sa kojima se ova zemlja suočava.

Ove mere također jačaju ustavne zaštitne mehanizme za konstitutivne narode koje su osigurali Dejtonski mirovni sporazum i Ustav, uz istovremeno sprečavanje zloupotrebe ili paralize sistema.

Imenovanje sudija Ustavnog suda FBiH

Paket sadrži amandmane na Izborni zakon i Ustav Federacije BiH i isključivo se odnosi na postizborno konstituisanje indirektno izabranih tela.

Mere iz ovog paketa funkcionalnosti će unaprediti odlučivanje u zakonodavnim telima tako što će oba doma Parlamenta Federacije biti obavezna da razmatraju akte drugog doma u određenom vremenskom roku.

Unaprediće i imenovanje sudija u Ustavni sud Federacije BIH tako što će se institucije i pojedinačni zvaničnici obavezati da će ispuniti svoj deo procesa imenovanja u određenom vremenskom roku ili će predati tu odgovornost organu koji je sledeći u procesu imenovanja.

Pomoći da se spreči zloupotreba vitalnog nacionalnog interesa specificiranjem delokruga pitanja koja mogu biti predmet pozivanja na vitalni nacionalni interes, čime će se eliminisati neograničena i neodređena kategorija interesa, te osiguranjem da svako pozivanje na vitalni nacionalni interes bude predmet razmatranja od strane Vijeća za vitalni nacionalni interes.

Osigurati odlučivanje u slučajevima pokretanja pitanja zaštite vitalnog nacionalnog interesa tako što će se pojednostaviti izbor članova Vijeća za zaštitu vitalnog nacionalnog interesa davanjem ovlašćenja Ustavnom sudu da članove Vijeća bira iz reda sudija tog suda.

Izbor delegata za Dom naroda

Implementirati odluku Ustavnog suda Federacije BiH u predmetu Ljubić unapređenjem proporcionalnosti predstavljanja konstitutivnih naroda iz svakog kantona u Domu naroda Federacije BiH. Ovom merom se povećava broj mjesta u klubovima svih konstitutivnih naroda sa 17 na 23. Ovakvom raspodelom se ispravlja najizraženija prezastupljenost svakog od tri konstitutivna naroda u kantonima u kojima živi mali broj pripadnika svakog od tri naroda.

Svaki konstitutivni narod u svakom kantonu bi zadržao mogućnost da ima barem jednog predstavnika u Domu naroda. Ovom merom se povećava i broj mjesta u klubu Ostalih sa 7 na 11. Ovo je prvi put da i Ostali iz svih kantona mogu biti predstavljeni u Domu naroda Federacije BiH. Izborni zakon će biti izmijenjen po ovom pitanju i po pitanju primjene zadnjeg popisa stanovništva kako bi se uskladio sa Ustavom Federacije BiH.

Osigurati blagovremen izbor delegata za Dom naroda u kantonalnim skupštinama davanjem ovlašćenja Centralnoj izbornoj komisiji da izvrši preraspodjelu mandata iz onih kantona u kojima kantonalne skupštine ne ispune svoju obavezu u zadatom vremenskom roku.

Osigurati predloge za imenovanje predsednika i potpredsednike Federacije od strane klubova u Domu naroda spuštanjem praga podrške koja je potrebna u klubu, kako bi se isti mogli nominovati u ponovljenim krugovima.

Prvobitni prag od jedanaest glasova od 23 člana omogućava da svaki klub nominuje maksimalno dva kandidata. U slučaju odsustva podrške jedanaest delegata, u narednim krugovima će se omogućiti nominacija od strane sedam članova ili, nakon toga, od strane četiri člana, čime se osigurava predlaganje kandidata i promovira pluralizam.

Transparentnost i ekspeditivnost

Unaprediti transparentnost i ekspeditivnost u procesu potvrde listi kandidata za predsednika i potpredsednike Federacije BiH, utvrđivanjem rokova i metoda glasanja za liste u Zastupničkom domu Federacije BiH, te pojednostavljivanjem potvrđivanja u Domu naroda Federacije BiH.

Pojasniti i zakonodavno utvrditi ograničenja u pogledu zastupljenosti pripadnika konstitutivnih naroda na ključnim izvršnim i zakonodavnim pozicijama u Federaciji, kako bi se podstaklo stvaranje koalicija i sprečila prezastupljenost.

Zahtevati od parlamentarnih organa Federacije BiH da obezbede učešće građana, uključujući i mlade, u zakonodavnim aktivnostima u Zastupničkom domu i Domu naroda. Jedna od mera obavezuje ova tela da utvrde procedure za razmatranje građanskih inicijativa kako bi se razvio odgovorniji i pristupačniji zakonodavni proces.

Ovim odlukama ne donose se amandmani na državni ustav u cilju implementacije sudskih odluka o pravima Ostalih (Sejdić-Finci, Zornić, i druge odluke), jer bi to bilo ultra vires, ili izvan nadležnosti visokog predstavnika. Visoki predstavik nudi svoju pomoć u vidu podrške za parlamentarne inicijative za donošenje ovih amandmana.

Nametnuta odluka Šmita supa na snagu odmah.

(Telegraf.rs)