Svi masakri u Crnoj Gori u proteklih 30 godina: Ubijali zbog pasa, imovine, nekima motiv nepoznat

Poslednje višestruko ubistvo na severu Crne Gore dogodilo se 30. aprila 2012. godine u selu Rijeka Marsenića, između Berana i Andrijevice. Bivši policajac i bivši zet porodice Otović, Slavko Milović iz Andrijevice, verovatno je u svojoj glavi dugo kovao pakleni plan kako da ostvari pretnje i pobije tazbinu. Epilog je – četvoro mrtvih i jedna ranjena osoba. Slavko je ubio tasta Slobodana (66), taštu Danicu (64) i šurjaka Zorana. Drugog šurjaka Željka je ranio, ali ga nije ubio jer mu je nestalo municije. Nakon toga se, pred policijskom zasedom, razneo ručnom bombom, navodi Monitor.

Da je plan kovan dugo i detaljno, govori činjenica da je iz svog sela Slatina kod Andrijevice, udaljenog sedam-osam kilometara od kuća Otovića na Rijeci Marsenića, došao pešice šumskim putem, u sumrak, noseći arsenal naoružanja – dva pištolja, više ručnih bombi i nekoliko mina.

Supruga ubijenog Zorana, Snežana Otović priseća se da je Slavka prva primetila svekrva Danica.

- Bili smo upravo završili radove na njivi i ušli u kuće da se odmorimo. Tada je svekrva počela da doziva u pomoć. Rekla je da joj se na vratima pojavio Slavko s pištoljem i da je ona molila da ne puca. Mi joj u prvi mah nismo poverovali. Pogasili smo svetla i primirili se. Onda je posle nekog vremena Slavko banuo na vrata kuće i prvo krenuo prema svekru. On je pokušao da napuni lovačku pušku, ali nije stigao. Puška je ostala pored njegovog mrtvog tela - kaže Snežana.

Njen je suprug izašao iz kuće i pošao da vidi šta se dešava u očevoj kući. Ubica ga je sačekao na pragu.

- Pucao mu je u grudi. Svekrvu je pogodio metkom u čelo… Ja sam ušla kod devera i videla sam kako puca u njega i kako ga ranjava. Skočila sam da zaštitim decu. Njemu je u tom trenutku nestalo municije i počeo je Željka da tuče pištoljem. Onda se povukao u dvorište - priča Snežana.

Ona tvrdi da je ubica potom ostavio neke eksplozivne naprave ispred pragova, koje se nisu aktivirale.

- Policija je, kada je stigla, uklonila te mine. Verovatno je hteo sve da nas pobije. I decu. Šta ga je zaustavilo, ne znam - kaže Snežana.

Nesporazumi između Slavka i tazbine počeli su mnogo ranije. Ćerka i sestra ubijenih Zorica tvrdi da je on maltretirao i njenu nesrećnu sestru Milicu, i da je ona zbog njega godinu ranije izvršila samoubistvo. U Limskoj dolini niko ne pamti ovakvu tragediju kakva je zadesila porodicu Otović.

Krvavi pohod Koste Damjanovića zbog psa, 9 mrtvo

Danas je već skoro zaboravljen teški zločin koji se dogodio u sami suton 3. juna 1992. godine u Pušonjskom Dolu kod Pljevalja, kada je Ko

sta Damjanović (22) likvidirao čak devet svojih seljana, a njih nekoliko ranio. Jedan za drugim, posle rafala iz njegove puške, kao snoplje padali su Jovan (61) i Radovan Ostojić (32), Vukota Zeko Martić. U kući braće Rajka (64) i Radovana Ostojića (62), osim njih dvojice ubijene su i njihove supruge Mara (60) i Radojka (50).

Radovanovoj tada trogodišnjoj unuci rafal je odsekao tri prsta na ruci. U kući Milikića, Kosta Damjanović je ubio Maru Milikić (50) i teško ranio njenog supruga Mila. Potom je u kući Šubarića ubio Dostu Šubarić (62), koja je pokušala da telom zaštiti svog bratanića Veljka. Veljko je poleteo ka ubici i posle silnog rvanja oteo mu pušku, kojom ga je ubio. Tokom Veljkove borbe na život i smrt, do te noći neprimećeni momak Kosta, uspeo je da rani Veljkovog oca Miletu i tetku Tonku.

Porodica Koste Damjanovića se potom odselila iz sela, a nedugo nakon toga njihova kuća je jedne noći izgorela u požaru… Nikada nije odgonetnuto zašto je ovaj mladić kidisao na komšije i rođake. Zna se samo da je kobnog dana u ranu zoru s ocem i bratom poveo u susedno selo malog psa na vakcinaciju. Kuče je ujelo za nogu Zorana Martića, sina ubijenog Vukote. Posle toga je nastala svađa. Vukota je zakačio Kostu šakom po licu, nakon čega on nije želeo da se s njim, ocem i bratom traktorom vrati u selo. Umesto toga, otrčao je, dohvatio pušku i započeo krvavi pir.

Momčilo (14) pobio svoju porodicu, ubijeno 5 ljudi

Nekoliko meseci kasnije nova tragedija potresla je sever Crne Gore. Ovoga puta, gotovo neverovatno zvuči, višestruki ubica bio je četrnaestogodišnji Momčilo Cerović iz Čokrlija, sela udaljenog tridesetak kilometara od Bijelog Polja.

Za svoje godine izuzetno dobro razvijen i dobar strelac, Momčilo je 14. februara 1993. godine u porodičnoj kući likvidirao oca Mlađena (45), majku Milevu (43), brata Mila (20), sestrića Jovana Truntića, koji još nije imao ni tri godine i babu Mitru (70). Potom je, kako je utvrdila istraga, sebi oduzeo život iz automatske puške iz koje je, naslonivši je na pod, pucao u glavu.

Ostala je tajna zašto je četrnaestogodišnjak pobio svoju porodicu, koja se mirno spremala za spavanje.

Novo pobio porodicu rođaka zbog imovine, 4 mrtva

Iste godine, devet meseci kasnije, u Bijelom Polju dogodilo se još jedno višestruko ubistvo. Devetog novembra 1993. godine, oko 20 sati, u svom domu svirepo su likvidirani Vuksan Sošić (42), radnik tadašnje Robne kuće Beograd u Bijelom Polju, supruga Slavica (40), daktilografkinja u Osnovnom sudu u tom gradu, kao i deca Tatjana (12) i Milosav Sošić, star samo osam godina. Masakr u roditeljskoj kući preživeo je samo jedanaestogodišnji Vladan.

Ovaj teški zločin nad mirnim ljudima počinio je njihov bliski rođak Novo Sošić (44), radnik "Crnagoraputa", koji je te noći sedeo kod rođaka gde je dočekan rakijom i kafom. Posle razgovora, u trenutku kada mu je Vuksan pružio ruku u znak pozdrava, Novo ga je snažno stegao, povukao k sebi i nekoliko puta mu zario u grudi lovački nož, koji je pre toga pripremio i sakrio u rukavu. Slavica je pokušala da pomogne suprugu, ali je i ona dočekana nožem. Sošić je potom izvadio pištolj tetejac i zapucao k ranjenom rođaku i njegovoj supruzi, overivši ubistvo.

Tri hica bio je namenio malenom Vladanu, ali ga je promašio. Potom je uleteo u dečiju sobu i ubacivši novi šaržer, počeo da puca k Tatjani i Milosavu. Mala Tatjana, sudeći prema povredama, branila je svoj i život svoga brata golim rukama…

Kada je završio krvavi posao, Sošić se mirno prijavio policiji, a na suđenju se ponosio onim što je uradio. Čak je izrazio žaljenje što nije ,"zatro trag" rođaku Vuksanu. Na zaprepašćenje sudija, advokata, rodbine pobijenih i novinara, Novo je čak i izrecitovao ,"epsku pesmu" o zločinu koji je počinio.

Tošino polje, obična ledina, imovina njegovih i predaka nesrećnog Vuksana, bila je i povod da Novo počini zločin o kome se još priča.

Razneta kuća u Beranama, ubijeno 5 ljudi i trudnica

Pominje se i slučaj monstruoznog višestrukog ubistva u Beranama kada je plastičnim eksplozivom dignuta u vazduh kuća braće Martinović u centru grada. Stravična eksplozija odjeknula je 29. januara 2001. godine oko 8 sati ujutru.

Osim Duška Martinovića (36) i njegovog rođenog brata Milutina (31), stradali su i brat od strica Ljubiša (26), zatim radnici u kafeu – Igor Cimeša (20) i Biljana Radović (28), koja je bila u drugom stanju, kao i Srđan Stamenković koji je uneo eksploziv. Njihovi leševi nekoliko dana traženi su u ruševinama. Nekim čudom ovu eksploziju preživeo je jedino pomoćni radnik Ranko Bućković, koji je spavao u potkrovlju.

Zbog ovog teškog zločina u zatvoru se nalazi samo neposredni izvršilac Zoran Stevančević, dok su motivi i nalogodavci do danas ostali tajna koju prekriva veo zaborava.

(Telegraf.rs)