Hrvatska ispunila uslove za uvođenje evra i ulazak u evrozonu: "Od 1. januara deo porodice velike 340 miliona"

Hrvatska je ispunila sve kriterijume i regulatorne uslove za uvođenje evra i jedina je od sedam zemalja van evrozone obuhvaćenih Izveštajem o konvergenciji, potvrdili su iz Evropske centralne banke i Evropske komisije.

Zadovoljstvo ovakvim ishodima izrazila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja smatra da će to ojačati hrvatsku ekonomiju, prenosi Jutarnji. 

Preporučujemo

- Manje od deset godina nakon ulaska u EU, Hrvatska je sada spremna da se pridruži evrozoni 1. januara. Uvođenje evra će ojačati hrvatsku ekonomiju, ali će i evro ojačati. Dvadeset godina nakon uvođenja prvih novčanica, evro je postao jedna od najjačih valuta na svetu i povećao je blagostanje miliona građana širom Evropske unije. Evro je simbol evropske snage i jedinstva. Čestitam, Hrvatska - poručila je Ursula fon der Lajen u svojoj poruci.

Congratulations, Croatia! 🇭🇷Today, Croatia has made a significant step towards joining the euro, our common currency.The @EU_Commission agrees that Croatia is ready to adopt the euro on 1 January 2023.We will continue our close cooperation, dear @AndrejPlenkovic.— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) June 1, 2022

Kriterijum inflacije

Ističući da je ovo "istorijski dan" za Hrvatsku, čestitke na "izuzetnom postignuću" njenog rukovodstva i građana uputio je i izvršni potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis. On smatra i da će ekonomija i građani Hrvatske imati koristi od uvođenja evra, ali "veća i jača evrozona znači i globalno jačanje evra".

Prema rečima ekonomskog komesara Paola Đentilonija, Hrvati se pridružuju još 340 miliona građana EU koji već koriste evro, "stabilan kao kamen posle turbulentnih vremena".

Uoči konačnog Izveštaja o konvergenciji, najkontroverzniji od četiri nominalna kriterijuma za evropske institucije bila je stabilnost cena, jer je inflacija u Hrvatskoj neznatno premašila postavljene granice. Međutim, analiza ECB-a pokazuje da su, od sedam zemalja van evrozone, samo Hrvatska i Švedska ispunile ovaj kriterijum.

Prosečna jednogodišnja inflacija (do aprila) u Hrvatskoj iznosila je 4,7 odsto i bila je ispod "referentne vrednosti" od 4,9 odsto, na osnovu podataka o prosečnoj inflaciji u tri najuspešnije zemlje u poslednjih 12 meseci - Finskoj, Francuskoj i Grčkoj. Dve zemlje sa najnižom inflacijom, Malta i Portugal, isključene su iz obračuna zbog netipičnih i značajnih odstupanja.

U svih pet ostalih procenjenih zemalja - Bugarskoj, Češkoj Republici, Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji - stope inflacije su u posmatranom periodu bile znatno iznad referentne vrednosti, krećući se od 5,9 odsto u Bugarskoj do 7 odsto u Poljskoj. Sa budžetskim deficitom od 2,9 odsto BDP-a, Hrvatska je bila ispod granice od 3 odsto i ispunila je kriterijum javnog duga, iako je iznosio 79,9 odsto BDP-a, znatno iznad referentnih 60 odsto. Međutim, javni dug je naglo pao sa svog vrhunca u godini pandemije, na 87,3 odsto BDP-a.

Nakon krize izazvane kovid-19, budžetski deficiti su ostali visoki u svim zemljama osim u Švedskoj.

Kurs i kamatne stope

Kurs kune prema evru nije značajno odstupio od vrednosti utvrđene ulaskom u ERM II, od 7,53450, iako ovaj mehanizam dozvoljava oscilacije od 15 odsto u oba smera. Gotovo fiksni kurs i očekivanje da neće doći do promene su i razlog što su evropske institucije neposredno pre formalnog isteka dvogodišnjeg članstva u ERM II potvrdile ispunjenje kriterijuma kursa.

Kada je reč o dugoročnim kamatnim stopama, ECB navodi da su one u Hrvatskoj u referentnom periodu u proseku iznosile 0,8 odsto, "što je ispod 2,6 odsto merila za kriterijume konvergencije kamatnih stopa".

Najniže 12-mesečne prosečne dugoročne kamatne stope zabeležene su u Bugarskoj, Hrvatskoj i Švedskoj, a glavni razlog za to je, objasnila je Evropska centralna banka, stabilnost kursa i odsustvo premija rizika. Od 2012. godine, navodi se u izveštaju, dugoročne kamatne stope u Hrvatskoj pale su sa nešto manje od 7 odsto na manje od 1 odsto.

Najkraći boravak u ERM II

Pored četiri formalna kriterijuma konvergencije, procenjuju se i drugi faktori, uključujući tržište rada i institucionalno okruženje. Osim Švedske, međutim, nijedna država koja još nije uvela evro ne može se pohvaliti kvalitetom institucija i upravljanja, a najslabiji je u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Mađarskoj.

- Ovo može predstavljati rizik za ekonomsku otpornost i održivost konvergencije - navodi se u izveštaju ECB i objašnjava da mnogi institucionalni indikatori (indikatori upravljanja, percepcija korupcije, izveštaj o konkurentnosti) potvrđuju loš kvalitet institucija. Uvođenje evra obaveza je svih članica EU osim Danske, koja je odavno izborila izuzeće.

Najnoviji izveštaj o konvergenciji pokazuje da je Republika Hrvatska ispunila sve kriterijume za uvođenje evra i čini se da će postati zemlja koja je najbrže ušla u evrozonu. Slovenija je do sada držala rekord dve i po godine, ali s obzirom na vreme provedeno u ERM II, Hrvatska bi taj rekord mogla da nadmaši za dve nedelje.

Nakon odluke EK o ispunjavanju kriterijuma, konačna odluka o uvođenju evra trebalo bi da bude formalnost. Očekuje se da će ga Savet usvojiti u julu, uz mišljenje Evropskog parlamenta i Evropske centralne banke.

Sada ostaje samo tehnička implementacija procesa konverzije kune u evre, pri čemu je Komisija poručila da "ostaje spremna da u tom procesu pomogne ako bude potrebno".

(Telegraf.rs)