Dečaka (12) uhvatili za noge, pa naglavačke bacili na beton: U školi rekli da to nije vršnjačko nasilje?

Dečak star 12 godina, učenik jedne karlovačke osnovne škole, žrtva je brutalnog vršnjačkog nasilja koje se odigralo na školskom igralištu u četvrtak nešto posle podneva. Dve godine stariji dečak uhvatio ga je za noge i naglavačke bacio na beton. Sa povredama temena, razderotinama lica i ruke i potresom mozga hitno je prebačen u Opštu bolnicu Karlovac.

Postoji još jedan, jednako tužan deo ove užasne priče. Roditelji povređenog dečaka, pa i lekari koji su ga pregledali, uopšte nisu imali informaciju o tome što se dogodilo, već, navodno, samo verziju iz škole - da je dečak sam pao.

Preporučujemo

Ali, istinu im je dojavio roditelj jednog od dečaka koji su tome svedočili - tek u večernjim satima. Roditelji dečaka i sami su prosvetni radnici u dve druge škole na području grada. Šokiran reakcijom školskog osoblja, ogorčeni otac na društvenoj mreži je objavio hronologiju celog slučaja, prenosi Jutarnji.

Prvu informaciju da se nešto dogodilo dobila je detetova majka, koju je s nepoznatog broja nazvala njegova razredna i rekla da je dečak nekoliko minuta pre nastave doživeo pad na beton dok se igrao loptom i da ga je odvezla hitna.

Ona je došla u bolnicu i doživela šok kada je videla kako je izgledao. Za to vreme otac je bezuspešno pokušao da dobije na telefon razrednog starešinu kako bi saznao detalje o padu. To je zanimalo lekare iz dva razloga: prvo, povrede su bile u neskladu sa pričom o stradanju, a drugo, trebale su im tačne informacije kako bi mogli da prilagode lečenje, bilo im je važno da znaju je li i koliko dugo dečak bio bez svesti.

- Bio sam u školi oko 15 sati, razredni starešina je izašla i nije se javljala na mobilni, dobio sam prve informacije od čistačice, koja je među prvima pritrčala do njega da ga je videla pri svesti. Tada mi je to bilo dovoljno. Znam koliko malo treba da se igra pretvori u nesreću, i sam sam se toga nagledao kao profesor poslednjih 20 godina. Sve smo to preneli lekarima pa smo do 19 sati imali samo tu verziju o padu. Njima je ona bila čudna, srećom, odlučili su da ga zadrže - govori otac.

Oko 19.10 sati nazvao ga je otac dečaka koji sa njegovim sinom ide u razred, da proveri kako je mali. Tada otac saznaje gorku istinu, da je njegovog sina stariji dečak uhvatio za noge i bacio na glavu poput vreće, a svemu je svedočilo desetak učenika iz njegovog razreda.

Pet minuta kasnije otac je opet kucao na školska vrata, ali opet nije bilo nikoga osim čistačice. Razredna im se javila tek oko 20.30 sa dosta neverovatnom pričom. Rekla je da se nije mogla javiti ranije jer je na poslu bila ceo dan bez mobilnog telefona, a onda naglasila kako mora da čuje i drugu stranu priče pre nego što išta javi njima te je, pre nego roditelje, želela da obavesti stručnu službu i razrednu drugog učenika.

- Znači, mi satima lekarima dajemo potpuno pogrešne informacije o povredama, odnosno o načinu pada. Čak lekari propituju nije li se možda penjao na neku prečku pa pao na glavu, a mi ih uveravamo da je pao sam od sebe, da se spotakao. Osoblje škole imalo je tačno informacije praktično odmah nakon pada, ali nam je sve prećutano, sve dok to nismo saznali od roditelja drugog deteta. Školi je bilo važnije da prvo utvrdi ko je kriv. Pa nije li zdravlje deteta važnije od svega, pa tako i od utvrđivanja nečije krivice - pita očajni otac.

Sutradan u jutarnjim satima otac je pozvan u školu i održan je sastanak s razrednim starešinom, pedagogom i direktorkom. Nakon toga otac je bio u još većoj neverici.

- Direktorka mi je kazala da "vršnjačko nasilje nije nasilje ako nije u više navrata", odnosno ako se radi o izolovanom slučaju, pa su procenili da se radilo samo o sukobu koji je završio nesrećnim slučajem te da zato nisu pokrenuli protokol o nasilju. Pokušavao sam im objasniti da nije na njima da istražuju i ispituju slučaj, već je to posao policije, pogotovo kad ti druga deca ispričaju da je dete bilo uhvaćeno za noge i bačeno na beton na glavu. A meni pedagog kaže ovako: "Pa gde bismo mi bili da prijavljujemo svaku dečju čarku, policija bi nam svaki dan bila u školi". Ja im čak ne zameram što dete nisu ispratili do bolnice u vozilu hitne medicinske pomoći i čekali mene i majku deteta, ali mi je neshvatljivo da nam nisu javili šta se dogodilo - govori otac.

Otac je nakon toga otišao u policiju i prosvetnu inspekciju i prijavio događaj, a sa slučajem je upoznao i državnu obmudsmanku za decu. Ako im je, kaže otac, bio cilj da zataškaju ceo slučaj, kaže, neće u tome uspeti. Draži bi mu, dodaje, bio epilog da samo ne znaju raditi svoj posao, ali to u ovakvim slučajevima može biti jednako pogubno.

Dečak je pušten iz bolnice, ima vrtoglavice od potresa mozga. Izgubio je pamćenje i ni danas ne zna ništa o tome kako je stradao. Dečak je istaknuti sportista i na pragu reprezentacije sa kojom bi uskoro trebalo na Evropsko prvenstvo. Hoće li propustiti nešto što mu je toliko važno, jedino je što njega u ovom trenutku brine.

- Svesna sam toga da informacije koje su došle do vas zasigurno izazivaju pažnju  javnosti, ali budući da je slučaj u obradi nadležnih tela, nisam u mogućnosti davati ikakve informacije o navedenom slučaju. Hvala vam na razumevanju i verujem u saradnju u nekim povoljnijim okolnostima - poručila je direktorka škole.

(Telegraf.rs)