Simbol ratnog Mostara: Korpa između života i smrti jedina je povezivala dve obale Neretve

Simbol života iz ratnog Mostara kad su svi mostovi bili porušeni postala je jedna korpa koja je tada jedina preko sajle povezivala dve obale Neretve i bila slamka spasa za stanovnike naselja Donja mahala koje je ostalo zarobljena između velike reke i ratne linije.

Korpu koja je pod neprestanim artiljerijskim napadima sa položaja HVO-a služila za spasavanje ranjenika, dostavu hrane i municije sačuvalo je Udruženje Sinovi mahale i izložilo u parku šehida uz Neretvu, gde je pre pet godina otvorilo i spomen sobu agresije na Mostar sa ciljem da se ne zaborave strahote rata i da se istorija nikada ne bi ponovila.

Preporučujemo

Jedan od Mostaraca koji je legendarnom korpom prelazio Neretvu je predsednik udruženja Sinovi mahale Dževad Pašić koji za Klix.ba priča o tom iskustvu, nemogućim uslovima pod kojima je korpa napravljena i njenom značaju iz konteksta današnjeg vremena, kad znatiželjni posetioci Mostara dolaze da se fotografišu sa famoznim eksponentom uz Neretvu.

- Pošto smo u ratu ostali bez svih mostova i na kraju bez simbola grada Mostara -Starog mosta, moralo se doći na ideju da se uspostavi veza Luke i Mahale, jer je trebalo prebacivati preko Neretve mnogo toga od hrane, municije, ranjenika, poginulih boraca do proteranih civila. Onda su pripadnici Civilne zaštite i Emir Zvonić (projektant i kreator) došli na ideju da naprave korpu i preko sajle njom povežu dve obale reke - priča Pašić pokazujući simbol odbrane Mostara.

Korpa je napravljena, kako objašnjava, od delova armature i cilindara koji su se tada mogli pronaći, ali je bilo veliko pitanje gde postaviti korpu da bi bila što bezbednija i funkcionalnija.

- Došlo se na ideju da prva tačka bude radionica automehaničara Rame Đulimana (desna obala), a druga preko puta, Andrića podrum na Luci (leva obala) . Kada su sve to napravili i osmislili problem je bio nedostatak materijala, jer je trebalo puno sajle da se spoje obale Neretve - priča Pašić o realizaciji famoznog projekta koji deluje poput nemoguće misije.

Tada se, kako nastavlja da govori, došlo na ideju da se sajla skida sa liftova u soliterima koji nisu radili u Zaliku, što je realizovala Civilna zaštita tokom noći.

- Oni su dosta toga skinuli i doneli. Postavili su dve koloture, ali problem je bio kako prebaciti sajlu sa jedne na drugu obalu Neretve. Tada je došao Ramo Brekalo inače poznati ribar u Mostaru i on je iz prvog puta sajlu uspeo ispod Lučkog mosta da prebaci na drugu stranu - slikovito objašnjava sagovornik.

Da bi sajla bila čvrsta i bezbedna, kako dodaje ona se sa jedne na drugu stranu reke prebacivala nekoliko puta sve do težine sajle koja je bila korišćena za korpu, koju je pokazao detaljno.

Korpa je imala vrata poput pravog prevoznog sredstva i kuke sa strana za koje je bila zakačena na sajlu, a kako nije bilo struje funkcionisala je mehanički tako da je slobodnim padom išla do pola Neretve, a od pola su je članovi Civilne zaštite vukli konopima koji su bili vezani za kuke na drugu stranu obale.

Pre nego se korpa počeka koristi za namenjene svrhe kako pojašnjava radilo se testiranje prevozom vreća peska i ivičnjaka, a prva osoba koje je prešla Neretvu u korpi kako naglašava bila je Samija Grebović, koja im je donela hranu da ih počasti i dobrovoljno se javila da bude prva osoba koja će u korpi preći Neretvu.

Neki su je, prema njegovim rečima, odgovarali a neki podržavali, pa su u svemu tome, kako ističe, nastale i anegdote koje su se kasnije prepričavale, ali naglašava da je trebalo mnogo hrabrosti za vožnju tom korpom što je i sam iskusio kasnije.

Korpa je spasila Donju Mahalu, Šemovac i jedan deo Cernice i postala simbol života u ratnom Mostaru.

- Sada mi je drago da je ova korpa u parku Udruženja Sinovi mahale u šehidskom parku i što je simbol odbrane grada Mostara - zaključio je Pašić.

(Telegraf.rs)